U Srbiji posluje 417 hotela, a u Beogradu 109 hotela, uključujući i pet objekata sa pet zvezdica. Beogradu će zbog izložbe EXPO 2027 biti potrebno povećanje hotelskih kapaciteta za najmanje 30 do 40 odsto, što bi značilo dodatnih 3.000 soba. Između 2024. i 2027. godine, predviđa se otvaranje 8-15 hotela u Beogradu.
Vreme potrebno za povrat investicije u Srbiji se često procenjuje na 10-15 godina, koliko je i u Evropi. Pa ipak, uprkos očekivanjima, za subvencije države se do 9. oktobra prijavilo svega nekoliko projekata, čija je ukupna planirana vrednost ulaganja 231 miliona evra što nije ni polovina od 578 miliona koliko je prvobitno opredeljeno za subvencije.
Najveća potreba za novim hotelima u Srbiji trenutno u Beogradu, posebno zbog priprema za EXPO 2027, ali i da Novi Sad i turistički centri kao što su Zlatibor, Kopaonik i Vrnjačka Banja takođe beleže visoku potražnju za smeštajem. Postoji potreba za dodatnim porodičnim hotelima, zabavnim parkovima, "adults only" hotelima, objektima blizu aerodroma, glamping rizortima.
Beograd ima 5 hotela sa 5 zvezdica
Prema podacima Privredne komore Srbije, Beograd ima 109 hotela sa ukupno 7.434 smeštajnih jedinica koje pružaju kapacitet od 10.084 kreveta i ukupni smeštajni kapacitet od 13.783. Najviše je hotela sa 4 zvezdice kojih ima 73, kapaciteta 9.266, slede hoteli sa 3 zvezdice kojih ima 31, kapaciteta 3.184, dok prestonica ima i 5 hotela sa 5 zvezdica sa kapacitetom od 1.333.
Kako objašnjavaju u PKS, Beograd nudi i značajan broj peer-to-peer smeštaja sa 3.184 jedinica koje pružaju dodatni kapacitet od 7.372 kreveta i ukupni od 18.141.
- Prosečna stopa popunjenosti beogradskih hotela kreće se između 60 i 70 odsto na godišnjem nivou, sa vrhuncima tokom turističke sezone (april-oktobar) i velikih događaja ili konferencija - kažu u PKS.
Koliko investitora je iskoristilo subvencije povodom EXPO 2027
Jedan takav veliki događaj, EXPO 2027, uskoro nam stiže. Da bi se povećao broj hotela, usvojena je uredba kojom država subvencioniše gradnju i rekonstrukciju hotela u Beogradu u visini od 20 procenata opravdanih troškova ulaganja.
Kako je ranije navedeno, u naredne tri godine, od 2024, za tu investiciju u budžetu će biti izdvajano po 22,6 milijardi dinara, ukupno 67,8 milijardi.
- Očekujemo da će veliki broj investitora iskoristiti podsticajna sredstva države za izgradnju i rekonstrukciju hotelskih kapaciteta sa ciljem unapređenja ponude za EKSPO 2027 – kažu u Ministarstvu turizma i omladine.
Očekivanja se, ipak, nisu ostvarila. Kako navode u Razvojnoj agenciji Srbije, do 9. oktobra prema Uredbi o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektoru usluga hotelskog smeštaja do sada je konkurisalo nekoliko potencijalnih projekata, a koji podrazumevaju direktna ulaganja radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027. Ukupna planirana vrednost ulaganja je 231 milion evra.
- Od navedenog, više od 70 odsto se odnosi na ulaganja u izgradnju ugostiteljskih objekata za smeštaj i planirana vrednost ulaganja je oko 200 miliona evra, dok se ostali odnose na rekonstrukciju ugostiteljskih objekata za smeštaj i planirana vrednost ulaganja je oko 31 milion evra. Od navedenih, oko polovine su kategorije 4 zvezdice, dok za preostale, a usled dopune dokumentacije, još nije precizirano da li će biti 4 ili 5 zvezdica – objašnjavaju u Razvojnoj agenciji Srbije.
Oni dodaju da će podsticajna sredstva biti opredeljena samo projektima koji zadovoljavaju kriterijume propisane uredbom.
