Hrvatica 11 godina radila kao čistačica u Nemačkoj: Onda je iz torbe izvadila fotografiju i svi su zanemeli
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Hrvatica je posle 11 godina rada u Nemačkoj odlučila da se sa 59 godina vrati u Slavoniju, gde joj žive deca.
- Odluku je donela nakon smrti supruga, a kolegama je pokazala fotografiju unuke i rekla da ne želi da je pamti samo po poklonima.
Otišli ste u Nemačku zbog posla, ali ne prestajete da razmišljate o tome kako bi bilo lepo vratiti se kući. Prema zvaničnim podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske (DZS), tokom 2025. godine iz Nemačke se u Hrvatsku doselilo 8.334 hrvatskih državljana, dok se u suprotnom smeru, iz Hrvatske u Nemačku, odselilo 6.145 ljudi. Očigledno je da se sve više ljudi odlučuje na povratak. Jedna takva priča objavljena je na Fejsbuk stranici "Nemačka bez stresa“.
"Prošle nedelje čistačica iz Hrvatske, koja radi u našoj kompaniji, donela nam je kolače. Rekla je da joj je to poslednji radni dan nakon 11 godina provedenih u Nemačkoj. Svi smo mislili da odlazi u penziju. Ima 59 godina, pa smo se iznenadili kada je rekla da se vraća u Slavoniju. Pitao sam je zašto baš sada, kada joj je ostalo još nekoliko godina do penzije. Kaže da joj je suprug preminuo pre šest meseci, a sin i ćerka već godinama žive u Hrvatskoj. Ovde je ostala potpuno sama“, započeo je autor objavu.
"Svako jutro ustaje u četiri sata, čisti tri sprata naše zgrade, a uveče dolazi u prazan stan od 38 kvadratnih metara, za koji plaća 850 evra. Jedan kolega joj je rekao da bi bila šteta da sada ode jer u Nemačkoj ipak ima sigurnu platu. Ona se samo nasmejala i rekla da je ceo život slušala tu reč - sigurnost. Zbog sigurnosti je otišla iz Hrvatske. Zbog sigurnosti je radila u dve smene. Zbog sigurnosti je propustila bezbroj porodičnih okupljanja“, nastavio je.
Izvadila fotografiju
" A onda je iz torbe izvadila fotografiju devojčice. Kaže da njena unuka ima četiri godine i da je svaki put kada je vidi pita zašto baka ponovo mora da ide u Nemačku. 'Ne želim da me jednog dana pamti samo po poklonima koje sam joj slala." Posle toga joj više niko nije pominjao platu. I baš me zanima koliko nas čeka penziju da bi konačno počelo da živi onako kako zaista želi“, zaključio je autor objave.
Njegova objava pokrenula je raspravu o tome koliko se isplati ostati u inostranstvu zbog finansijske sigurnosti, posebno kada se približava penzija, a članovi porodice žive u Hrvatskoj. Dok su jedni podržali odluku ove žene, drugi su upozorili da povratak u domovinu ne znači nužno i lakši život.
Među onima koji su komentarisali objavu bila je i Jela.
"Kupili smo kuću u Slavoniji pre pet godina. Ovde boravimo privremeno, ali svaki put iznova osećamo koliko nam ovaj kraj pruža: prelepu prirodu, čist vazduh, obilje voća, ribe i domaćeg povrća, kao i mogućnost zdravijeg i mirnijeg života. Cena nekretnine bila je normalna i prihvatljiva, sva infrastruktura postoji, a imamo i dobar internet. Ukratko, sve što nam je potrebno za miran, siguran i kvalitetan život“, napisala je Jela, dodajući da je imala priliku da vidi i kako izgleda život kada je posetila brata u Istri.
"Zimi tamo gotovo niko ne živi“
"Ostala sam iznenađena koliko se pojedina sela razlikuju. Neka su neuređena, pa mi je u poređenju sa njima Slavonija izgledala kao Pariz! U nekim mestima jednostavno nemate osećaj da biste poželeli da ostanete. Naravno, postoje i prelepa, uređena i luksuzna sela, gotovo kao iz holivudskog filma. Ali ono što mi je posebno privuklo pažnju jeste činjenica da u nekim istarskim mestima zimi gotovo niko ne živi. U Slavoniji ljudi ostaju i tokom zime. A ako nas posluži sreća pa padne sneg, Božić u Slavoniji može biti zaista čaroban!
