Zavirite u najizolovanije hrvatsko ostrvo: Zabranjeni raj bivše Juge i destinacija sa posebnim konceptom, evo kako danas sve izgleda
Iako se godinama unazad hrvatsko primorje nameće kao jedna od glavnih destinacija za putnike iz Srbije, jedno ime uvek izaziva posebnu vrstu znatiželje, Brioni. Ovaj arhipelag, smešten nadomak Pule, decenijama je balansirao između statusa zabranjenog voća socijalističke elite i modernog nacionalnog parka. Ipak, u 2026. godini, pitanje koje se postavlja nije samo kako otići, već i šta tamo zapravo raditi.
Izletište, a ne letovalište
Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), u razgovoru za Biznis Kurir ističe da interesovanje naših turista za Brione ostaje na nivou čiste znatiželje. Seničić ističe da Brioni, ni danas ni u prošlosti, nisu bili destinacija za klasičan odmor.
- To nije mesto za boravak u smislu višednevnog letovanja, već prvenstveno za obilazak. Postoje pojedinačni slučajevi koji imaju želju da odu, ali koncept ostrva je poluzatvoren, što dodatno otežava masovnije posete - objašnjava on.
Kako kaže, činjenica je da hrvatska ostrva generalno ne izazivaju pomamu kod srpskih turista, delom zbog logistike, a delom zbog visokih cena koje prate izolovanost i ekskluzivnost ovakvih lokaliteta.
Kako stići do Briona
Put do Velikog Briona, najvećeg i jedinog potpuno otvorenog ostrva za javnost, vodi preko Fažane. Od Pule vas deli svega nekoliko kilometara, a iz Fažane redovno saobraćaju brodske linije. Važno je napomenuti da u 2026. godini digitalizacija igra ključnu ulogu, kartu za nacionalni park (koja uključuje i povratnu vožnju brodom) najbolje je rezervisati nedeljama unapred putem zvaničnih platformi.
Brod vas ostavlja u luci gde vas odmah dočekuje miris borovine i tišina koju remete samo električni autići i bicikli. Na ostrvu nema klasičnog automobilskog saobraćaja, što ga čini jedinstvenim ekološim utočištem.
Muzej na otvorenom
Standardna tura obično uključuje vožnju turističkim vozom koja traje oko sat i po, tokom koje prolazite pored arheoloških nalazišta poput rimskih vila u zalivu Verige, ali i kroz čuveni Safari park. Ovde i dalje možete videti potomke egzotičnih životinja koje su nekadašnji svetski državnici poklanjali Titu, od zebri i lama, do legendarne slonice Lanke, koja je decenijama zaštitno lice ostrva.
Za ljubitelje istorije, nezaobilazna je izložba "Tito na Brionima". Tu su svedočanstva o vremenu kada su se ovde krojile sudbine sveta, a holivudske zvezde poput Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona uživale u istarskim vinima. Za one sa dubljim džepom, tu je i čuveni tamnozeleni Kadilak, koji je i dalje moguće iznajmiti za vožnju po ostrvu, mada cena od nekoliko stotina evra za pola sata vožnje jasno govori o ciljnoj grupi ove usluge.
Cene i realnost u 2026.
Slika o ekskluzivnosti je ipak slojevita. Tačno je da Brijuni ne teže masovnosti, to je zaštićeno područje gde broj ljudi diktira kapacitet broda, a ne želja za elitizmom. Što se tiče cena za 2026. godinu, standardna ulaznica za Veliki Brion (koja uključuje brod, voz i vodiča) kreće se od 35 evra, što je cena mira i očuvane istorije koju je teško uporediti sa klasičnim all-inclusive ponudama u regionu.
Međutim, postoji i druga strana medalje koja je itekako pristupačna. Redovno se organizuju promotivne akcije kada se na ostrvo može stići i za svega 17 evra. Takođe, uz aplikaciju Brijuni Pocket Guide, posetioci mogu sami kreirati svoj obilazak, što značajno smanjuje troškove.
Iako smeštaj u hotelima na samom ostrvu nudi izolaciju koja može koštati više nego na kopnu, to je cena boravka unutar samog nacionalnog parka. Ipak, to ne sprečava hiljade gostiju da svakodnevno posećuju ostrvo.
Brijuni možda deluju kao „poluzatvoren“ koncept, ali to je zapravo koncept koji štiti prirodu od preterane komercijalizacije. To nije destinacija za masovni turizam, već mesto za one koji žele mir i autentičnost, a uz malo planiranja i korišćenje promotivnih ponuda, taj doživljaj je dostupan širem krugu ljudi, a ne samo privilegovanima.
Biznis Kurir