BLIZANCI IZ BOGATIĆA KRENULI OD NULE! Tati tražili 1.000 maraka da počnu nešto svoje a on im ovako rekao! Krpili stare veš-mašine i klime, a danas su biznismeni
Nemamo mi alat, nemamo burgije, nemamo mi auta, imamo ćalov auto - bila lada, a mi smo kao firma! Ali ima radnja, držao čiča Radivoje, znamo da ima bušilicu, uzećemo da se poslužimo pa ćemo da vratimo i odemo na prvu montažu. Uzeli smo tu bušilicu, betončina udarila, a mi kao čvorci, ne možemo rupu da probušimo...
Braća blizanci iz ravne Mačve danas su ozbiljni biznismeni a pre nekoliko decenija krenuli su, što bi narod rekao, od čiste nule krpeći stare veš-mašine i klime!
Od skromnog početka postali su primer iz udžbenika kako se radom ni iz čega stiče i stvara ozbiljna firma. Zahvaljujući svojoj najnovijoj mašini ušli su u još ozbiljniji biznis.
Nerazdvojni od dana rođenja, blizanci Predrag i Nenad, i dan-danas su uspešan tim koji je potekao iz mačvanskog sela Uzveće kod Bogatića. Predrag je od brata stariji samo minut, a put do uglednih privrednika nije bio lak.
Od oca bravara i skromnog porekla, braća Srdanović, koji imaju i stariju sestru, dogurali su do velikog biznisa, a njihovi roditelji na samom početku nisu imali ni kupatilo.
- Počeli su s klimama i veš mašinama, radili od ujutru do uveče, kažu njihovi roditelji dok majka naglašava da su oduvek bili vredni i uporni.
Posao su počeli tako što su od tate tražili 1.000 maraka.
- Od mene su tražili 1.000 maraka da počnu, da nešto krenu, da probaju, još u to vreme, kaže otac dodajući da je davno pod kiriju uzeo i nešto zemlje pored svoja tri hektara da i to radi uz posao. Pošto je bio slobodan samo vikendom, njih dvojica su još kao klinci šestaci u osnovnoj školi išli u njivu da oru, da rade tu zemlju dok je on bio na poslu. E, otad su krenuli za parama.
- Kasnije su mi tražili novac da ulože u delove, da počnu da rade... I ja im kažem: Ja vam sad dajem 1.000 maraka, ako propadnete, nemojte više da tražite od mene! A oni kažu: Sad si nam dao 1.000 maraka, za svadbu će pevati nama Šaban Šaulić ovde u dvorištu, ali slagali su, nisu baš tada stigli za Šabana, a sada bi mogli, kaže tata uz osmeh.
Tako su golobradi mladići počeli borbu za svoju egzistenciju, zavili svoj prvi šraf, okrpili prvu klimu i prvu staru veš-mašinu... Radno vreme nisu imali, a posla se nijednog nisu libili koliko god težak bio.
Međutim, blizancima je jedan sajam promenio i život i posao...
Predrag kaže da su pre jedno 25-26 godina otišli na NS sajam u potrazi za novim biznisom pored bele tehnike koju su tada već uveliko radili, da vide šta je to što bi još mogli da rade i čime da se bave...
- I pojavimo se na štandu gde se prodaju klime i kažemo imamo firmu koju tada još nismo ni otvorili, samo smo ime imali, i krećemo s tom pričom da mi počnemo da radimo s njima, da ugrađujemo klime a mi to prvi put vidimo, to je tada tek počinjalo... Ugradili smo dotad jednu-dve, a nismo imali ni burgije, ni alata... Bila je nedelja a oni nama kažu: U četvrtak da se pojavite u Novom Sadu u hotelu tom i tom kao firma pa ćemo da vidimo...., sećaju se braća gotovo filmskog početka.
- I došlo je tada 400-500 ljudi iz cele Srbije i mi prihvatimo početni dogovor, a oni nas pitaju jel mi prihvatamo uslove, a Nenad i ja se samo gledamo - 150 maraka je tada bilo po ugradnji a pitaju nas jel bismo mi prihvatili to da radimo, a bili smo tada najmlađi... Šta smo imali tad...20 godina... Oko nas sve velike firme, a mi ni firmu nemamo..., pričaju braća.
Radni dan počinjao im je s prvim petlovima, a u krevet su išli posle ponoći ali eto i problema: Nemamo mi alat, nemamo burgije, nemamo mi auta, imamo ćalov auto - bila lada, a mi smo kao firma! Ali tu je radnju držao čiča Radivoje, znamo da ima bušilicu, uzećemo bušilicu da se poslužimo pa ćemo da vratimo i odemo na prvu montažu. Uzeli smo tu bušilicu, betončina udarila, a mi kao čvorci bušimo, ne možemo rupu da probušimo, sećaju se braća početaka i prve montaže na kojoj su tada ostali pola dana, a drugi ljudi ih čekaju da dođu, telefoni samo zvone....
Sada na mestu gde je nekada bila njihova njiva uzdiže se moderna fabrička hala u kojoj osmišljavaju mašine među kojima je i ona za bureke, baklave i mantije koja za sat vremena napravi bureka koliko jedan burekdžija za nekoliko dana - s jedne strane ulazi smesa, a sa druge izlazi vruć burek, prava revolucija u pekarstvu.
Umesto da idu na sajmove, sad sajam prave u svojoj avliji, dolaze im ljudi da vide i kupe.
Vele i da dobrog burekdžiju danas nije lako naći - danas radi jedan, sutra drugi, pa se kvalitet menja svaki dan, a gazde to neće. Nije ga ni lako naći jer ih je malo a i dobar burekdžija i te kako košta - plata mu je sada veća od doktorske!
- Ali zato smo mi tu! Mašina memoriše proizvod i svakog dana je isto, ista struktura testa, sve isto, isti kvalitet, kažu braća i dodaju da za obuku treba samo 7 dana.
A na pitanje jesu li tati vratili onih 1.000 maraka, samo se smeju dok tata dovikuje vratiće, vratiće!
Ima nas, vele braća, dok stoje uz roditelje, stariju sestru i njene, uz svoje supruge i decu... Jedan ima ćerku i sina, a drugi dva sina, a tati i mami su se odužili skućivši ih u raskošno zdanje.
Kurir.rs/SĐP/Youtube Nećete verovati/Glas zapadne Srbije