Mnogi će se šokirati ako uđu u zlataru: Za nakit vam nude crkavicu, a dijamanti idu u smeće!
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Cena zlata je visoka, ali otkup nakita zavisi od finoće, težine i sadržaja zlata, pa ponuđeni iznos često bude manji od očekivanog.
- Kamenje, dizajn i majstorski rad uglavnom se ne plaćaju, osim kod vrednih dijamanata, starinskog nakita ili poznatih proizvođača.
- Pre prodaje treba proveriti oznaku, uporediti više ponuda i prodavati samo registrovanom otkupljivaču.
Cena zlata na svetskom tržištu i dalje je na veoma visokom nivou, pa mnogi razmišljaju da prodaju stari nakit, prstenje, lančiće i minđuše koje godinama ne nose. Međutim, kada odnesu nakit u otkup, često ih sačeka neprijatno iznenađenje: ponuđeni iznos može da bude znatno manji od onoga što su očekivali na osnovu cene zlata koju vide u vestima.
Razlog je jednostavan – otkupljivači uglavnom ne kupuju komad nakita kao gotov proizvod, već plaćaju vrednost zlata koja se iz njega može izdvojiti.
Zato prsten koji je nekada skupo plaćen, sa dragocenim kamenjem i pažljivo urađenim detaljima, na otkupu može da vredi mnogo manje nego što vlasnik misli. U obračun najčešće ulaze težina i finoća zlata, dok se kamenje, dizajn, brend i majstorski rad uglavnom ne plaćaju. Ipak, postoje izuzeci, posebno kada je reč o vrednom dragom kamenju, poznatim proizvođačima ili starinskom nakitu.
Cena zlata nije isto što i otkupna cena nakita
Na svetskim berzama prati se cena zlata visoke čistoće, najčešće izražena u dolarima po trojskoj unci, koja iznosi oko 31,1 gram. Prema podacima Londonskog udruženja tržišta plemenitih metala, zlato je tokom 2026. dostizalo veoma visoke vrednosti, a u avgustu je cena premašila 4.600 dolara po unci. Ipak, tržišna cena se menja i ne znači da će toliko vredeti svaki gram nakita koji građanin odnese na otkup.
Razlika je u tome što nakit nije napravljen od čistog zlata. U njega se dodaju drugi metali kako bi bio čvršći i pogodniji za nošenje, pa se njegova vrednost određuje prema udelu zlata u leguri. Otkupna cena zavisi i od poslovne politike otkupljivača, troškova obrade i trenutne tržišne cene.
Šta znači oznaka 585 na prstenu?
Jedna od najvažnijih stvari koju treba proveriti pre prodaje jeste oznaka finoće. Na primer, broj 585 znači da legura sadrži 58,5 odsto zlata, dok oznaka 750 označava 75 odsto zlata.Prvi primer odgovara zlatu od 14 karata, a drugi zlatu od 18 karata. Što je veći udeo zlata, veća je i vrednost metala u komadu nakita iste težine.
Kod nas se za predmete od zlata koriste propisane oznake finoće, a državni žig potvrđuje da predmet ispunjava zahteve u pogledu sastava i finoće. Kod nakita težine od jednog grama naviše propisano je i označavanje znakom proizvođača i oznakom finoće. Ipak, ako žig nije vidljiv ili postoji sumnja u sastav, otkupljivač može da uradi dodatnu proveru.
Zašto se kamenje često vadi iz nakita?
Ako prsten ili minđuše imaju cirkone, ukrasno kamenje ili druge delove koji nisu od zlata, njihova težina se uglavnom ne računa u masu zlata za otkup. Zato otkupljivač može da izdvoji kamenje ili da ga ne uračuna u obračun. Pojedine zlatare u svojim uslovima izričito navode da ne otkupljuju dijamante i drago kamenje, već samo zlato. To, ipak, nije univerzalno pravilo za svako prodajno mesto.
Vlasnici nakita često se iznenade kada shvate da kamen koji je prilikom kupovine značajno podigao cenu prstena ne donosi automatski i veću ponudu na otkupu.
