Kako do kredita ako imate lošu kreditnu istoriju: Evo šta banke stvarno gledaju
Mnogi građani u Srbiji danas imaju potrebu za dodatnim finansiranjem, bilo zbog neočekivanih troškova, zdravstvenih razloga ili porodičnih situacija. Ipak, kada se tokom vremena nakupi više kredita i pojave se kašnjenja u otplati, banke postaju znatno opreznije.
Sa mesečnom platom od oko 87.000 dinara, jedan građanin već otplaćuje dva kredita, čiji preostali dug iznosi ukupno 240.000 dinara, a hitno mu je potreban novi kredit u iznosu od 250.000 do 300.000 dinara. Njegov problem je loša kreditna istorija zbog čestih kašnjenja. Banke takve zahteve uglavnom odbijaju uz obrazloženje: „neuredna kreditna istorija”.
Da li postoji rešenje za lošu kreditnu istoriju
Banke prvenstveno gledaju urednost otplate. Kod kreditnog ocenjivanja, najvažniji faktor nije visina plate niti prethodni krediti, već redovna otplata rata. Česta kašnjenja, čak i od nekoliko dana, ulaze u kreditni izveštaj i mogu smanjiti šanse za dobijanje novog kredita i do godinu dana.
Prema praksi banaka, potrebno je najmanje šest do dvanaest meseci uredne otplate bez ijednog kašnjenja da bi klijent ponovo imao realne šanse za novo zaduženje ili refinansiranje.
Građanin sa platom od 87.000 dinara mogao bi da podigne kredit u okviru maksimalnog iznosa rate koji banke obično odobravaju, od 30 do 40 odsto zarade, odnosno 26.000 do 35.000 dinara mesečno. Objedinjavanje postojećeg duga od 240.000 dinara sa novim kreditom od 250.000 do 300.000 dinara značilo bi ukupno zaduženje do oko pola miliona dinara. Uz duži rok otplate i urednu istoriju plaćanja, to je izvodljivo.
Šta građani mogu da urade
Stručnjaci preporučuju sledeće korake:
Nemojte kasniti u otplati kredita - trajni nalog ili automatska uplata su najbolja zaštita.
Proverite svoj kreditni izveštaj kod NBS - građani imaju pravo da vide šta je tačno zabeleženo o njima.
Razgovarajte sa bankom - lično. Online aplikacije često automatski odbijaju zahteve, dok u filijali možete dobiti jasnije informacije o opcijama refinansiranja ili produženju roka otplate.
Budite oprezni sa „brzim” kreditima - pozajmice van bankarskog sektora često imaju visoku kamatu i dodatne troškove.
Razmotrite alternative - pomoć porodice, avans od poslodavca ili manji kredit mogu biti privremeno rešenje.
Novi kredit u trenutku kada već postoji rizik kašnjenja može dodatno pogoršati situaciju. Loša kreditna istorija ne znači trajnu „crnu listu”, ali podrazumeva period obavezne finansijske discipline. Redovnost otplate je ključ povratka poverenja banaka, a svako novo zaduženje treba pažljivo planirati kako bi se izbegla dugoročna finansijska opterećenja.
Biznis Kurir/Kamatica