NOVI ZAKON

DIVLJA GRADNJA NA JAVNIM POVRŠINAMA PRELAZI U VLASNIŠTVO DRŽAVE! A evo ko ima pravo na nadoknadu i koliku

Autor:

Čet, 02.10.2025. 9:12h

Shutterstock

Vlasnici nekretnina izgrađenih na privatnom zemljištu kome država planira javnu namenu dobiće novac u vrednosti građevinskih radova, dok će po tržišnoj vrednosti biti isplaćeni samo oni kojima je to jedini "krov nad glavom"

Sve nekretnine bespravno izgrađene na zemljištu u javnoj svojini koje ne mogu biti legalizovane biće upisane kao vlasništvo države do izvršenja rešenja o uklanjanju objekta, ukoliko Vlada ne odluči da taj objekat preuzme, predviđeno je Predlogom zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je Vlada Srbije uputila Narodnoj skupštini na usvajanje po hitnom postupku.

Ovo se takođe odnosi i na neprodate stanove u nelegalno sagrađenoj zgradi čiji investitor nije poznat, oni će takođe pripasti državi Srbiji, a Vlada će dalje odlučivati o njihovoj sudbini.

Ovim predlogom zakona predviđeni su i slučajevi u kojima će vlasnici nelegalnih objekata u zamenu za njih dobiti nadoknadu.

Pravo na nadoknadu

Naime, vlasnici kuća i drugih objekata koje su "na divlje" izgradili na privatnom zemljištu, ali koje je država planskim dokumentima predvidela za javne namene, moći će te objekte da legalizuju samo ako zemljište nije privedeno planskoj nameni.

OBJEKTI KOJI PRELAZE U VLASNIŠTVO DRŽAVE

- Objekti izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini koje je planskim dokumentom važećim na dan stupanja na snagu ovog zakona planirano za uređenje ili izgradnju objekata javne namene u obaveznoj javnoj svojini ili izgrađeni na zemljištu koje je u javnoj svojini koje je površina javne namene u obaveznoj javnoj svojini
- Objekti izgrađeni u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra i zoni zaštite kulturnog dobra od velikog značaja i kulturnog dobra od izuzetnog značaja, u drugoj zoni zaštite prirodnog dobra izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini
- Objekti upisani u Listu svetske kulturne baštine ili izgrađeni na samom kulturnom dobru, na javnom vodnom dobru, u pružnom pojasu, u neposrednoj zoni sanitarne zaštite vodoizvorišta, kao i u pojasu eksproprijacije državnog puta IA - auto-putevi i IM reda - brze saobraćajnice
- Ako je investitor nepoznat ili nije dostupan, kao i u slučaju da je pravno lice prestalo da postoji i nema pravne sledbenike, a izgradio je objekat ili više objekata s više posebnih delova, od kojih neki nisu prometovani, na neprometovanim posebnim delovima upisuje se Republika Srbija na osnovu potvrde Agencije.

U slučaju privođenja zemljišta planskoj nameni, vlasnici nekretnina nemaju pravo na isplatu tržišne vrednosti objekta, već isključivo na isplatu građevinske vrednosti objekta. Izuzetak su nelegalne kuću u kojima porodice žive i nemaju drugih nekretnina, tada će vlasnici dobiti nadoknadu po tržišnoj vrednosti, predviđeno je Predlogom zakona, u kome se dodaje:

- U slučaju izgradnje linijskog infrastrukturnog objekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju, investitor takvog objekta dužan je da vlasniku stambenog objekta (porodične stambene zgrade ili stambenog objekta koji se sastoji od više stanova) izgrađenog suprotno zakonu pre stupanja na snagu planskog akta kojim je zemljište na kome se takav objekat nalazi određeno za javne namene, obezbedi drugi odgovarajući stambeni objekat ili stan ili da mu isplati novčanu naknadu u visini sredstava potrebnih radi obezbeđivanja drugog odgovarajućeg stambenog objekta ili stana.

Objekti za koje se utvrdi da ne mogu biti legalizovani, prema ovom predlogu, preći će u vlasništvo države, koja će odlučivati o njihovoj daljoj sudbini.

- Ovi objekti se evidentiraju i na njima se po odredbama ovog zakona upisuje pravo svojine u korist Republike Srbije - piše u Predlogu zakona.

KOLIKO KOME IDE U DŽEP OD LEGALIZACIJE

10% pripada Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam
20% ide u kasu lokalne samouprave
70% ide u budžet RS

Kazne za opštine koje kasne

Takođe, prema Predlogu zakona, opštine su dužne da Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona dostave digitalni zoning plan, sa svim preciznim zonama, a ukoliko to ne urade, biće kažnjene.

- Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave ako jedinica lokalne samouprave u propisanom roku ne dostavi Agenciji digitalni zoning plan, ne izradi digitalni zoning plan na digitalnoj platformi koju obezbedi Zavod, kao i ako po zahtevu Agencije ne dostavi sve geodetske elaborate i drugu dokumentaciju koju poseduje, ako su ih stranke dostavile u postupcima ozakonjenja. Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave ako jedinica lokalne samouprave u propisanom roku ne izmeni planski dokument iz svoje nadležnosti - navodi se u Predlogu zakona.

Ukoliko se to desi ili zoning plan ne bude u skladu s propisima iz zakona, Agencija će angažovati ovlašćenu stručnu firmu koja će izraditi zoning plan o trošku tih istih lokalnih samouprava.