Energetski haos u Skandinaviji: Skok cena goriva izazvao paniku, ministri građanima: "Sklonite nogu sa gasa"
Od novembra 1972. do februara 1973. godine, zbog nacionalnih mera štednje, danski vozači morali su da ostave svoje automobile parkirane tokom 11 nedelja. Zbog snažnog porasta cena goriva u celoj Skandinaviji, što je posledica rata na Bliskom istoku, građani strahuju od sličnih restrikcija i rekordnih cena.
Uprkos tome što bi cena bezolovnog benzina 95 uskoro mogla da dostigne 2,30 evra, danski ministar energetike Lars Ogard smatra da još nije vreme za krizne mere i svojim sunarodnicima poručuje: "Ako malo popustite pritisak na gas, smanjićete i pritisak na novčanik. Nema smisla smanjivati porez na nešto što ionako treba manje da trošimo."
Danska je još pre nedelju dana odlučila da postepeno pusti u prodaju oko 1,24 miliona barela nafte iz svojih robnih rezervi. Radi se o količini nafte koja se obično u celoj zemlji potroši tokom dve nedelje. No, cene goriva na pumpama svejedno su nastavile da rastu. Doduše, nestašice za sada nema i snabdevanje nije poremećeno.
"Imamo rezerve za otprilike 80 dana potrošnje. Trenutno je situacija sa snabdevanjem u Evropi stabilna, nema manjka goriva, ali svi smo pogođeni visokim cenama", rekao je ministar Ogard za dansku javnu radioteleviziju i ponudio još neke praktične savete, poput toga da se vozite zajedno na posao ili zatražite od poslodavca da radite od kuće.
Norveška: Rekordne cene dizela
U Norveškoj su poslednjih dana zabeležene rekordne cene motornih goriva. U ponedeljak su cene dizela na nekim pumpama dostigle 30 kruna po litru, što je 2,65 evra i što nikada do sada nije zabeleženo. S obzirom na veliki broj električnih vozila na putevima, na nacionalnom nivou cenovni udar nije tako izražen, ali nisu svi u povoljnoj situaciji.
U ruralnim područjima na severu Norveške, gde je javni prevoz ređi, mnogo se više vozi na fosilna goriva nego u gradskim sredinama na jugu, pa su lokalni političari pozvali vladu da interveniše. Tvrde da rekordno visoke cene ugrožavaju i porodične finansije i opstanak preduzeća.
Nekim građanima nije shvatljivo da Norveška sa svojim naftnim zalihama mora da prihvati tržišne cene goriva i zahtevaju hitno smanjenje putarine, poreza na emisiju gasova i poreza na dodatu vrednost.
"Imam zakazan pregled u bolnici u Budou. Do tamo ima 270 kilometara u jednom smeru. A litar dizela platio sam 2,3 evra. Čudno mi je da Norveška ne preduzima ništa po tom pitanju. Švedska smanjuje porez na gorivo. Zašto mi ovde ne možemo da učinimo isto?", rekao je za norvešku javnu televiziju Frode Lingstad, samohrani otac troje dece koji živi u severnoj pokrajini Nordland.
Švedska snižava poreze na gorivo
Švedska vlada juče je najavila manje poreze na benzin i dizel od 1. maja do 30. septembra. Namera je da se snize cene za otprilike 30 centi po litru, ali za tako nešto potrebno je odobrenje Evropske komisije. Osim toga, domaćinstva će dobiti privremene subvencije za struju od oko 200 evra mesečno.
"Ono što se događa na Bliskom istoku stavlja švedsku ekonomiju na iskušenje. Nažalost, Švedska ne kontroliše rat niti cene gasa i nafte na svetskom tržištu. Važno je da građani budu oprezni sa novcem i pokušaju da održe niske troškove električne energije i energije", rekao je švedski premijer Ulf Kristerson, dodavši da će interventne mere koštati oko 300 miliona evra.
U Finskoj je cena benzina 95 premašila 2 evra po litru, a analitičari procenjuju da bi nastavak bliskoistočne krize mogao da dovede do dodatnog poskupljenja. Međutim, premijer Petteri Orpo u ponedeljak je izjavio da ne planira da preduzme korake slične Švedskoj kako bi se snizile cene goriva.
Finska ne planira da interveniše
"Još nemamo ništa slično na stolu niti se to razmatra. Vrlo pažljivo pratimo razvoj situacije i potom ćemo proceniti svoje postupke. Ovo je kriza koja je brzo nastupila i nadamo se da će brzo da se završi", rekao je Orpo za MTV.
Finski analitičar Peter Lund sa Univerziteta Alto smatra da ne treba se nadati brzoj normalizaciji cena čak i ako rat na Bliskom istoku uskoro prestane. Upozorava da bi cena benzina mogla da dostigne 2,5 evra, jer za Uskrs počinje sezona intenzivnije vožnje, te dodaje da puštanje naftnih rezervi na tržište nije donelo olakšanje.
"Korišćenje rezervi nafte zapadnih zemalja verovatno neće imati veliki uticaj na cenu goriva. Pušteno je 400 miliona barela, a svetska potrošnja nafte iznosi oko 100 miliona barela dnevno", upozorio je Lund.
Kurir/Index