Zbog korena komšijinog drveta vam puca temelj, a grane udaraju u krov: Ko plaća štetu i šta kaže zakon
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Komšijino drvo može da se oreže do međe, ali se stablo na tuđoj parceli ne sme samostalno oboriti; ako je na granici, može biti zajedničko
- Naknada štete zbog korena ili grana traži dokaz da je baš to drvo uzrokovalo oštećenje, uz veštačenje i dokumentaciju
- Sud najčešće nalaže orezivanje ili uklanjanje dela korena, a potpuna seča dolazi u obzir tek kada blaže mere nisu dovoljne
Komšijino drvo može da ošteti krov, fasadu, temelj, ogradu ili podzemne cevi, ali vlasnik ugroženog placa nema pravo da bez ograničenja seče sve što smatra problemom. Grane koje su prešle među i korenje koje je prodrlo u susedno zemljište mogu se ukloniti, dok se stablo na tuđoj parceli ne sme samostalno oboriti.
Ako je šteta već nastala, vlasnik kuće može da traži njenu naknadu, ali mora da dokaže da je uzrok upravo koren konkretnog drveta. Pukotina na zidu ili podignuta staza sami po sebi nisu dovoljni da račun za sanaciju automatski bude ispostavljen komšiji.
Komšijino drvo pripada parceli na kojoj stoji stablo
Vlasništvo nad drvetom određuje se prema mestu na kojem je izraslo stablo, a ne prema tome dokle dopiru njegova krošnja i koren. Drvo zato pripada vlasniku parcele na kojoj se nalazi, čak i kada su grane prešle među ili su se žile proširile u susedno dvorište.
Drugačija situacija postoji kada stablo izrasta tačno na međnoj liniji. Prema pravnom pravilu koje primenjuje sudska praksa, takvo drvo je zajedničko, pa jedan sused ne bi trebalo samostalno da odlučuje o njegovom uklanjanju.
Položaj stabla zato treba proveriti pre radova, naročito kada je međa nejasna ili se ne poklapa sa ogradom. U spornim slučajevima može biti potrebno geodetsko utvrđivanje granice parcela.
Grane preko međe možete da skratite sa svoje strane
Vrhovni kasacioni sud primenio je pravno pravilo prema kojem vlasnik susedne parcele može da poseče žile tuđeg drveta koje su ušle u njegovo zemljište i potkreše grane nadnete nad njegovom parcelom. To može da uradi sam ili preko angažovanog izvođača, a vlasnik drveta takvu intervenciju mora da trpi.
Ovo ovlašćenje završava se na granici parcele. Vlasnik ne sme bez dozvole da uđe u komšijino dvorište, seče grane sa druge strane međe ili obori stablo. Takođe ne bi trebalo da ukloni više krošnje ili korena nego što je potrebno, jer bi nestručan zahvat mogao da osuši ili destabilizuje drvo i izazove novu štetu.
Za visoke krošnje, debele grane i korenje uz temelje treba angažovati arboristu ili drugog stručnog izvođača. Dozvoljeno orezivanje nije isto što i bezbedno orezivanje.
Komšijino drvo ne sme se oboriti ako je dovoljno orezivanje
Ako komšijino drvo ozbiljno ugrožava kuću, najpre treba utvrditi kojom merom se opasnost može ukloniti. U postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom veštak je zaključio da orah nije potrebno poseći, već da je dovoljno ukloniti tri velike grane koje su prešle iznad susedne parcele i oštećivale krov.
Prema članu 156 Zakona o obligacionim odnosima, od drugog lica može se zahtevati da ukloni izvor opasnosti od kojeg preti znatnija šteta. Ako vlasnik to ne učini, sud može da naloži odgovarajuće mere na njegov trošak.
To ipak ne znači da će sud uvek narediti obaranje stabla. Rešenje može biti stručno orezivanje, uklanjanje problematičnog dela korena ili druga zaštitna mera. Potpuna seča dolazi u obzir kada blaži zahvat ne može da otkloni dokazanu opasnost.
Ko plaća kada korenje ošteti kuću ili instalacije
Vlasnik drveta ne postaje odgovoran samo zato što je korenje stiglo do susednog placa. Da bi dobio naknadu, oštećeni mora da dokaže nastanak štete, vezu između korena i oštećenja, odgovornost vlasnika i opravdane troškove popravke.
Za pukotine na temelju i zidovima obično je potrebno građevinsko veštačenje. Stanje drveta i razvoj korena procenjuje stručnjak za šumarstvo, hortikulturu ili poljoprivredu. Veštačenje treba da isključi druge moguće uzroke, poput sleganja tla, dotrajalih cevi ili loše izvedenih temelja.
Ako se utvrdi da je komšijino drvo prouzrokovalo štetu i da vlasnik nije preduzeo potrebne mere, može se tražiti trošak sanacije i sprečavanje daljeg oštećenja. Pisano upozorenje komšiji, fotografije, računi i stručni nalazi važni su dokazi.
Javno stablo ne smete sami da orezujete
Ako drvo raste na javnoj zelenoj površini, postupak je drugačiji. Građanin ne sme sam da ga orezuje ili seče, već prijavu podnosi nadležnoj gradskoj službi.
JKP „Zelenilo - Beograd” navodi da se zahtev za intervenciju na javnom stablu razmatra preko nadležnog sekretarijata i stručne komisije. Kada je drvo na privatnom posedu ili u dvorištu zgrade, trošak angažovane intervencije snosi vlasnik, odnosno stambena zajednica.
Pre nego što se komšijino drvo pretvori u sudski spor, treba dokumentovati stanje, pisano zatražiti orezivanje i pribaviti stručnu procenu. Testera bi trebalo da bude poslednji korak, a ne početak rešavanja problema.
Biznis Kurir/Nekretnine