Indija predstavlja budžet od 133 milijarde dolara: Fokus na infrastrukturu, proizvodne reforme i jaču fiskalnu disciplinu za ekonomski rast
Vlada premijera Indije Narendre Modija predstavila je danas Parlamentu godišnji budžet, fokusirajući se na održavanje ekonomskog rasta uprkos nestabilnim finansijskim tržištima i trgovinskoj neizvesnosti.
U govoru kojim je predstavila budžet, ministarka finansija Nirmala Sitharaman rekla je da Vlada planira da poveća investicije u infrastrukturu i domaću proizvodnju, uz istovremeno pridržavanje fiskalne opreznosti.
Budžet za fiskalnu 2026-27. godinu koja počinje 1. aprila, dolazi u trenutku kada se velike ekonomije sveta bore sa visokim kamatnim stopama, geopolitičkim tenzijama i obnovljenim protekcionizmom koji je opteretio globalnu trgovinu i tokove kapitala.
Indija je do sada izdržala carinske visoke tarife koje su joj uvele SAD, uglavnom tako što je unapred usmerila deo izvoza i diverzifikovala pošiljke na nove destinacije.
Ekonomsko istraživanje Ministarstva finansija, objavljeno u četvrtak, prognoziralo je da će indijska ekonomija rasti između 6,8% i 7,2% u sledećoj fiskalnoj godini, podstaknuto povećanjem domaće potrošnje.
Uprkos planovima za veću potrošnju u nekim oblastima, Vlada je ponovila svoju posvećenost fiskalnoj konsolidaciji, ciljajući deficit od 4,3% BDP-a sledeće godine, što je neznatno manje od deficita od 4,4% BDP-a koji je vlada na putu da postigne u fiskalnoj godini koja se završava u martu.
Ministarka Sitaraman nije ponudila nikakve populističke popuste, rekavši da će se Nju Delhi fokusirati na izgradnju otpornosti privrede, dok se istovremeno čvršće pozicionira u globalnom lancu snabdevanja.
Prošlogodišnji budžet je ojačao plate srednje klase naglim smanjenjem poreza pošto je Modi obezbedio ubedljivu pobedu na izborima.
"Indija će nastaviti da pravi samouverene korake ka Viksit Bharatu (Razvijenoj Indiji), balansirajući ambicije sa inkluzijom", rekla je Sitaraman.
Fokus će biti na strukturnim reformama, uglavnom u proizvodnom sektoru, uz istovremeno povećanje investicija u male industrije kao što su biofarmacija i veštačka inteligencija, dodala je ona.
Budžet predviđa da kapitalni rashodi Vlade za sledeću fiskalnu godinu dostignu 12,2 biliona rupija (133 milijarde dolara), uglavnom na infrastrukturu, u odnosu na 11,2 biliona rupija prošle godine.
Dok mnoge razvijenije ekonomije smanjuju javna ulaganja zbog visokog duga i zaoštrene monetarne politike, a Indija će koristiti državnu potrošnju da podrži rast.
Sitaraman je rekla da će Vlada povećati proizvodnju u sedam strateških sektora, uključujući biofarmaceutsku industriju, poluprovodnike, elektronske komponente i magnete od retkih ruda. Da bi se smanjila zavisnost od uvoza, biće osnovana tri hemijska proizvodna parka.
Prepoznajući globalnu zabrinutost zbog usporavanja stvaranja radnih mesta, posebno u proizvodnji, budžet je najavio dodatnu kreditnu podršku i fond za rast mikro, malih i srednjih preduzeća.
Sitaraman je iznela korake za produbljivanje finansijskih tržišta Indije, uključujući mere za jačanje tržišta korporativnih obveznica i ublažavanje određenih pravila za strane investitore.
Sa sve selektivnijim globalnim kapitalom usred viših kamatnih stopa na Zapadu, tržišta u razvoju se takmiče za stabilne i dugoročne investicije.
"Predlažem sveobuhvatnu reviziju Pravila o upravljanju devizama (nedužnički instrumenti) kako bi se stvorio savremeniji, jednostavniji okvir za strane investicije, u skladu sa ekonomskim prioritetima Indije koji se razvijaju", rekla je Sitaraman.
Sitaraman je rekla da Indija planira da promoviše "ekološki održiv transport" sa sedam brzih železničkih koridora između ključnih gradova: Mumbaj-Puna, Hajderabad-Bengaluru, Puna-Hajderabad i Čenaj-Bengaluru.
Za kretanje tereta, biće uspostavljeni novi namenski teretni koridori i 20 novih plovnih puteva u narednih pet godina, rekla je ona.
Takođe će biti uspostavljeni namenski teretni koridori za retke rude kako bi ojačali rudarstvo, prerada, istraživanje i proizvodnja.
Pored toga, rekla je da će Vlada razviti "ekološki održive planinske i priobalne staze" da bi podstakla "ekološki turizam".
Kurir.rs