Turizam obara rekorde, šok brojke u EU: Gradovi pucaju pod pritiskom turista i skupih stanova, ima li rešenja
Sa rekordnim brojem posetilaca i rastućim brojem stanovnika, evropski gradovi suočavaju se sa jednostavnim, ali hitnim izazovom: kako da ostanu pristupačni, prijatni za život i gostoljubivi i za stanovnike i za posetioce.
Ovo pitanje bilo je u centru debate koju je organizovao Euronews u TheMerode u Briselu, gde su donosioci odluka, urbanisti i predstavnici industrije razgovarali o tome kako gradovi mogu imati koristi od rasta turizma, a istovremeno ostati pristupačni i pogodni za život lokalnog stanovništva.
3,1 milijardu noćenja u 2025.
Širom kontinenta turizam nastavlja snažno da raste. Turistički smeštaj u EU zabeležio je 3,1 milijardu noćenja u 2025. godini, što je povećanje od 61,5 miliona noćenja (2 odsto) u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Eurostata. Istovremeno, gotovo tri četvrtine Evropljana sada živi u urbanim područjima, a očekuje se da će broj stanovnika u gradovima nastaviti da raste u narednim decenijama.
Ovi trendovi bili su u pozadini Foruma „Budućnost gradova“, koji je okupio govornike iz različitih sektora, uključujući Pjerpaola Setembrija, zamenika šefa kabineta komesara EU za održivi transport i turizam, Karla Ratija, direktora MIT Senseable City Lab-a, i Nejtena Bleharčika, suosnivača i direktora za strategiju kompanije Airbnb.
- Gradovi su u epicentru ove krize pristupačnog stanovanja - rekao je Metju Boldvin, šef Radne grupe Evropske komisije za stanovanje, ukazujući na jedno od najvažnijih pitanja rasprave.
On je upozorio da rast cena stanovanja više ne pogađa samo domaćinstva sa niskim prihodima.
- Ovo sve više postaje problem i za srednju klasu. Policajci, nastavnici i socijalni radnici više ne mogu da žive u gradovima u kojima rade. To utiče na tržište rada i našu konkurentnost.
Boldvin je, zajedno sa drugim učesnicima panela, među kojima su bili evroposlanik Jan-Kristof Etjen iz grupe Renew Europe i Patrik Bontik, direktor organizacije visitBrussels, naveo decenije nedovoljne izgradnje, ograničenja u vezi sa zemljištem i finansijske prepreke kao ključne faktore koji ograničavaju ponudu stanova u Evropi i podižu cene.
Potražnja za stanovima
U trenutku kada potražnja za stanovima nastavlja da raste, Boldvin je istakao da je broj izdatih građevinskih dozvola u Evropi pao za oko 21 odsto.
- Ponuda nije uspela da prati nagli rast potražnje, naročito u gradovima - priznao je Boldvin, naglašavajući da su procedure planiranja i izdavanja dozvola veliki izazov.
Evroposlanik Jan-Kristof Etjen smatra da povećanje ponude stanova zahteva smanjenje administrativnih prepreka za novu gradnju i renoviranje stav koji je podržao i predstavnik organizacije Build Europe Frank Hovorka, koji je istakao regulatorna ograničenja i nedostatak zemljišta kao ključne prepreke razvoju. Tokom debate razgovaralo se i o kratkoročnom izdavanju stanova, pri čemu su se učesnici uglavnom složili da ono, ako se pravilno reguliše, može pomoći da se turizam rasporedi i van centralnih delova gradova, ali i da dopuni prihode lokalnog stanovništva.
- Ne pokušavamo da rešimo samo pitanje kratkoročnog izdavanja - naglasio je Boldvin.
- Znamo da postoji čitav niz drugih faktora koji utiču na probleme sa ponudom i potražnjom za stanovima, posebno u gradovima. Slušamo gradove, industriju i sve zainteresovane strane.
Marija Ređina Marončeli Florio, potpredsednica Evropske konfederacije velikih porodica i koordinatorka Evropske mreže gradova prijateljskih prema porodici, istakla je da kreatori politika moraju posebno uzeti u obzir potrebe porodica i dugoročnih stanovnika prilikom oblikovanja urbanih stambenih strategija.
Ona je dodala da pristup socijalnom stanovanju i očuvanje prostora u naseljima gde lokalne zajednice mogu da se okupljaju treba da ostanu prioritet gradskih uprava, posebno u trenutku kada demografske promene menjaju evropske gradove.
