Velike promene za vozače: Srbija na korak od zelenih tablica, uvoznici traže olakšice za električna vozila i veću dozvoljenu masu za B kategoriju
Na konferenciji Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, održanoj u Sava centru, predstavnici domaće i evropske automobilske industrije govorili su o predlozima za unapređenje regulative i podsticaja u cilju bržeg razvoja elektromobilnosti u Srbiji.
Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović izjavio je da je to udruženje predložilo da se u novi Zakon o bezbednosti saobraćaja uvrsti uvođenje zelenih registarskih tablica za električna vozila, kao i mogućnost upravljanja lakim komercijalnim vozilima mase do 4,25 tona sa vozačkom dozvolom B kategorije.
Ćorović je istakao da je praksa zelenih tablica za električna vozila već prisutna u Evropskoj uniji.
- To je nešto što imaju u Kopenhagenu, ali i Budimpešti, i Sofiji, i Ljubljani, i mnogim gradovima i državama. Dakle, to je neophodan uslov da biste mogli da pružate neke vrste nefinansijskih podsticaja, olakšica za parking, za putarine, vožnju žutom trakom - objasnio je on.
Govoreći o predlogu koji se odnosi na povećanje dozvoljene mase vozila za B kategoriju, Ćorović je naveo da su električna vozila teža zbog baterija, te da je upravo to razlog za izmenu.
- Ne tražimo to za većinski dizel motore, već za električna vozila koja su po prirodi stvari malo teža zbog same baterije - naveo je Ćorović.
On je dodao da sve predložene prakse već postoje u evropskim državama, te da bi njihovim usvajanjem Srbija samo primenila rešenja koja su već deo regulatornog okvira EU.
Na konferenciji je govorila i direktorka za planiranje i strategiju Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA) Maria Linkova Nijs, koja je ocenila da samo postavljanje regulatornih ciljeva i obaveza nije dovoljno da bi se podstakla veća upotreba električnih vozila u Srbiji.
Prema njenim rečima, neophodno je da Srbija definiše jasne ciljeve, ali i uslove koji omogućavaju transformaciju ka elektromobilnosti.
- Subvencije za kupovinu električnih vozila i oslobađanje od godišnjeg poreza na korišćenje motornih vozila u Srbiji su ključni elementi. Kada govorimo o infrastrukturi, javni punjači su posebno važni za stanovnike stambenih zgrada i za komercijalna vozila kojima je potrebno i punjenje duž autoputeva - objasnila je ona.
Nijs je naglasila da bez razvoja infrastrukture, podsticaja za kupovinu, fiskalnih olakšica i konkurentnih cena električne energije tržište električnih vozila neće moći da raste. Istakla je i da bi Srbija trebalo da primeni tehnološki neutralan i fleksibilan pristup, uzimajući u obzir da je elektromobilnost u središtu tranzicije.
- Naivno je pretpostaviti da će elektromobilnost funkcionisati u svim regionima, svim okolnostima i svim slučajevima upotrebe. Stoga, svako zakonodavstvo treba da sledi tehnološki neutralan pristup i da dozvoli sve pogonske sklopove sve dok pokazuju željene uštede emisije CO2 - naglasila je Nijs.
Ona je podsetila i na podatak Međunarodne agencije za energiju da će 40 odsto vozila koja će biti prodata tokom 2030. godine širom sveta imati električni pogon.
Govoreći o širem kontekstu, Nijs je ocenila da Srbija, kao deo evropskog automobilskog ekosistema, može imati značajnu ulogu u smanjenju zavisnosti Evrope od kineskih proizvođača.
- Evropska automobilska industrija prolazi kroz transformaciju koja se dešava jednom u veku. Ostajemo posvećeni klimatskoj neutralnosti i ulažemo više u inovacije nego bilo koji drugi sektor. Međutim, proizvođači vozila su odgovorni samo za deo ove transformacije, a to je snabdevanje vozilima. Ukupan uspeh će zavisiti od koordinisane akcije vlada i drugih zainteresovanih strana - rekla je ona.
Poruke sa skupa ukazuju na to da dalji razvoj elektromobilnosti u Srbiji zahteva istovremene regulatorne izmene, finansijske podsticaje, ulaganja u infrastrukturu i koordinisanu saradnju države i industrije.
Biznis Kurir