Shodno brzom životu kroz koji danas svi strujimo, promena posla je česta pojava. Na društvenoj mreži povela se polemika oko otkaza, odnosno koja je to "kap" koja je prelila čašu i naterala nas da pođemo u potregu za novim radnim mestom.
U komentarima nizala su se iskustva, te su mnogi otkrili sa čime su se sve susreli kada je radno okruženje u pitanju, ali i uslovi.
Najpre, jedna devojka je otkrila da se u toku rada u školi od nje očekivano da ujedno bude razredni starešina ali i "uterivač dugova".
- Poslodavac (PP služba škole) je očekivala da ja kao razredni starešina izigravam i uterivača dugova kod roditelja koji nisu platili školarinu. To je radila konstantnim maltretiranjem kilometarskim porukama preko Viber grupe, sa sve "caps lock-om" ključnih reči, preteći kako starešine čiji roditelji nisu izmirili svoje obaveze neće primiti platu. Kap koja je prelila čašu je sastanak sa direktorom i ostalima iz uprave škole, čija je glavna tema bila da se objasni nastavnom kadru kako ne radi dobro svoj posao, da su roditelji i škola nezadovoljni, a ipak se traže veće plate. Pritom zamenica direktora je na sastanak ušla sa tašnom u vrednosti od 2/3 te nastavničke plate - napisala je devojka.
Potom, dečko koji se zaposlio kao konobar je već drugog dana dao otkaz. Kako je istakao, on je prisustvovao gnusnom ponašanju vlasnika, koji je na sve moguće načine vređao njegovu koleginicu, i to samo zato što je čašu stavila na pogrešnu policu.
- Prišao sam mu na kraju smene i rekao da dajem otkaz, on se naljutio jer nije vikao na mene jer nema ništa protiv mene, ona je 'glupa, i ovakva i onakva'. Razgovarao sam sa tom koleginicom u toku smene, ispostavilo se da nije prvi put, i da je ucenjuje raznim tužbama da mora da radi tu (a svi smo radili preko zadruge). Potom se ispostavilo da je maltretirao i druge radnike. Pozvao sam zadrugu i informisao ih o svemu i ispostavilo se da sa njim imaju puno problema, ne samo oni, nego da je na lošem glasu i među drugim zadrugama. Informisali su me da mogu da dam otkaz kada god hoću i da mi ništa ne može. Preneo sam tu informaciju svim kolegama. Kroz tri dana 5 radnika je dalo otkaz, ostalo mu je još dva (rođaci neki). Danima mi je pretio preko telefona. Propao je, i do dan danas (a još pre korone se sve ovo desilo) taj lokal je zatvoren, a u strogom centru Niša je - otkrio je korisnik drštvene mreže Fejsbuk.
U nastavku devojka je opisala situaciju u firmi, na koju kako kaže, mnogi imaju zamerke, kako radnici tako i kupci.
- Radila sam na reklamacijama u prodaji. I kad god su bile sporne situacije glavni menadžer i njegovi zamenici su se pravili ludi i prepuštali kolegi i meni. Ljudi su bili nezadovoljni s razlogom, kupovali su mašine za koje firma nije imala servise. Čak je bila situacija da nas je jedan jurio sa šrafilicom. Takođe podrazumevalo se da radimo i što jeste i što nije u opisu posla. Plata se povećavala ne prema zasluzi već ko je veći cinkaroš, takođe više nego očigledna favorizacija po nacionalnoj osnovi. I na sve to kad dođu vlasnici menadžer i njegovi zamenici se na sve prave ludi i naravno radnici su bili krivi - otkrila je ona.
Sonja Pekić iz istoimene advokatske kancelarije govorila je o pravima zaposlenih, kako da radnici prepoznaju da trpe mobing i šta su sindromi "punog" i "praznog stola".
- Zlostavljanje na radu, poznatije kao mobing, poslodavac može vršiti na razne načine. Prema Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, zlostavljanje jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Izvršilac zlostavljanja može biti poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca - priča advokatica Pekić.
Sindrom "praznog stola"
Kako pojašnjava, mobing predstavlja i sindrom "praznog stola", kada zaposleni ne dobija radne zadatke, isključen je iz komunikacije sa drugim zaposlenima, ili se zadaju zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili prejednostavni ili preteški, zahtevaju od žrtve izvršenje zadataka za koje nije kvalifikovan…), vrlo često sa ciljem da zaposleni na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos.
Sindrom "punog stola"
S druge strane, kako advokatica navodi, mobing predstavlja i sindrom "punog stola", kada je zaposleni zatrpan mnogobrojnim zadacima, kao i zaduživanje zaposlenog i poslovima koji nisu u opisu njegovih poslova, za koje nije potrebna visoka stručna sprema koju zaposleni ima, a u cilju njegovog omalovažavanja.
- Smatra se mobingom i ponašanje poslodavca koje se ogleda u uvredljivom i ponižavajućem ponašanju prema zaposlenom, što za posledicu ima vređanje njegovog dostojanstva i ličnog i profesionalnog integriteta, što uključuje i seksualno uznemiravanje. Mobing postoji bez obzira da li su radnje preduzete sa namerom povređivanja - istakla je advokatica za Telegraf Biznis.
Za postojanje mobinga potrebna dva uslova, ponavljanje i umišljaj, kao i tri zaštićena dobra, ličnost žrtve, pogoršavanje okruženja stvaranjem neprijateljske i uvredljive radne sredine i pogoršanje uslova rada.
Kako postupiti?
- Zaposleni koji smatra da je izložen mobingu može protiv poslodavca da podnese tužbu nadležnom sudu, i ako Sud utvrdi mobing, zaposleni ima pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, obustavu svake dalje radnje mobinga kao i eventualnu materijalnu štetu (ako npr. zbog mobinga praznog stola zaposleni nije ostvario rezultate, a zarada mu zavisi od rezultata rada) - zaključuje advokatica Pekić.
(Kurir.rs/Telegraf)