Hrvatska iz jednog naselja seli sve stanovnike - Više nema smisla tu da žive, dali su im nove stanove
Za nešto više od mesec dana, pustara Širine ostaće bez svojih poslednjih stanovnika i pridružiće se sudbini Sokolovca, Jasenovca i drugih nekada živih, a danas napuštenih baranjskih pustara.
Nekada poznata pod imenom Braidaföld, Širine se u pisanim dokumentima pominju još u 19. veku. Tokom istorije broj stanovnika se menjao, a vrhunac je dostignut nakon Drugog svetskog rata, kada je u mestu živelo više od pet stotina ljudi.
Kako su decenije prolazile, broj stanovnika je postepeno opadao. Popis iz 1971. godine beleži 319 meštana, deset godina kasnije 219, a 1991. tek 170. Posle Domovinskog rata ostalo ih je 86, dok je prema poslednjem popisu u Širinama živelo samo 26 ljudi.
Nekada središte beljske poljoprivrede
Širine su dugo bile centar beljske poljoprivrede, pa su svakodnevno dolazili radnici iz okolnih sela. Međutim, poslednjih nedelja i Belje se povlači iz pustare.
Mehanizacija je već preseljena u Brestovac, a u radionici je ostalo samo nekoliko mašina i nešto alata. Upravna zgrada je prazna, što simbolično označava kraj jednog doba. Odlazak Belja bio je poslednji udarac za preostale stanovnike, koji su osim posla, ostali i bez pijaće vode.
Vodovodne instalacije, izgrađene još u vreme Austro-Ugarske, sada sprovode samo tehničku vodu. Iako gradski vodovod prolazi svega nekoliko metara od njihovih kuća, priključak, kako kažu, očigledno se ne isplati.
Bez vode i bez izbora
Upravo zbog problema s vodom, novinari Glasa Slavonije posetili su to mesto, svega nekoliko kilometara od Belog Manastira. Zatekli su napuštene objekte, jato kokošaka, dva psa i Svjetlanu Hosinger (54), jednu od poslednjih stanovnica Širina.
- Vode će biti još mesec dana, dok nas ne isele - kaže Svjetlana. Na prvi pogled njene reči zvuče nejasno, ali ubrzo objašnjava da su nedavno došli službenici koji su im rekli da se moraju preseliti.
Pokazali su joj fotografiju stana u Kneževu i rekli da će tamo nastaviti da živi. Svjetlana, koja je u Širinama od ranih osamdesetih, ne krije tugu.
Živi u trošnoj kućici sa sinom, nakon što joj je suprug preminuo pre pet godina. Oboje su dugi niz godina radili u Belju, a iako ne želi da napusti svoj dom, priznaje da je bez vode život postao nemoguć.
- Imamo sanitarnu vodu dok se ne isprazni vodotoranj, a po pijaću idemo na jedini preostali bunar - tiho kaže.
Poslednji stanovnici spremaju se za odlazak
Svetozar Jovandić i Stana Varga takođe su među onima koji napuštaju Širine. Sa setom pričaju o nekadašnjem životu, trgovini, kafani, fudbalskom klubu i zajednici koja je nekad živela punim plućima.
- Imam osamdeset godina i živim sam u trošnoj kući. Nisam planirao da se selim, ali kada su rekli da više neće biti vode i ponudili stan u Šećerani, pristao sam - priča Svetozar.
Stana, koja se u Širine doselila pre više od trideset godina, sada čeka preseljenje u državni stan u Petlovcu.
- Prošle godine mi je preminuo suprug i ostala sam sama. Kuća je vlažna, a po vodu moram ići daleko. Blizu sam sedamdesete i to mi je postalo preteško. Podnela sam zahtev za zamenu i potpisala papire. Rekli su da će uskoro stići rešenje - priča Stana, svesna da je njen zahtev ubrzan odlaskom Belja i gašenjem vodovoda.
Bolji uslovi i mirnija starost
Prema rečima stanovnika, i preostalih dvadesetak ljudi iz Širina biće preseljeno u državne stanove širom Baranje, u Kneževo, Petlovac, Šećeranu i Grabovac. Većina njih priznaje da će im novi domovi, iako nepoznati, doneti bolje uslove i sigurniju starost. Ipak, teško im je da napuste mesto u kojem su proveli ceo život.
Na pitanje šta će biti sa Širinama, niko nema siguran odgovor. Pominju se različiti planovi, jedni govore o izgradnji smeštaja za strane radnike, drugi o stočnoj farmi, treći o prenameni zemljišta u poljoprivredne površine, a četvrti o postavljanju solarnih panela.
- Šta će biti, pokazaće vreme, ali nas niko ništa ne pita - kažu sagovornici Glasa Slavonije.
Od nekada brojnih beljskih pustara, život se danas održava u samo tri, Mirkovcu, Kozjaku i Zelenom Polju. Najbolje stoji Mirkovac, dok su poslednji stanovnici Jasenovca i Sokolovca već ranije preseljeni u zgradu u Kneževim Vinogradima. Tikveš i Zlatna Greda, nekada simboli snage i rada, danas su tek tihi podsetnici na jedno davno vreme.
Biznis Kurir/Dnevno.hr