Ovde treba biti posebno oprezan jer ako je reč o vrednom dijamantu ili dragom kamenu, ne treba ga olako prodati zajedno sa zlatom.Takav komad vredi prvo pokazati stručnjaku za procenu dragog kamenja, jer može imati zasebnu tržišnu vrednost.
Izrada i dizajn ne podižu cenu starog zlata
Kada kupujete nakit, ne plaćate samo zlato. U cenu ulaze dizajn, rad zlatara, završna obrada, ime proizvođača, troškovi prodaje, a ponekad i posebna vrednost kolekcije. Međutim, kada isti komad prodajete kao staro zlato, ti troškovi se uglavnom ne vraćaju. Otkup se najčešće zasniva na količini zlata i njegovoj finoći, a ne na tome koliko je majstoru trebalo vremena da napravi prsten ili ogrlicu.
Zbog toga se može dogoditi da za nakit koji je u prodavnici plaćen nekoliko desetina hiljada dinara dobijete znatno manje. To ne mora automatski da znači da vas neko vara, reč je o razlici između maloprodajne cene gotovog proizvoda i vrednosti metala koji otkupljivač može da preradi.
Ipak, ako je nakit starinski, potpisan ili ima poseban dizajn, nemojte odmah pristati na otkup kao da je reč o običnom lomljenom zlatu.
Kako da znate koliko zlata zapravo prodajete?
Pre odlaska u zlataru pogledajte oznaku na nakitu i proverite njegovu težinu. Imajte na umu da kućna vaga pokazuje ukupnu masu predmeta, zajedno sa kamenjem i delovima koji nisu od zlata. Konačan obračun zato može da bude drugačiji od jednostavnog množenja ukupne težine sa cenom grama. Otkupna cena zavisi i od finoće, pa gram nakita od 14 karata ne vredi isto kao gram nakita od 18 karata.
Na primer, ako prsten ima oznaku 585, to ne znači da je svaki njegov gram čistо zlato. U leguri je 58,5 odsto zlata, dok ostatak čine drugi metali. Ako prsten ima i kamen, njegova masa se ne računa kao masa zlata. Zato je važno da otkupljivač jasno pokaže šta je izmerio, koju finoću je utvrdio i po kojoj ceni obračunava gram.
Ne prihvatajte prvu ponudu koju dobijete
Ako planirate da prodate više komada nakita, dobro je da zatražite procenu na dva ili tri mesta. Uporedite ponuđenu cenu po gramu za istu finoću, ali i način na koji se nakit meri i proverava. Pitajte da li se kamenje uklanja, da li se njegova težina odbija i kolika je konačna suma koju ćete dobiti. Otkupne cene mogu da se razlikuju od radnje do radnje i menjaju se sa kretanjem tržišne cene zlata.
Važno je i da nakit prodajete registrovanom otkupljivaču. Prema pravilima koja uređuju promet predmeta od dragocenih metala, otkupna mesta moraju na vidnom mestu da imaju rešenje o upisu u registar otkupljivača. Građani mogu da provere i oznake na nakitu, a informacije o državnim žigovima i kontroli predmeta od zlata objavljuje Direkcija za mere i dragocene metale.
Kada nakit vredi više od samog zlata?
Nije svaki stari prsten samo materijal za topljenje. Nakit poznatih proizvođača, autentični antikviteti i komadi sa vrednim, sertifikovanim dragim kamenjem mogu da imaju veću cenu na tržištu polovnog nakita nego kada se prodaju kao staro zlato. U takvim slučajevima isplati se tražiti procenu stručnjaka ili prodaju preko specijalizovanog trgovca, umesto da se odmah prihvati otkupna cena za topljenje.
Zato, pre nego što prodate porodični prsten ili ogrlicu koju ste nasledili, proverite šta zapravo imate. Cena zlata na svetskom tržištu jeste važna, ali ne određuje automatski koliko ćete dobiti za nakit. Najviše ćete izbeći neprijatno iznenađenje ako znate njegovu finoću, težinu zlata bez dodatnih delova i ako uporedite nekoliko ponuda pre nego što donesete odluku.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.