U Istru tokom sezone dolaze brojni turisti, što je sasvim normalno i dobro za turizam. Međutim, to znači i gužve, više ljudi i više cene. Zato je moj lični izbor Slavonija. Već živim u gradu sa dva miliona stanovnika. Ako poželim more i slanu vodu, jednostavno iznajmim apartman na sedam do deset dana, uživam u moru, platim koliko treba i nakon toga se vratim svom miru. Nemam potrebu da tokom cele godine živim u turističkoj gužvi i plaćam visoke cene nekretnina u Istri.
Meni je sasvim dovoljno da odem na more kada to poželim, a zatim se vratim u svoju Slavoniju. Ili, ako mi se putuje, mogu da odem u Beč. Svako od nas treba da zna šta ga čini srećnim, šta mu donosi mir i šta mu zaista odgovara. Ne treba da živimo tuđe živote niti da kupujemo nešto samo zato što to ima naš prijatelj. Ako prijatelj ima kuću na nekom mestu, ne znači da i mi moramo da je imamo. Posebno ako je kupujemo samo zato što mislimo da možemo sebi da je priuštimo.
Sve više ljudi, barem prema mojim zapažanjima, kupuje kuće u Slavoniji. Dolaze mlađe porodice iz Zagreba, ali i ljudi iz Nemačke, koji očigledno prepoznaju vrednosti koje ovaj kraj nudi“, napisala je.
"Taj dan možda nikada neće doći“
"Fascinantno je kako svi koji rade u Nemačkoj pričaju o penziji jednog dana, a taj dan možda nikada neće dočekati. Umreće pre nego što stignu do nje ili će u njoj uživati veoma kratko. Svako zna gde mu je lakše i bolje da radi i živi - nekome je to inostranstvo, a nekome rodni kraj“, napisao je Zoran.
Posebno emotivno iskustvo podelio je Boris, koji je otkrio da je i sam odlučio da napusti dobro plaćen posao u Nemačkoj.
"I ja sam uradio isto. Dao sam otkaz na dobro plaćenom poslu i sada sam 5. novembra 2026. godine ceo dan vozio prema Hrvatskoj, kojoj pripadam. Na ulasku u Hrvatsku, na graničnom prelazu Macelj, suze su mi same krenule niz lice. Nostalgija, osećaj pripadnosti, želja za kafom, suncem, mojim jezikom, roditeljima i ulicama u kojima sam odrastao bili su jači od bilo kakve sigurnosti. Prazan život, prazna duša, prazan ja. Nikakav novac ovog sveta i nikakva sigurnost ne mogu da zamene osećaj da sam posle osam godina KOD KUĆE!“, poručio je.
Ipak, nisu svi učesnici rasprave bili jednako optimistični kada je reč o povratku u Hrvatsku. Mladen je upozorio na niske plate i visoke troškove života.
„Ljudi koji su ostali u našim krajevima jedva sastavljaju kraj s krajem, voze stare automobile i opet nemaju ništa. Ovde je plata 850 evra, pa ti uživaj. Mnogi se vrate, pa ponovo odu posle godinu ili dve, kada potroše ušteđevinu. Ne verujem da mladi imaju neku budućnost u Hrvatskoj. Treba biti mađioničar da bi se sa tom platom normalno živelo, a posebno da bi se nešto steklo u životu“, napisao je.
Jedan od komentatora imao je potpuno drugačiji pogled na život u Nemačkoj:
"Ne razumem. Onaj ko čeka penziju da bi počeo da živi, trebalo bi odmah da se vrati. Ispada kao da neko tera ljude da ostanu u Nemačkoj. Ovde se živi veoma dobro, posebno u poređenju sa Balkanom. Naravno da je lepo kada dođeš na odmor i ne znaš gde bi pre otišao, ali to je ipak samo odmor. Ljudi tamo rade, često i mnogo teže poslove, za znatno manje novca, dok su cene gotovo iste za sve.
Na kraju, sve je stvar izbora. Meni je u Nemačkoj mnogo opuštenije, lakše i smislenije. Postoji mnogo više mogućnosti za sve što želite“, istakao je.
Kurir Biznis/Dnevno.hr