Biznis Kurir na Sajmu etno hrane i pića: Ima svega od vina od zove, vodnjike i kačamaka do slatkog od čvaraka
Voćne rakije, suvo meso i pršuta, kačkavalji, čejevi, med, ajvari, džemovi, narodna nošnja, ćilimi, pletene lutke, ručno rađen nakit, domaći kočali i pogače, medenjaci... samo su deo bogate ponude koju je više od 300 izlagača predstavilo na 19. Međunarodnom sajmu etno hrane i pića koji je otvoren danas i koji će trajati do 7. decembra.
Za svačiji ukus bilo je po nešto poteklo iz domaće proizvodnje privatnih poljoprivednih gazdinstava, a neki od rariteta koje je ekipa Kurir Biznisa pronašla su domaće crno i belo bino od zove, slatkog od čvaraka i upakovane "vlaške magije", pa do domaće vodnjike i proizvoda od crnog godžija.
Posetioci su imali priliku i da uživo vide kako se sprema svrljiški belmuž, a oni koji su imali strpljenja da čekaju sat i po dok se skuva, mogli su i da ga probaju.
Na štandu prepunim štrudli sa makom, orasima i višnjama zatekli smo radnicu proizvodnje domaćih kolača i štrudli "Krancla" iz Čuruga, koja je bila poprilično zazeta pakovanjem štrudli brojnim mušterijama koje su već prvog dana došle da posete sajam.
- Mi smo poznati po štrudlama koje pravimo sa makom, orasima i višnjama. Cena študli sa makom i višnjama je 900 dinara za kilogram, dok ova sa orasima košta 1.100 dinara - rekla nam je ljubazna malda prodavačica.
Vrlo živopisan je i štand Udruženja žena centralnog Kosova "Tradicija kroz vekove" iz sela Batose kod Gračanice koje su izložile ručne radove i tradicionalne specijalitete sa Kosova.
- Mi smo posvećeni očuvanju tradicionalnih običaja i hrane. Ovde smo izložile domaće pite, tradicionalne kosovske pogače, š. Proizvodimo zimnicu, liekre, med, sve što seoska domaćinstva mogu da prizvedu zato što se jako teško dole živi i živi se samo od svog rada - rekla nam je Danijela Simonović Vidić.
Na štandu etno kuće "Katarina" u nardonoj nošnji ljubazno nas je dočekao Živorad Jovanović iz Kaone kod Kučeva koji nam je prestavio svoje proizvode od kukuruznog brašna, per svega ksčamak koje je prodavao na kriške.
- Moja etno kuča Katarina izraže proizvode od belog i žutog kukuruznog brašna i kačamak. Kačamak prodajemo na kriške od 50 grama koja košta 70 dinara. Kukuruzno belo brađno košta 400 dinara, a žuto 350 dinara po kilogramu. Kukuruzno brašno proizvodimo mi od našeg kukuruza na našim njivama, nema pesticida i herbicida. Ručno ga kopamo, nema veštačkih žubriva, a kada ga oberemo meljemo ga u našoj vodenici potočari. Prodajemo i razna slatka, slatko od paradajza, slatko od maslačka, jagode. Proizvodimo i razne rakije medovača, orahovača, liker od višnje i liker od jagode. A karateristično za nas je i što pravimo rakiju sa zlatom - kaže za Kurir Biznis Živorad.
Mali proizvođači su šansa za našu zemlju
Na otvaranju sajma ministar bez portfelja zadužen za oblast unapređenja razvoja nedovoljno razvijenih opština Novica Tončev je istakao da su mali proizvođači šansa za našu celu zemlju i da je taj sajam prilika da privatni preduzetnici predstave svoje proizvode i ostvare ekonomski napredak.
On je istakao da etno proizvodnja ima uticaj na razvoj lokalnog turizma i dodao da se svaki put poveća broj mladih koji se bave prozivodnjom tradicionalnih prozivoda.
- Na taj način su motivisani da ostanu u svoje sredine što dovodi do očuvanja našeg identiteta i naše zajednice. Da prozivođačima ostane što manje, a posetioci da kupe što više - zaključio je Tončev.
Nije običan sajam
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Stana Božović izrazila je zadovoljstvo što prisustvuje ovako važnom sajmu i istakla da to nije običan sajam.
Ovo nije običan sajam hrane, nego sajam koji promoviše našu Srbiju, našu tradiciju i običaje - rekla je Božovićeva.
Gradski sekretar za poljoprivredu Savo Pavičić pozdravio je prisutne i zahvalio organizatorima Sajma koji, kako je rekao, posećuje sve veći broj izlagača.
- Što se tiče grada Beograda, omogućili smo poljoprivrednicima da se predstave i uloženo je 533 miliona dinara i omogućili smo da 1.050 gazdinstava dobije subvencije, sisteme za navodnjavanje, za pčelarstvo, kako bi unapredili svoju proizvodnju i postali konkurenti - rekao je Pavičić.