HAVARIJA NA NAFTOVODU, PUKLA CEV KOD SISKA: Da li Srbiji preti nestašica goriva? Evo koliko dugo rafinerija u Pančevu može da radi iz rezervi
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Kvar na hrvatskom delu JANAF-a mogao bi da bude otklonjen za pet do deset dana, a kraći prekid ne bi trebalo da ugrozi snabdevanje gorivom u Srbiji
- NIS raspolaže sopstvenim rezervama, pa rafinerija u Pančevu može da radi i bez novih isporuka, dok bi duži zastoj mogao da napravi problem
Kvar na hrvatskom delu Jadranskog naftovoda mogao bi da bude otklonjen za pet do deset dana, a ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom u Srbiji. Ipak, duži prekid isporuke mogao bi da izazove probleme. Istovremeno, zbog suše i problema u proizvodnji struje, Srbija uvozi oko četvrtine električne energije koju troši, što Elektroprivredu Srbije dnevno košta između osam i devet miliona evra, rekao je za RTS stručnjak za energetiku Željko Marković.
Transport nafte preko Jadranskog naftovoda obustavljen je nakon havarije na hrvatskom delu cevovoda u petak, između Siska i Slavonskog Broda. Prema procenama, iz cevi je isteklo oko 500.000 litara nafte.
NIS je u stalnom kontaktu sa predstavnicima JANAF-a i čeka informacije o tome kada će naftovod biti popravljen i isporuke obnovljene, nezvanično saznaje RTS. Benzinske stanice u Srbiji za sada su dobro snabdevene.
Marković je u Jutarnjem programu RTS-a rekao da posledice po domaće tržište pre svega zavise od toga koliko će trajati popravka naftovoda.
- Prema opisu oštećenja, to je nešto što bi trebalo da se popravi u roku od pet do deset dana. Naravno, ukoliko postoje neki skriveni problemi na mestu gde je došlo do pucanja cevi, možda će to trajati i nešto duže. Ipak, verujem da će kvar biti brzo otklonjen - kaže Marković.
Koliko dugo rafinerija može da radi bez novih isporuka nafte
Marković objašnjava da NIS raspolaže sopstvenim rezervama nafte, zbog čega kraći prekid transporta ne bi trebalo da ugrozi rad rafinerije u Pančevu.
- Naftna industrija Srbije ima i sopstvene rezerve, tako da rafinerijski proces neće biti ugrožen. I dalje će se proizvoditi derivati, tako da tržište to ne bi trebalo uopšte da oseti - ističe Marković.
Podseća da je rafinerija ranije, tokom perioda sankcija i prekida isporuka, gotovo mesec dana radila oslanjajući se na rezerve.
- Ukoliko mesec dana ne bi mogli da poprave kvar, onda bi moglo da dođe do potencijalnih problema - upozorava Marković.
Prema njegovim rečima, oko 80 odsto nafte koja se prerađuje u Srbiji potiče iz uvoza, dok domaća proizvodnja pokriva približno 20 odsto potreba.
Nizak vodostaj Dunava ograničava alternativni transport
JANAF je glavni pravac snabdevanja Srbije sirovom naftom, dok nizak vodostaj Dunava otežava mogućnost da se veće količine dopreme rečnim putem, prenosi RTS.
- Ne može se nešto mnogo dopremati. Vodostaj Dunava je i dalje nizak. Imamo problem i sa uvozom uglja koji dolazi iz Indonezije do luke Konstanca, pa se baržama dovodi u Srbiju za potrebe naših termoelektrana. I taj uvoz je dosta stao - objašnjava Marković.
Navodi da su popravka naftovoda i sanacija zemljišta na mestu gde je nafta iscurila dva odvojena posla, pri čemu bi sanacija zemljišta mogla da traje duže.
Srbija uvozi oko 26 odsto električne energije
Govoreći o proizvodnji struje, Marković ukazuje da je Srbija u oktobru iz uvoza obezbedila 26 odsto potrošene električne energije, a da se sličan trend nastavio i početkom novembra.
Kao glavne razloge navodi sušu, smanjenu proizvodnju hidroelektrana, probleme sa dopremanjem uvoznog uglja, lošiji kvalitet domaćeg uglja i česte ispade starih termoenergetskih blokova.
- Proizvodnja EPS-a trenutno može da zadovolji oko 75 odsto domaće tražnje. Znači, 25 do 26 odsto se uvozi. Tako je bilo u oktobru, a tako je i ovih prvih desetak dana novembra - navodi Marković.
Poseban problem predstavljaju visoke cene električne energije na berzama. Prema podacima koje je izneo za RTS, prosečne cene na domaćoj i evropskim berzama prethodnog dana bile su oko 350 evra po megavat-satu, dok su u večernjim satima dostizale i 600 evra.
- Cene po kojima je Elektroprivreda ugovarala električnu energiju nisu dovoljne da zadovolje te potrebe za uvozom, tako da Elektroprivredi treba još novca da bi mogla da ostvari taj uvoz - objašnjava Marković.
Prema njegovoj proceni, za uvoz potrebnih količina struje izdvaja se između osam i devet miliona evra dnevno.
Da li će biti dovoljno struje tokom zime
Marković smatra da Srbija mora da ulaže u nove proizvodne kapacitete, posebno u obnovljive izvore energije i sisteme za skladištenje.
Ističe da solarne elektrane tokom zime imaju ograničenu proizvodnju, ali da njihovo korišćenje tokom leta može da omogući očuvanje vode u akumulacijama za periode kada je proizvodnja hidroelektrana slabija.
Dodaje da je važno i pravovremeno planirati uvoz struje, odnosno nabavljati je unapred po povoljnijim cenama, umesto kupovine dan za dan.
Na pitanje RTS-a da li će Srbija imati dovoljno električne energije tokom zime, Marković odgovara da to zavisi od mogućnosti uvoza.
- Ako se budemo oslonili na uvoz i ukoliko bude sredstava, imaćemo - kaže Marković.
Apeluje na građane i privredu da racionalno koriste električnu energiju kako bi se smanjili troškovi uvoza i računi potrošača.
- Trebalo bi svi da se potrudimo da štedimo, kako bismo pomogli Elektroprivredi da nema toliko velike troškove prilikom uvoza, a kako bismo i sebi obezbedili niže račune za električnu energiju, naročito što će se ta cena morati menjati - zaključio je Marković.
(Izvor: RTS)