Ako imate ovaj problem u stanu ne morate sami da platite popravku: Ne zovite odmah majstora, i komšije moraju da učestvuju
Na Redditu se nedavno povela rasprava o situaciji koja nije retka kod kupovine stanova u starijim zgradama, naročito onih na poslednjem spratu. Autor objave naveo je da je nakon kupovine stana u Hrvatskoj saznao od predstavnika stanara da zgrada već godinama ima problem s krovom, te da je čak postojao i predračun za popravku, ali da sanacija nikada nije realizovana jer među stanarima nije bilo interesa.
Važno je naglasiti da je ta informacija u tom trenutku bila isključivo usmena, bez uvida u zapisnike sa sastanaka ili zvaničnu dokumentaciju, što dodatno komplikuje situaciju iz ugla dokazivanja.
Tokom procesa kupovine, autor je, kako navodi, direktno pitao prethodne vlasnike da li postoje problemi s krovom, na šta je dobio kategoričan odgovor:
- Ne, nikada.
U samom stanu nije bilo vidljivih tragova vlage, oštećenja zidova ili plafona, što je dodatno učvrstilo poverenje kupca. Tek nakon zaključenja kupoprodaje pojavila se dilema da li je došlo do svesnog prikrivanja materijalnog nedostatka i postoji li osnov za eventualnu tužbu i naknadu štete.
- Prošli vlasnici stana slagali su da ne postoji problem sa krovom, iako je predračun za tu popravku napravljen pre nekoliko godina. Postoji li ovde neki osnov za tužbu zbog svesnog prikrivanja materijalnog nedostatka i naknadu stete - upitao je autor objave.
Ko snosi odgovornost
Komentari su se uglavnom fokusirali na pravnu prirodu krova kao zajedničkog dela zgrade, a ne isključivo na odgovornost prethodnih vlasnika. Više korisnika istaklo je mogućnost da prethodni vlasnici možda uopšte nisu bili upoznati s problemom, posebno ako sanacija nikada nije formalno pokrenuta.
Jedan od komentara ukazuje da se, barem u praksi kakva postoji u Srbiji, trošak popravke krova snosi solidarno od strane svih stanara, jer se krov smatra zajedničkom imovinom zgrade.
- Pa možda nisu ni oni znali. U Srbiji trošak popravke krova snosi cela zgrada jer je to zajednička imovina, tako da se ja zbog toga ne bih brinuo. Naravno, pod uslovom da je tako i kod vas - napisao je jedan od korisnika.
Prema tom iskustvu, procedura podrazumeva da predstavnik stanara konstatuje problem, pribave se ponude izvođača i donese odluka na nivou stambene zajednice, a troškovi se raspoređuju na sve vlasnike stanova.
Takođe je naglašeno da, ukoliko stambena zajednica odbija da donese odluku o sanaciji, pravni put postoji upravo prema stambenoj zajednici, a ne nužno prema bivšem vlasniku stana, posebno ako je cilj rešavanje samog problema s krovom.
- Kod nas je procedura da predstavnik skupštine stanara konstatuje problem i neophodnost da se isti reši. Nakon toga tri ponude od firmi/tvrtki koje se time bave, bira se najpovoljnija i ti nemaš problem sa naplatom od drugih stanara. Mogli su oni da odlože rekonstrukciju zbog bilo kog razloga, ali ne mogu da ti ne plate. Takve tužbe se dobijaju lako - napisao je jedan od korisnika.
Uloga inspekcije i obaveze stambene zajednice
U diskusiji je pomenuta i mogućnost obraćanja građevinskoj inspekciji u slučaju prokišnjavanja. Inspekcija može izaći na teren, utvrditi stanje i, ukoliko se potvrdi problem, izreći mere i kazne stambenoj zajednici i upravniku zgrade zbog neodržavanja zajedničkih delova.
Jedan od komentara podseća da se krov često naziva "petom stranom zgrade", čime se naglašava njegova ključna uloga i zakonska obaveza stambene zajednice da obezbedi njegovo održavanje. Čak i kada zgrada nema dovoljno sredstava, prema iskustvima korisnika, postoje mehanizmi poput podizanja kredita ili dogovora s izvođačima radova o odloženom plaćanju.
- Krov je zajednički deo zgrade. Sigurnije ti je da od stambene zajednice tražiš da hitno donese odluku o popravci krova, ako ne donese onda tužba protiv stambene zajednice (ukoliko ti je cilj sanacija problema sa krovom) - glasio je još jedan od komentara.
Biznis Kurir