Na Zlatiboru se gradi ekološki aerodrom: Otvara se 5.000 radnih mesta i obezbeđuje razvoj za narednih 50 godina
Gradimo ekološki aerodrom koji će direktno i indirektno stvoriti i do 5.000 novih radnih mesta. Aerodrom je strateška odluka koja određuje razvoj Zlatibora za narednih 50 godina. Ovim rečima najavio je predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović jedan od najznačajnijih projekata na poznatoj srpskoj planini.
- Zlatibor je pokazao da ume da raste, sada mora da pokaže da ume i da se transformiše. Izgradnja aerodroma koja je već započela nije pitanje komfora, već dugoročne konkurentnosti. Bez njega Zlatibor ostaje regionalna planinska destinacija. Sa njim postaje međunarodni centar turizma, investicija i mobilnosti. Ako želimo da budemo vidljivi i dostupni svetu, moramo biti povezani sa svetom na premijum nivou. To je strateška odluka za narednih 50 godina razvoja, ne samo Zlatibora, već i cele Zapadne Srbije - rekao je Stamatović u intervjuu za „Zlatiborske vesti“.
On dodaje da je dosadašnji model razvoja Zlatibora dostigao maksimum.
- Dostigli smo plafon rasta koji je moguće ostvariti samo drumskim saobraćajem. U 2025. godini imali smo 1.291.224 noćenja i 456.102 dolaska, uz rast stranih gostiju od preko 24 odsto. Međutim, vreme putovanja oko 140 minuta iz Beograda i 200 minuta iz Novog Sada postaje ograničavajući faktor. Dalji razvoj bez vazdušne dostupnosti jednostavno nije moguć na željenom nivou- rekao je on.
Koliko je brzina dolaska zapravo presudna za savremenog turistu?
- U savremenom turizmu vreme je postalo važnija valuta od cene. Gosti iz premijum i MICE segmenta biraju destinacije koje su brzo i lako dostupne. Razlika između dva i po sata vožnje i 35 minuta leta nije samo logistička nego psihološka i tržišna. Aerodrom ne donosi samo infrastrukturu, već potpuno novu tržišnu poziciju koja omogućava prelazak na celogodišnji premijum i poslovni turizam.
Zašto ne Ponikve, već novi aerodrom?
- Ponikve su već decenijama simbol propuštene šanse. Postoje infrastrukturni i bezbednosni problemi koji sprečavaju njihov razvoj po međunarodnim standardima. Umesto da čekamo neizvesnost, odlučili smo da idemo napred kroz novu, racionalnu i dugoročno održivu investiciju. To nije politička, već razvojna odluka u interesu svih.
Kako će izgledati Aerodrom Zlatibor?
- Aerodrom je projektovan od strane dokazanog domaćeg ekspertskog tima koji je na Aerodromu Nikola Tesla uradio razvojne projekte vredne preko milijardu evra. Razvoj je fazan, po modelu koji se pokazao najuspešnijim na sličnim planinskim destinacijama u Evropi. Početak će biti namenjen malim električnim letelicama i eVTOL vazdušnim taksijima za kratke prevoze do same destinacije. Aerodrom će poslovati po Net-Zero konceptu, što znači da energiju proizvodi iz čistih izvora i kompenzuje sve emisije, pa na kraju nema negativan uticaj na životnu sredinu. Posebna specifičnost je RVT tehnologija, sistem daljinske kontrole letenja gde kontrolori ne sede u fizičkom tornju, već upravljaju saobraćajem iz udaljenog centra koristeći kamere visoke rezolucije i senzore.
Kakve ekonomske efekte očekujete?
- Aerodrom nije trošak - on je multiplikator lokalne ekonomije. Sam aerodrom će direktno zaposliti oko 100 ljudi na operacijama, bezbednosti, održavanju i administraciji. Međutim, kroz indirektne i posledične efekte ukupan broj novih radnih mesta biće između 2.600 i 5.000. Ta radna mesta nastaju u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, transportu i logistici, maloprodaji i uslugama, gradnji i infrastrukturi, kao i u turizmu i organizaciji događaja. Iskustva iz Alpa su nedvosmislena. U Kuršavelu i Samedanu svaki uloženi evro generiše između 5 i 7 evra dodatne vrednosti. Insbruk je u 2025. godini sa 882.876 putnika ostvario profit pre oporezivanja veći od 6,2 miliona evra i prihod od 42 miliona evra, dok turizam u Tirolu zahvaljujući aerodromu čini više od 9 odsto regionalnog BDP-a. Na Zlatiboru to znači direktan uticaj na rast BDP-a regije i povećanje prosečne potrošnje po gostu.
Da li to znači prelazak na luksuzni turizam?
- Naš fokus nije masovnost, već kvalitet. Želimo premijum i MICE goste - one koji dolaze tokom cele godine, troše više i traže viši nivo usluge. Kuršavel, Samedan, Megev i Cel am Ze pokazuju identičan efekat. Mali planinski aerodromi privlače goste sa prosečnom potrošnjom od 500 do 1.500 evra dnevno i produžavaju sezonu na 10 do 12 meseci. I mi želimo isti profil gostiju - one koji traže ekskluzivnost, brzinu i visok nivo usluge. To je održiviji model razvoja i donosi veću vrednost lokalnoj zajednici.
Kako vidite odnos putne i vazdušne infrastrukture?
- One moraju da funkcionišu zajedno. Putevi su ključni za domaće i regionalne goste, ali aerodrom otvara vrata međunarodnom tržištu. Bez te kombinacije nema ozbiljnog iskoraka.
Da li će projekat imati regionalnu dimenziju?
- Naravno. Otvoreni smo za saradnju sa aerodromima u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i regionu. Gradimo aerodrom nove generacije energetski efikasan, digitalno napredan i spreman za nove oblike mobilnosti.
Kako će se finansirati izgradnja?
- Kroz model koncesije na 25 do 50 godina, zavisno od pregovora sa potencijalnim operaterima. Investicija ne opterećuje budžet opštine niti države - dolazi od strateških partnera koji će upravljati aerodromom i plaćati godišnju koncesionu naknadu opštini. U ovoj godini ulaganja su ograničena na izradu master plana, što je najveći izdatak u ovoj fazi.
Jednom rečju šta donosi aerodrom Zlatiboru?
- Prelazak iz regionalne u međunarodnu svetsku destinaciju i to na najvišem, premijum nivou. Aerodrom Zlatibor je strateška odluka koja određuje razvoj Zlatibora za narednih 50 godina. Odluka za buduće generacije.
Biznis Kurir/Zlatiborske vesti