Najbolje lokacije za kupovinu nekretnine u Srbiji ako ste penzioner: Od gradskih opština do sela i vikend naselja
Za nekoga je odlazak u penziju kraj jednog životnog poglavlja, dok ga drugi doživljavaju kao početak novog, „zlatnog doba“. Iako se često misli da je razlika isključivo u visini primanja, stručnjaci iz agencija za nekretnine tvrde da je presudan zapravo životni stav.
Mnogi ljudi tek u penziji dobiju osećaj slobode i tada žele da sebi obezbede što udobnije i kvalitetnije uslove za život. Upravo zato se u tom periodu često odlučuju na promenu stambenog prostora. Neki se sele svega nekoliko ulica dalje kako bi deci prepustili veći stan, dok drugi biraju manja mesta, banje, planine ili čak druge gradove u kojima mogu lepše da žive uz manje troškove.
U svetu su među penzionerima posebno popularne tople destinacije poput Floride, koja je na vrhu liste najpoželjnijih mesta za život starijih od 65 godina u SAD. U Evropi se najčešće biraju Portugal, Španija, Austrija, Italija i Slovenija. U regionu su omiljeni Ohrid i Trebinje, dok se u Srbiji penzioneri rado odlučuju za Vrnjačku banju, Sokobanju, Banju Koviljaču, Zlatibor, Novi Sad, Niš, Sremske Karlovce, a sve češće i Sombor.
Prema rečima Aleksandre Mihajlović sa portala 4zida, kod kupaca starijih od 65 godina primećuje se jasan obrazac, većina ne želi drastičnu promenu okruženja. Najčešće kupuju stanove u istom delu grada u kojem su živeli decenijama, jer im je važna postojeća infrastruktura: dom zdravlja, apoteka, pijaca, prevoz, pa čak i komšije. Zbog toga se takozvane „penzionerske zone“ u Beogradu godinama gotovo ne menjaju.
Penzioneri se uglavnom odlučuju za jednosobne i dvosobne stanove do 55 kvadrata. Reč je o svojevrsnom životnom restrukturiranju, manja kvadratura, veći komfor i niži troškovi održavanja. Retko kupuju nekretninu isključivo iz ušteđevine, već najčešće prodaju veći porodični stan i kupuju manji, funkcionalniji, često bliže deci ili zdravstvenim ustanovama.
Zbog toga ostaju ili se sele u delove Beograda poput Zvezdare, Čukarice, Voždovca, Mirijeva i pojedinih blokova Novog Beograda. Cene kvadrata u tim zonama, koje se kreću između 2.000 i 3.000 evra, omogućavaju da se prodajom većeg stana obezbedi manji, a da deo novca ostane kao finansijska rezerva.
Prema podacima PIO fonda, u Beogradu živi 393.646 penzionera, od čega svaki sedmi na Novom Beogradu. Veliki broj ih živi i na Paliluli, Čukarici, Zemunu, kao i na Zvezdari i Voždovcu.
Agent za nekretnine Katarina Lazarević ističe da penzioneri često kupuju i vikendice u blizini većih gradova, na Fruškoj gori, u Slankamenu, Banji Koviljači ili Sokobanji. Važan deo tržišta čine i povratnici iz inostranstva, koji su penziju zaradili u Evropi, Americi, Kanadi ili Australiji, a žele da starost provedu u Srbiji.
Mnogi od njih biraju Niš, Novi Sad ili Beograd, dok se deo odlučuje za manja mesta poput Sombora, koji nudi miran život, bogat kulturni sadržaj, dobru zdravstvenu zaštitu i znatno niže troškove života. Prema podacima portala 4zida, u Somboru je prosečna cena kvadrata stana oko 1.000 evra, dok su kuće oko 500 evra po kvadratu.
U Sokobanji je prosečna cena stana oko 1.700 evra, u Vrnjačkoj banji oko 1.900, dok su Sremski Karlovci oko 1.530 evra po kvadratu. Na Zlatiboru, koji je posebno privlačan deviznim penzionerima, kvadrat stana košta oko 2.050 evra.
Kada se vraćaju iz inostranstva, penzioneri se najčešće opredeljuju za mesta porekla ili gradove u kojima imaju rodbinu. Oni koji dolaze iz SAD i Kanade uglavnom kupuju skromnije, nameštene jednosobne ili dvosobne stanove u Beogradu, dok se povratnici iz Nemačke češće odlučuju za rodna mesta ili gradnju kuća.
Biznis Kurir/B92.net