- Pravo na učesšće u postupku dodele sredstava radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027 imaju ulagači koji se pre početka realizacije investicionog projekta prijave za dodelu sredstava najkasnije do 31. decembra 2024. godine – podsećaju u RAS-u.
Početkom oktobra, objavljeno je da je Ministarstvo privrede dodelilo prvu subvenciju u iznosu od 5,9 miliona evra privrednom društvu Airport City West Gate doo Beograd, za gradnju i opremanje hotela AC Hotel by Marriott Airport City Belgrade.
Potrebno povećanje kapaciteta za najmanje 30%
U PKS kažu da se očekuje da EXPO 2027 privuče između četiri i pet miliona posetilaca tokom svog trajanja, od kojih će veliki broj tražiti smeštaj u Beogradu, naročito tokom perioda najveće posete. Uz prosečan boravak od dva do tri dana, potražnja za hotelskim sobama značajno će opteretiti trenutne kapacitete,.
- Procene ukazuju da će Beogradu biti potrebno povećanje hotelskih kapaciteta za najmanje 30 do 40 odsto što bi značilo dodatnih približno 2.500 do 3.000 soba. Ovo proširenje može se ostvariti kroz nove hotelske projekte ili proširenje postojećih objekata – ističu u PKS.
U PKS napominju da se između 2024. i 2027. godine, predviđa otvaranje dodatnih 8-15 hotela u Beogradu, čime će biti dodato približno 2.000 soba. Oni će, kako objašnjavaju, biti kombinacija luksuznih, visokih i srednjih kategorija, kao i budžetskih smeštaja, strateški locirani u blizini ključnih mesta i saobraćajnih čvorišta. Takođe, nekoliko postojećih hotela planira proširenje kapaciteta dodavanjem novih krila ili renoviranjem starijih objekata, što bi moglo dodati još 500-1.000 soba u hotelski inventar grada.
- U planu su i mešoviti razvojni projekti koji kombinuju stambene, trgovačke i hotelske prostore. Ovi projekti će dodati još 500-800 soba, namenjenih i kratkoročnim posetiocima i onima sa dužim boravkom – kažu u PKS.
Hoteli potrebni i zbog kongresa
Uporedo sa povećanjem smeštajnih kapaciteta, treba razvijati i plan o novim događajima koji će obezbediti popunjenost hotela nakon izložbe EXPO 2027, napominju u PKS, ukazujući na podatke Svetske turističke organizacije (WTO) da više od 30 odsto međunarodnih turističkih kretanja pripada takozvanim neturističkim kretanjima, među kojima značajno mesto zauzimaju kongresna.
Beograd kao destinacija nema sezonalnost u vidu godišnjeg doba, već je celogodišnja destinacija, pa samim tim može atraktivnošću sa kulturnim, sportskim i zabavnim sadržajem da privuče dodatne goste, koji posećuju medicinske i naučne kongrese, sportska takmičenja, koncerte, festivale i ostala kulturna dešavanja.
- Za kongresnu industriju u Srbiji ključno je otvaranje renoviranog Sava Centra, kao i St. Regis hotela, koji upotpunjuju ponudu smeštaja visoke kategorije u Beogradu. Pored glavnog grada, u Srbiji postoji još nekoliko kongresnih destinacija: Zlatibor, Kopaonik, Novi Sad, Vrnjačka banja, Subotica i Palić – kažu u PKS.
Prema podacima Ministarstva turizma i omladine, u Srbiji trenutno posluje 417 hotela, uključujući apart i garni hotele, koji raspolažu sa 21.328 smeštajnih jedinica. Najviše je objekata sa četiri zvezdice – 184, zatim sa tri 140, 67 hotela ima dve zvezdice, 15 imaju pet i 11 je sa jednom zvezdicom. Tu su i dva kampa, sedam motela, jedan pansion i šest turističkih naselja. U Srbiji radi i 181 hostel koji raspolažu sa blizu tri hiljade smeštajnih jedinica.
- Srbija nakon pandemije u kontinuitetu beleži dvocifrene stope rasta stranih gostiju, a budući da su gradski centri nosioci turističkog prometa stranih turista, najveća potreba za povećanjem hotelskih kapaciteta je u Beogradu i Novom Sadu – kažu u Ministarstvu turizma i omladine
U PKS napominju da pored Beograda, turistički centri kao što su Zlatibor, Kopaonik i Vrnjačka Banja takođe beleže visoku potražnju za smeštajem. Kako kažu, na planinama ima dosta hotelskog i privatnog smeštaja, koji treba da prati infrastruktura i dodatni sadržaji za sve goste, a pogotovo na Kopaoniku postoji prostor za dodatne sadržaje, naročito sadržajе za porodice.
