Ministar Glamočić poručio: Voće, povrće i vino kao motor rasta srpske poljoprivrede u narednoj deceniji
U okviru sajma „AgroBelgrade 2026“ na Beogradskom sajmu održana je konferencija posvećena Strategiji razvoja biljne proizvodnje Srbije, sa posebnim osvrtom na voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo kao sektore koji donose najveću dodatu vrednost u poljoprivredi i imaju značajan izvozni potencijal.
Konferencija je okupila predstavnike države, nauke, savetodavnih službi, osiguravajućeg sektora i proizvođače iz cele Srbije, a razgovor je bio usmeren na konkretne mere koje treba da obezbede stabilniju proizvodnju, veće prinose i sigurniji plasman domaćih proizvoda. Prepuna sala sajamskog konferencijskog centra potvrda je velikog interesovanja za budućnost poljoprivrede.
Konferenciju je otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić, koji je poručio da Srbija ulazi u novu fazu razvoja biljne proizvodnje u kojoj država podršku usmerava ka sektorima sa većom dodatom vrednošću.
- Ove godine predviđamo veća izdvajanja po hektaru za voće, povrće, cveće i vinograde, jer je to proizvodnja koja traži veća ulaganja, nosi veći rizik, ali donosi i najveći prihod po jedinici površine. Naš cilj je da podignemo prinos, kvalitet i tehnologiju, a ne da
ostanemo samo izvoznici sirovine - poručio je ministar.
On je dodao da će položaj proizvođača biti dodatno zaštićen novim Zakonom o nepoštenim trgovačkim praksama, koji uvodi fer rokove plaćanja i jasna pravila u trgovini kvarljivim proizvodima, čime se prekida praksa da proizvođači sami nose teret tržišnog rizika.
Prof. dr Tatjana Brankov, predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, predstavila je ključne nalaze analize stanja u sektoru voća, povrća, vina i ukrasnog bilja, kao osnovu za novu Strategiju razvoja poljoprivrede i
ruralnog razvoja Srbije do 2034. godine. Ona je ukazala da Srbija ima ozbiljan proizvodni i izvozni potencijal, ali da se već godinama suočava sa problemom pada proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala, što direktno utiče na prinose.
Proizvodnja sadnica je sa 44,6 miliona u sezoni 2015/16. pala na 39,7 miliona u 2023/24. godini, što predstavlja pad od skoro pet miliona sadnica. Posledica se vidi i u proizvodnji maline, gde je prosečan prinos opao sa oko 6 na 5,2 tone po hektaru u periodu
od 2015. do 2023. godine. Otuda je važno navesti da će Ministarstvo od ove godine ponovo uvesti podsticaje za rasadničarsku proizvodnju.
- Ako ne obezbedimo kvalitetan, sertifikovan sadni materijal i ne obnovimo zasade na zdravoj osnovi, gubimo konkurentnost. Zato nova Strategija stavlja fokus na jačanje domaće proizvodnje sadnica, modernizaciju proizvodnje, investicije u preradu i bolje organizovanje proizvođača - poručila je prof. Brankov.
Milica Janković, direktorka Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Beograd i posebna savetnica ministra poljoprivrede za savetodavne službe, istakla je da uspešna primena Strategije zavisi od rada na terenu i direktne podrške proizvođačima.
Ona je naglasila da će u narednom periodu zadatak savetodavnih službi biti da nove tehnologije, standarde proizvodnje, mere zaštite i ekonomske modele prenesu proizvođačima kako bi smanjili gubitke, povećali prinose i lakše odgovorili na
zahteve tržišta.
- Svaka investicija u tehnologiju ima efekat samo ako proizvođač ima stručnu podršku na terenu. Uloga savetodavnih službi je da nova znanja i rešenja stignu do svakog gazdinstva - istakla je Janković.
O upravljanju rizicima u poljoprivredi govorio je Miloš Marković, član Izvršnog odbora kompanije „Dunav osiguranje“, koji je ukazao da klimatski rizici sve više ugrožavaju proizvodnju, dok je nivo osiguranja u Srbiji i dalje nizak.
- U Srbiji je osigurano tek 12 do 15 odsto obradivih površina, dok u pojedinim susednim zemljama taj procenat dostiže i 80 odsto. U poslednjih pet godina samo u voćarstvu isplaćeno je više od tri milijarde dinara štete, što pokazuje koliko su rizici sve veći - naveo je Marković, podsećajući da država subvencioniše od 40 do 70 odsto premije osiguranja, što poljoprivrednicima omogućava pristupačniju zaštitu proizvodnje.
Zaključak konferencije je da budućnost srpske biljne proizvodnje nije u količini sirovine, već u stabilnom kvalitetu, većoj dodatoj vrednosti, sigurnom plasmanu i većem prihodu koji ostaje kod proizvođača. Ministarstvo poljoprivrede će, kako je poručeno, kroz novu Strategiju, podsticaje i zakonska rešenja nastaviti da podržava upravo one sektore koji mogu obezbediti dugoročnu stabilnost i rast srpske poljoprivrede.
Biznis Kurir