Tabaković sa delegacijom MMF u NBS: Srbija reagovala setom mera da zaštiti građane i privredu
U skladu s dobrom praksom dugogodišnje institucionalne saradnje s Međunarodnim monetarnim fondom, u Narodnoj banci Srbije danas su predstavljene ekonomske politike Evropske unije, kao i aktuelna globalna ekonomska kretanja, iz ugla Međunarodnog monetarnog fonda.
O ovim važnim i aktuelnim temama govorio je gospodin Malhar Nabar, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda za zonu evra i pomoćnik direktora u Sektoru za Evropu Međunarodnog monetarnog fonda. Prezentaciji su prisustvovali predstavnici državnih institucija, razvojnih partnera, domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, kao i akademske zajednice.
Gospodin Nabar je istakao da se tekući globalni šokovi prelivaju na ekonomije i objasnio zašto je analiza scenarija od ključnog značaja u suočavanju s takvom neizvesnošću.
Stepen uticaja u velikoj meri zavisiće od trajanja aktuelnih sukoba i vremena potrebnog za obnovu kritične infrastrukture. U međuvremenu, nekoliko ključnih kanala prenosa šokova utiče na makroekonomske izglede:
• rast cena nafte i naftnih derivata smanjuje raspoloživi dohodak;
• inflaciona očekivanja i dalje su osetljiva na kontinuiranu volatilnost;
• finansijski uslovi se zaoštravaju kao reakcija na neizvesnost.
Ohrabrujuće je što je Evropa bolje pripremljena da apsorbuje energetski šok nego što je bila 2022. godine; međutim, snaga tekućeg šoka ne sme biti potcenjena.
U skladu s ranijim preporukama ekonomske politike, jačanje dugoročne otpornosti zavisiće od:
• pronalaženja novih izvora rasta produktivnosti;
• produbljivanja jedinstvenog tržišta;
• smanjenja regulatornih opterećenja.
Posebno je značajna sve veća uloga veštačke inteligencije i povećanih ulaganja u istraživanje i razvoj kao ključnih pokretača budućeg rasta produktivnosti i konkurentnosti.
U okruženju koje karakteriše neizvesnost, strukturne reforme i inovacije ostaju najpouzdaniji oslonci Evrope za održivi rast.
Događaj je, tradicionalno, uvodnim obraćanjem otvorila guverner Jorgovanka Tabaković. Govoreći o rastu produktivnosti, koji je Evropi neophodan ako želi da prekine produbljivanje jaza sa Sjedinjenim Američkim Državama u toj oblasti, guverner Jorgovanka Tabaković je, između ostalog, istakla:
• Izvore održivog rasta produktivnosti nesporno čine i primena najsavremenijih tehnologija, uz dobre politike i zajedničke odgovore na regionalnom i globalnom planu;
• I dublje i veće jedinstveno evropsko tržište omogućilo bi rast produktivnosti.
Kada je reč o Srbiji, za sumiranje kretanja u 2025. godini guverner Jorgovanka Tabaković je ponovila ocenu Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda iz decembra prošle godine:
- Promišljene makroekonomske politike Srbije i snažna saradnja s Međunarodnim monetarnim fondom donele su impresivne rezultate. Visok nivo deviznih rezervi, visoki depoziti države, kao i otporan i dobro kapitalizovan bankarski sektor, pružaju važnu podršku u savladavanju aktuelnih izazova. Fiskalna disciplina se strogo održava, a monetarna politika ostaje oprezna, čime se čuva kredibilitet ekonomskih politika. Nastavak oprezne monetarne politike i otporan finansijski sektor ostaće važan oslonac u periodu pojačane neizvesnosti.
Guverner Jorgovanka Tabaković je podsetila da su u odnosu na januar, kada je Međunarodni monetarni fond blago korigovao naviše projekciju privrednog rasta za zonu evra za ovu godinu, usledili novi snažni šokovi, i da su i Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka ukazali na potencijalne negativne makroekonomske efekte rasta cene nafte ukoliko bi se zadržale u dužem periodu. Istovremeno, ona je podsetila da je Srbija i na aktuelne šokove koji se odražavaju na tržište energenata reagovala odmah, setom značajnih mera kojima se štite i građani i privreda.
U pogledu kretanja u narednom periodu, guverner Jorgovanka Tabaković je istakla da Narodna banka Srbije i Međunarodni monetarni fond za Srbiju vide iste tendencije.
• održivo ubrzanje rasta;
• nastavak adekvatne monetarne politike;
• očuvan stabilan i otporan finansijski sektor;
• nastavak odgovorne fiskalne politike - Srbija se izdvaja kao primer zemlje sa učešćem javnog duga koje je ispod 45% bruto domaćeg proizvoda, daleko ispod vrednosti kriterijuma iz Mastrihta, a ono što povećava kvalitet ovog podatka jeste to što ukupan srednjoročni okvir ukazuje na nastavak njegovog smanjenja.
Nakon održane prezentacije usledila je razmena mišljenja učesnika, koji su iskazali veliko interesovanje za ovu temu.
Biznis Kurir