Vlasnik ne može uvek da iseli stanara: Evo u kojim situacijama će pozicija stanodavca za vas postati problem
Tokom poslednjih nekoliko godina, sudovi u Srbiji sve češće donose odluke kojima se odbija iseljenje osoba iz stanova ili kuća koje nisu u njihovom vlasništvu. Takve presude najčešće se odnose na nekretnine čiji su vlasnici država ili određene javne institucije.
Ipak, kako objašnjava advokat Lazar Borozan, postoje i slučajevi u kojima sud odbija zahtev za iseljenje i kada je vlasnik nepokretnosti privatno lice.
Prema njegovim rečima, domaće zakonodavstvo poznaje pravo svojine, koje vlasniku omogućava da svoju imovinu koristi u celosti i po sopstvenoj volji. Međutim, istovremeno postoji i institut prava na dom, koji proizlazi iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Ovom konvencijom garantuje se da svaka osoba ima pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, kao i doma u kojem živi.
- Evropska konvencija ne daje preciznu definiciju doma, ali je sudska praksa zauzela stav da se domom smatra mesto uobičajenog boravka, odnosno fizički ograđen prostor u kojem se odvija porodični i privatni život i sa kojim je lice uspostavilo snažnu i trajnu povezanost - naveo je Borozan.
"Ne može da se iseli iako nije vlasnik"
Kako ističe advokat, pravo svojine nad nepokretnošću u našem pravnom sistemu ima karakter apsolutnog prava. Ipak, primenom prava na dom iz Evropske konvencije u domaćoj sudskoj praksi, dolazi do situacija u kojima se osoba ne može iseliti iz stana ili kuće, iako nema vlasnička prava nad tom nekretninom.
Sagovornik za Euronews Srbija objašnjava da sudovi u tim slučajevima primenjuju princip uspostavljanja pravične ravnoteže između prava vlasnika na imovinu i prava na dom osobe koja bi trebalo da bude iseljena.
- Po stanovištu sudske prakse gleda se koji je cilj legitimniji. Ako od tog prava na dom zavisi nečija egzistencija, a sa druge strane vlasnik stana raspolaže sa još nekom imovinom, postoji sve veći broj sudskih odluka gde se odbija iseljenje - naglasio je Borozan.
Dodaje da se ovakve odluke najčešće donose u slučajevima kada su vlasnici nepokretnosti država ili javne ustanove, poput vojnih ili studentskih institucija.
Presude i protiv privatnih vlasnika
Iako ređe, sudska praksa poznaje i slučajeve u kojima se iseljenje ne dozvoljava čak ni kada je u pitanju privatni vlasnik.
- Međutim, postoje odluke gde se onemogućava iseljenje iako je privatni vlasnik u pitanju. U svojoj kancelariji sam se sreo sa takvim sudskim presudama - rekao je Borozan.
Kako pojašnjava, do takvih odluka dolazi u situacijama kada vlasnik stana ili kuće poseduje više nepokretnosti, dok osoba koja boravi u spornom objektu nema nijednu nekretninu u svom vlasništvu i nalazi se u egzistencijalno teškom položaju.
- Odluka kojom se onemogućava iseljenje se donosi na neodređeno vreme - zaključio je advokat Lazar Borozan za Euronews Srbija.
Srbija je Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda potpisala 2003. godine, a ratifikovala u martu 2004. godine. Pravo na dom garantovano je članom 8 Konvencije, u kojem se navodi da „svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske“.
Biznis Kurir/Euronews