Turizam ključni stub ekonomije
Turizam je jedan od ključnih stubova evropske ekonomije, čineći oko 10 odsto BDP-a EU i obezbeđujući oko jedno od deset radnih mesta. Međutim, brz rast broja posetilaca pojačao je rasprave o tome kako gradovi upravljaju turističkim tokovima, stanovanjem i infrastrukturom. Tokom debate, Patrik Bontik, potpredsednik organizacije CityDNA i direktor visit Brussels, istakao je da problem u mnogim destinacijama nije samo prekomerni turizam, već neujednačena raspodela posetilaca tokom godine i po gradskim četvrtima.
- Ne postoji prekomerni turizam, već neuravnotežen turizam“, rekao je on, dodajući da bolji podaci poput onih koji će se prikupljati kroz novu regulativu EU o podacima o kratkoročnom izdavanju mogu pomoći gradovima da predvide turističke tokove i efikasnije upravljaju ponudom smeštaja.
- Uz pomoć podataka dobićemo informacije potrebne da bolje upravljamo gradovima i odlučimo kakvu ponudu želimo - rekao je on.
- Prečesto se urbana politika posmatra kao izbor između dve suprotstavljene stvari kvaliteta života ili turizma, pristupačnosti ili inovacija, stanovnika ili posetilaca - rekla je Žilijet Langlaj, direktorka za javne politike i kampanje za region Evrope, Bliskog istoka i Afrike u kompaniji Airbnb.
Da bi se odgovorilo na izazove rasta, ona je pozvala na integrisaniji pristup koji stanovanje, mobilnost, turizam i infrastrukturu posmatra kao povezane delove istog sistema i podstiče donošenje propisa zasnovanih na podacima.
- Deljenje podataka sa vlastima. Transparentni okviri. Koalicije različitih sektora. Gradovi funkcionišu kao međusobno povezani sistemi - upravljanje mora da funkcioniše na isti način.
Debata se dotakla i pitanja kako se dizajn i upravljanje gradovima mogu prilagoditi ne samo rastu, već i sve fleksibilnijim obrascima rada, mobilnosti i turizma.
Novo istraživanje koje je predstavio Airbnb pokazuje da je velika većina Evropljana, više od osam od deset, imala potrebu za fleksibilnim stanovanjem. Kratkoročni najam može pružiti važnu infrastrukturu za takve prelazne životne situacije, uključujući obrazovanje, posao, pristup zdravstvenoj nezi, ali i tokom velikih događaja ili vanrednih situacija.
Arhitekta i urbani istraživač Karlo Rati, direktor MIT Senseable City Lab-a, objasnio je u uvodnom izlaganju kako nove tehnologije i podaci koji mapiraju sve od kretanja ljudi do turističkih tokova, mogu pomoći donosiocima odluka da u realnom vremenu bolje razumeju funkcionisanje gradova.
Takvi uvidi mogli bi pomoći vladama, kompanijama i istraživačima da sarađuju na rešenjima, od deljene mobilnosti do efikasnijih transportnih sistema.
Hovorka je tokom debate dodao:
- Pokušavamo da regulišemo gradove kao da su fotografija u jednom trenutku, ali moramo da ih posmatramo dinamično kao tok ljudi, turista, građana i robe, kako bismo maksimalno iskoristili infrastrukturu.
Tržište nekretnina
Boldvin je takođe istakao da transparentnost u transakcijama na tržištu nekretnina može pomoći u boljem razumevanju gradova i bržem reagovanju na nove probleme.
Debata je bila uvod u novu Koaliciju za budućnost gradova, panevropsku inicijativu koja ima za cilj podsticanje dijaloga između različitih sektora i koordinisaniji pristup pitanjima stanovanja, turizma i urbanog planiranja.
Tokom rasprave učesnici su više puta naglašavali važnost boljih podataka, jačih partnerstava i integrisanog donošenja politika kako bi se upravljalo pritiscima sa kojima se suočavaju evropski gradovi.
Umesto da se stanovanje, turizam i mobilnost posmatraju kao odvojene oblasti politike, učesnici su naglasili potrebu za koordinisanim strategijama koje odražavaju činjenicu da gradovi funkcionišu kao međusobno povezani sistemi.
Biznis Kurir/ Bizlife