Čekala ga sportska karijera pa ga povreda navela na sasvim drugi put: Sreten ostao na selu, mladi domaćin vodi farmu koja obrađuje 1.000 tovnih svinja godišnje
Mladi poljoprivrednik Sreten Timotijević iz sela Čalma, u blizini Sremske Mitrovice, primer je da porodična tradicija duga skoro dva veka može ne samo da opstane, već i da se uspešno prilagodi savremenim uslovima. Iako je u mladosti bio usmeren ka sportskoj karijeri, splet okolnosti, povreda i snažna povezanost sa rodnim krajem vratili su ga na porodično imanje, gde danas razvija ozbiljnu proizvodnju u ratarstvu i svinjogojstvu.
Njegov životni put razlikuje se od uobičajenog. Nakon što je 2013. godine završio Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (DIF), a sportska karijera mu je prekinuta zbog povrede, Sreten se našao pred važnom životnom prekretnicom.
1.000 tovnih svinja godišnje
- Presudio je moj karakter, oduvek sam želeo da budem svoj na svome, jer se tako osećam slobodnije - započinje priču Sreten.
Kako ističe, njegova porodica u Čalmi živi oko 200 godina i generacijama se bavi poljoprivredom.
- Od malih nogu sam na njivi, a 2012. godine počeo sam ozbiljnije da preuzimam poslove, videvši u tome perspektivu i prostor za rast - kaže Sreten.
Danas porodica Timotijević obrađuje oko 80 hektara poljoprivrednog zemljišta i vodi farmu sa 50 krmača, što na godišnjem nivou rezultira proizvodnjom oko 1.000 tovnih svinja. Važan iskorak napravljen je 2019. godine, kada je doneta odluka da se proizvodni proces u potpunosti zaokruži.
- Odlučili smo da imamo svoje krmače i prasad koju tovimo. To nam pruža mnogo veću sigurnost. Ratarstvo je usko povezano sa stočarstvom, na njivama se seju kukuruz, pšenica i ječam, a gotovo celokupan prinos završi kao hrana za stoku na farmi - kaže naš sagovornik.
Sreten naglašava da je stočarstvo delatnost koja ne poznaje slobodne dane i da zahteva stalnu posvećenost tokom cele godine.
- Godišnji odmor u ovom poslu ne postoji. Najveći problem je nedostatak radne snage, što nam onemogućava da se bar nakratko sklonimo sa farme. Ovo je posao koji traži puno odricanja. Bilo da je rođendan ili neka druga prilika, ako se pojavi problem u objektu, to je prioritet. Ko nije spreman na to, bolje da ne ulazi u ovaj posao - iskren je Sreten.
Obrađuje 80 hektara zemlje
I pored brojnih izazova, uključujući afričku kugu svinja koja je prethodnih godina ozbiljno pogodila farme u okolini, kao i teške uslove rada, Sreten ostaje istrajan.
- Ove godine je bolja situacija kada je reč o afričkoj kugi. Manje je žarišta i mi smo se u međuvremenu prilagodili tome. Manje šetamo po farmi, više imamo mera o kojima se vodi računa. Nismo ni ugroženo područje. Međutim, to ne znači da treba prestati voditi računa, naprotiv, moramo biti oprezni - kaže naš sagovornik.
Najveći izazov nestabilne cene
Ipak, kao ključni problem izdvaja velike oscilacije u otkupnoj ceni žive mere tovnih svinja, koja se u prethodnom periodu kretala u rasponu od 280 do svega 130 dinara po kilogramu.
- Trenutna cena od 150 do 170 dinara je niska. Teško je hvatati ritam i planirati proširenje kapaciteta kada je tržište tako nestabilno. Kada se podvuče crta, može da se zaradi, ali je borba neprestana - kaže mladi domaćin.
Kao odgovor na ovakvu neizvesnost, Sreten razmatra naredni korak - izgradnju mini-klanice i pokretanje sopstvene prerade, sa ciljem da se kroz finalne proizvode ublaže tržišni udari i obezbedi stabilniji prihod.
Na farmi su svakodnevno angažovani on, otac i majka, dok brat, koji se školuje u Novom Sadu, pomaže kada god se ukaže potreba.
- Može da se živi od ovoga, ali se moraju pratiti izazovi u vremenu u kom živimo. Od malog broja krmača ili malo zemlje više nema opstanka. Modernizacija nam omogućava da sa manje fizičke snage uradimo više, ali obim proizvodnje mora biti veliki. Naša farma je porodičnog tipa i tako možemo da opstanemo, a ako želimo da zapošljavamo radnike, moraćemo znatno da se širimo - zaključuje Sreten Timotijević.
Biznis Kurir/Dnevnik.rs