Sara Novković Tepšić (29) iz mesta Kljajićevo kod Sombora piše posmrtne govore kojim se preminuli prate na večni počinak.
Zvuči neobično, nekima čudno i morbidno, ali profesionalno pisanje posmrtnih govora postalo je zanimanje ove devojke koja svoju emociju prenosi na list papira, iako ne poznaje osobu kojoj je govor posvećen.
Selo Kljajićevo kod Sombora je decenijama unazad poznato po meštaninu Moši Novkoviću, Sarinom ocu koji je, sasvim slučajno počeo da piše i čita posmrtne govore na sahranama svojih poznanika.
To mu je išlo za rukom, te je postao „tražen“ i u drugim selima, a onda je veći deo njegovog posla preuzela Sara. Pisanje pomsrtnih govora joj se dopalo, tako da se već dve godine time bavi.
"Pišem poeziju, tako da mi nije bilo teško da sastavljam govore. A i tata mi je u početku pomagao s obzirom da ima pozamašno iskustvo u tome i sigurne reči da ublaži bol ožalošćenih i pomogne im da se oproste od pokojnika na najbolji način. Nekako je sve došlo spontano. U svojim stihovima često spominjem gubitak voljenih osoba i samo sam jedan dan rekla tati da hoću i ja da probam da napišem govor i tako smo počeli da radimo zajedno", ističe ona.
Sara priznaje da ovaj posao drugima deluje čudan, ali da je veoma zahtevan.
„Nije lako napisati takav tekst jer je na nama velika odgovornost. Faktički pišemo iz ugla člana porodice iako preminulu osobu često lično ne poznajemo. Da bi se napisao govor, potrebno je nekoliko sati razgovora sa najbližom osobom pokojnika koja će mi do detalja ispričati pojedinosti o njemu. Upravo se po tome i razlikuje vrsta govora, kao i cena“, dodaje Sara.
Ljudi su, smatra, stidljivi, te se tako ustručavaju da kažu ono što žele da čuju iz govora. Tako, postoje biografski govori koji sadrže klasične podatke o pokojniku kao što su datum i godina rođenja, imena roditelja, mesto stanovanja, zaposlenje i tako dalje. A postoje i oni emotivniji koji zvuče kao oproštajno pismo.
"Ja sam po prirodi emotivna, pa se trudim da tako i pišem. Važno mi je da saznam sve o pokojniku kako bi što emotivnije mogla da dočaram te reči“.
Za razliku od svog oca, Sara još nije čitala posmrtni govor na sahrani.
"U poslednje vreme ja uglavnom pišem, dok tata čita, ali samo kada mu to traže srodnici pokojnika. Mi svakako, imamo tu uslugu u opticaju i to se dešava kada je sahrana u okolini Sombora jer za njega su već svi čuli“, ističe ona.
Najteže joj je, kaže, kada dobije zahtev da napiše govor za pokojnika koji je iznenada iili prerano umro.
"Prošle godine sam pisala oproštajno pismo za mog najboljeg druga koji je iznenada preminuo. Bilo mi je strašno jer sam ga kroz taj govor skroz doživela“.
Ipak je najveće interesovanje Sarinih klijenata da ona ili njen otac napišu govor koji potom pošalju putem i-mejla.
"Javljaju nam se iz cele Srbije, čak i inostranstva pošto sam ja ovaj posao ‘proširila’ na društvene mreže kada sam videla da postoji interesovanje za tim. Inače, ovo zanimanje zapravo je ustaljena praksa u inostranstvu, pogotovo u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima cveta onlajn tržište na kojem kreativni i talentovani ljudi nude svoje usluge, pa se tako na njemu mogu naći i oproštajni govori, koje je moguće kupiti u svega nekoliko klikova i to za nekoliko dolara i pročitati na sahrani člana porodice. Tako da, zašto ne bi postojalo i kod nas?“, navodi Sara.
Nedavno su u svoju ponudu ubacili i govor za pomen. To je, kaže, postalo popularno.
Što se tiče cene posmrtnog govora, ona zavisi od tipa – da li je biografski ili u formi oproštajnog pisma. Zavisi takođe i od karaktera – da li je duži ili kraći, objašnjava naša sagovornica.
„Otprilike je cena govora 2.500 dinara, zavisi od mnogo činjenica. Takođe bih spomenula i prethodno obavljen razgovor, ukoliko je trajao dva sata, cena je veća. Ako je bio kraći gde su rečeni neki osnovni podaci o pokojniku, onda je cena niža. Svakako, nijedan govor nije košta više od 5.000 dinara“, navodi Sara.
Kurir.rs/Nova