- Takođe, postoji potreba za porodičnim hotelima, dodatnim zabavnim parkovima, "adults only" hotelima, kao i hotelima blizu aerodroma i to predstavlja dobru priliku za investitore. Važno je da su hoteli blizu glavnih saobraćajnica, ali i uz reke, zbog razvoja nautičkog turizma i marina – kažu u PKS.
Novi Sad ima 23 hotela kapaciteta 1820 (Foto: Dejan Aleksić)Novi Sad ima 23 hotela kapaciteta 1820
Za koliko se isplati investicija u hotele?
U PKS napominju da su za ulaganja u hotele značajne subvencije države, građevinske dozvole, brzina izdavanja dozvola i pratećih dokumenata, dostupnost glavnih puteva, dobra konekcija sa aerodromima, kao i blizina železničke stanice i auto puteva.
- U Srbiji vreme potrebno za povrat investicije se često procenjuje na 10-15 godina, zavisno od lokacije (npr. Beograd, Novi Sad, turističke destinacije), vrste i nivoa popunjenosti. U Evropi se to vreme procenjuje na 10-15 godina, dok u SAD i Aziji je 8 do 12 godina, zbog visoke potražnje i viših cena smeštaja (Njujork, Los Anđeles, Japan, Kina) – objašnjavaju u PKS.
A šta se pre isplati – hoteli sa pet zvezdica ili niže kategorizacije?
U PKS napominju da luksuzni hoteli ostvaruju veće prihode po sobi, privlače goste koji su spremni da troše više na dodatne usluge, ali imaju i visoke troškove izgradnje i održavanja i jaku konkurenciju, što može otežati postizanje visoke popunjenosti. S druge strane, skromniji hoteli imaju niže troškove izgradnje i održavanja, zahtevaju manja početna ulaganja i mogu privući širu ciljnu grupu.
- Zbog nižih troškova, povrat investicije može biti brži. Sa druge strane, cene noćenja su niže, što može značiti manje prihode po sobi i manji broj dodatnih usluga koje mogu doneti dodatne prihode – kažu u PKS.
Traže se subvencije i u drugim regionima
U PKS ističu da investicija u hotele može biti isplativa u Beogradu, gde postoji značajna potražnja za hotelskim smeštajem i očekuje se povećanje broja turista, što investicije u hotele čini atraktivnijim.
Ipak, ova investicija može biti isplativa i na planinama i u banjama, dodaju u PKS, gde su troškovi izgradnje i održavanja hotela često niži nego u urbanim sredinama. Ipak, potražnja za smeštajem može biti sezonska i potrebno je da se unaprede sadržaji koji bi privlačili turiste tokom cele godine, napominju.
Kako su u RAS-u podsetili, podrška projektima kroz Uredbu o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektoru usluga hotelskog smeštaja se realizuje od 2018. godine u banjama i klimatskim mestima.
- Do sada je konkurisalo oko 20 projekata koji se odnose na direktna ulaganja u banjska i klimatska mesta, ukupne planirane vrednosti ulaganja od nešto više od 320 mil EUR – kažu u RAS-u .
U Privrednoj komori Srbije je u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije u septembru održana prezentacija Uredbe, a najviše interesovanja, kako saznajemo, privrednici su pokazali za način popunjavanja prijave, mogućnosti proširenja obuhvata uredbe i na druga područja, dužinu i specifikacije za period monitoringa podsticaja.
- Nakon ove prezentacije, Privredna komora Srbije je uputila Ministarstvu privrede Inicijativu za izmenu Uredbe o podsticajima u hotelskom sektoru kako bi se uredba proširila i na ostale delove Srbije, koji za sada nisu predviđeni postojećom uredbom. Mnogi investitori prepoznaju potencijal za profitabilne investicije u hotelsku industriju u Srbiji, posebno uz podršku države i rastuću potražnju za smeštajem – zaključuju u PKS.
Biznis.Kurir.rs/Ekapija