Nekada ih je bilo na svakom ćošku, a danas nestaju: Za ove zanate više nema učenika, majstori odlaze u istoriju
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- U Zagrebu je ostao samo jedan majstor za ručnu izradu i popravku kišobrana, dok za pojedine zanate godinama nema novih učenika.
- Za časovničara pet godina nije upisan nijedan učenik, a za obućara nijedan u poslednjoj školskoj godini; ipak, interesovanje za krojače raste.
- I dalje ima mušterija koje popravljaju staro umesto da kupuju novo, a obućari poručuju da se od tog zanata može dobro živeti.
Nekada su gotovo u svakoj ulici postojali majstori kojima smo nosili cipele, satove i kišobrane na popravku. Danas je takvih zanatlija sve manje, a za pojedina zanimanja već godinama nema novih učenika, izveštava Mateo Keler za N1.
U Zagrebu je ostao samo jedan kišobrandžija koji se bavi ručnom izradom i popravkom kišobrana -Tomislav Cerovečki. Porodični zanat koji vodi ima dugu tradiciju, a njegovi počeci datiraju iz 1912. godine.
- U Zagrebu je nekada bilo sedam zanatlija koji su ručno proizvodili kišobrane. Danas smo od svih ostali samo mi, ispričao je Cerovečki za N1.
Stare stvari i dalje imaju svoje mušterije
Iako je takvih majstora sve manje, i dalje postoje građani koji radije popravljaju predmete koje već poseduju nego što kupuju nove.
- Oduvek sam tako radila. Još sam vaspitana da se sve što je makar malo pokvareno popravi. A posebno kišobrani, rekla je, izrazivši zabrinutost zbog toga šta će se dogoditi ukoliko se zatvori i poslednja takva radionica.
Prema Cerovečkijevim rečima, cene popravke kišobrana kreću se od dva do 50 evra, u zavisnosti od vrste oštećenja.
Nekada je zagrebačka Ilica bila puna zanatskih radnji. Časovničari, obućari, krojači i stolari imali su svoje mesto gotovo na svakom uglu. Danas je takve majstore sve teže pronaći.
Kupuje se novo umesto da se staro popravlja
Građani primećuju da zanatske radnje postepeno nestaju, a sa njima i navika popravljanja predmeta.
Jedna od sagovornica N1 istakla je da se danas mnoge stvari jednostavno bacaju i zamenjuju novima.
- Više ne popravljamo ni pegle, ni usisivače, ni fenove. Odmah kupimo drugi i to je to, rekla je.
Slično razmišlja i jedan prolaznik, koji upozorava na sve veći broj praznih poslovnih prostora.
- Nekada je svaki treći lokal bio zanatska radnja. Sada nema nikoga. Baš u ovom delu. Pogledajte ove lokale – prazno, prazno. A otiđite do Kvatrića, Vlaške ulice, sve je pusto, prazno. Žalosno je to videti, kazao je.
Za neke zanate godinama nema učenika
Uprkos nestanku pojedinih tradicionalnih zanimanja, interesovanje mladih za zanatsko obrazovanje u celini raste.
Prema podacima Hrvatske obrtničke komore, tokom 2025. godine zanatske obrazovne programe upisalo je više od 8.300 učenika.
Međutim, ovaj trend ne odnosi se na sve zanate. Prema podacima koje prenosi N1, za zanimanje časovničara već pet godina zaredom nije upisan nijedan učenik, dok u poslednjoj navedenoj školskoj godini nije bilo upisa ni za zanimanje obućara.
S druge strane, interesovanje za krojačko zanimanje pokazuje znake oporavka. Prema zvaničnoj statistici Hrvatske obrtničke komore, u školskoj 2025/2026. godini obrazovni program za modnog krojača upisalo je 77 učenika.
U Hrvatskoj obrtničkoj komori zadovoljni su rastom interesovanja za stručno obrazovanje.
- Roditelji i deca prepoznaju da im bavljenje zanatstvom može obezbediti dobro plaćeno radno mesto i budućnost, a tome doprinose i promotivne aktivnosti, kao i brojni podsticaji, poručuju iz Komore.
Međutim, veći broj upisanih učenika još uvek nije dovoljan da bi se nadoknadio nedostatak majstora u zanimanjima koja polako nestaju.
Prema podacima Hrvatske obrtničke komore koje prenosi N1, u poslednjih pet godina majstorski ispit za časovničara položile su samo četiri osobe u celoj Hrvatskoj, dok je za obućara taj ispit položila svega jedna osoba.
Od obućarskog zanata može dobro da se živi
Nekoliko ulica dalje od Cerovečkijeve radionice i dalje se čuje zvuk obućarskog alata.
Miljenko je jedan od majstora koji se još uvek bave ovim zanatom, a o svom poslu govori sa velikim entuzijazmom.
- To je veoma lep posao. Na kraju krajeva, to je umetnost. Hvala Bogu, umetnika je sve manje. Svi bi samo da sede za računarima, niko ne bi da radi. A to nije težak posao. Potrebno je malo kreativnosti i sve može da se uradi, kaže Miljenko.
Na pitanje da li od obućarskog zanata može dobro da se živi, odgovara potvrdno.
- Dobro je to plaćeno, ističe.
Posla, dakle, još uvek ima, a od pojedinih tradicionalnih zanata može se i dobro zaraditi. Međutim, da bi opstali, neophodno je da postoji neko ko želi da ih nauči i nastavi da se njima bavi.
(Biznis Kurir/N1.hr)