Klasična oročena štednja toliko je neisplativa da je za one koji imaju neki "štek" pametnije da novac investiraju u nešto mnogo isplaltivije. A u šta uložiti višak novca pitanje je za milion dolara, jer onaj ko bi znao odgovor na to pitanje bio bi bogataš.
Ipak, s obzirom da građani u Srbiji nisu baš toliko edukovani da bi se sami upuštali u kupovinu akcija na berzama, prema mišljenju stručnjaka najbolje im je da novac ulože u ono u šta se razumeju i u ono u šta veruju.
- Ovo tržiteše je sazrelo za oblike investiranja koji su kvaliteniji i isplativiji od štednje u bankama, jer poslednjih 10 godina banke ne rade za klijnte nego za sebe od klijentovih para. Ako vam banka da četiri odsto kamatu, a godišnja inflacija je šest odsto, on zarađuje na vama. Vi mislite da štedite, a u stvari gubite dva odsto - kaže Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica.
On isitče da je je investiranje bolja opcija, ali je ono mlado kao veština na našem tržištu.
- Ljudi ovde nisu edukovani, zato što imamo rupu u pamćenju. Predratna Srbija je bila drugačija, ali su nam obrisali to trgovačko pamćenje. Definicija gde se ulaže novac je vrlo prosta, ulaže se u ono šta se razumete i ono u šta verujete. Obe te komponente treba da budu zadovoljene da bi ste investirali, kao i tehničke mogućnosti gde možete da investirate. Jedino u biznisu i poslovanju se pravi novi novac, veća vrednost. U tom smislu zlato nije investiciono i nikad neće biti, jer deset grama zlata posle godinu dana ne može da se pretvori u 11 graama, a vaš novac uložen u neki biznis može - kaže Dušan Uzelac.
Da li će se odlučiti da direktno investiraju u neki biznis u koji se razumeju ili indirektno preko investicionih i penzionih fondova, tek oba ova načina donose građanima mnogo veću zaradu nego da pare čuvaju u bankama.
- Indirektno investiranje bi bilo posredničko preko investicionih i penzionih fondova gde vi dajete novac stručnim osobama koje taj novac plasiraju i dobijate deo profita koji oni ostvare. Ono što je tu bitno je da vi imate novac, ali zavisite od stručnosti druge strane. Berza nije racionalno mesto i tamo postoje stvari na koje ne može da se utiče. Možete da uložite novac u biznis stanogradnje tako što ćete dati novac nekome ko zna da napravi zgradu i da proda nekretnine, a onda da sa vama podeli profit po fer principu. Nije za to potrebno da imate mnogo novca, možete da investirate u izgradnju jednog kvadrata, mada ta opcija još nije došla kod nas. Možete da investirate u proizvodnju stolica ako znate šta će taj neko da uradi sa tim stolicama i ako verujete da može da se ostvari. Neko razume kako se maline gaje, ali ne veruje da maline mogu da koštaju 20 evra, a neko veruje, ali ne zna kome da ih proda - objašnjava Uzelac.
Investitor može postati svako, ali je pitanje iznosa koji je neko spreman da uloži.
- Ne može se postati čitajući tekstove, morate se odvažiti. Vi ste u investiranju partner, niko vam ništa ne garantuje, ni u životu generalno nema garancija. I u bankama je garancija ograničena. Investiranje je mentalna vežba, gde je granica, koja je to količina novca koju ulažem, a koja mi čini nemiran san. Neko nema problem da izgubi 10.000 ili 100.000 evra, a nekome je i 100 evra gubitak. Neko ko ima 5.000 evra ušteđevine kadar je da investira 1.000 evra - naglašava Uzelac.
Bonus video: