Subvencije potrošene, fabrike se gase: Stručnjaci objašnjavaju zašto odlaze strani investitori iz Srbije
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Tokom 2025. Srbiju napušta više stranih investitora koji su ranije dobijali subvencije, a među njima su 'Drekslmajer' i 'Vali'
- Zatvaranje pogona u Zrenjaninu ostaviće bez posla više od 1.500 ljudi, dok radnicima slede otpremnine i završetak gašenja do 2027.
- Stručnjaci i sindikati tvrde da je model subvencionisanog dovođenja jeftine radne snage iscrpljen i da kapital odlazi čim podsticaji prestanu
Tokom 2025. Srbiju je napustilo mnogo stranih investitora koji su dobili subvencije za otvaranje radnih mesta. Poslednjih dana intenzivno se govori o odlasku kompanija "Vali" i "Drekslmajer" zbog čega će više od 1.500 ljudi ostati bez posla. Stručnjaci kažu da je zatvaranje pogona u Srbiji posledica loše vođene ekonomske politike subvencionisanog dovođenja stranih investitora koji su ovde želeli da iskoriste pogodnosti i jeftinu radnu snagu, a sada to isto traže na drugim tržištima.
Još pre godinu i po dana u "Drekslmajeru" se pričalo da će kompanija napustiti Srbiju. Od tada do sada broj radnika je smanjen, a oko 1.100 njih, koji su i dalje zaposleni, dolazilo je na posao i bilo u neizvesnosti do kada će imati svoje radno mesto. Pre dva dana menadžment je potvrdio da je odluka o napuštanju Srbije konačna.
Kompanija "Drekslmajer" uložila je značajne napore kako bi pokušala da obezbedi održivu budućnost za pogon u Zrenjaninu. Nažalost, nismo uspeli da obezbedimo novi projekat za fabriku, a kao rezultat toga trenutni projekti u fabrici biće obustavljeni do kraja januara 2027. i fabrika zatvorena do kraja marta iste godine. Ostajemo pri svojim obećanjima i preuzetim obavezama da će svi zaposleni dobiti dogovorenu otpremninu u skladu sa Programom tehnološkog viška i Kolektivnim ugovorom“, navedeno je u saopšetnju koje je dostavljeno radnicima.
Teško bez posla, ali bar više nema neizvesnosti
Radnici kompanije kažu da su se još ranije pomirili sa činjenicom da će u jednom trenutku morati da potraže novi posao.
- Februara je bilo prvo saopštenje da će se fabrika ugasiti i radnici su, koliko je to moguće, bili spremni za ovu odluku. Ispregovaran je dobar socijalni program, kojim smo zadovoljni. Moram da kažem da nam je svima sada na neki način laknulo, jer konačno znamo da li se zatvaramo ili ne. Bilo je mnogo tenzija u prethodnim mesecima zbog te neizvesnosti. Naravno, teško nam je što ostajemo bez posla, jer u Zrenjaninu nema mnogo prostora za zaposlenje kod drugog poslodavca - objašnjava dugogodišnji radnik Drekslmajera.
Otpremnina koja je dogovorena iznosi trećinu bruto plate plus 385 evra po godini staža.
- Mi se jesmo srodili sa ovom fabrikom, ali Bože moj. Dobra stvar je što nećemo proći kao mnogi radnici koji su ostajali bez ičega kada su se kompanije zatvarale. Nije lako, ali ta otpremnina će nam biti osnova dok ne pronađemo novi posao - dodaje radnik.
Više od godinu dana "Drekslmajer" pokušavao da zadrži pogon u Zrenjaninu
U Industrijskom sindikatu Srbije, koji jedini ima sindikalnu organizaciju u "Drekslmajeru", takođe kažu da informacija o zatvaranju fabrike nije iznenađenje ni za radnike, ni za sindikat, niti za javnost. Da su u prethodnih godinu dana sa menadžmentom kompanije činili sve kako bi, u nešto smanjenom obimu, pogon u Zrenjaninu ostao da radi.
- Bilo je naznaka do pre dva meseca da će se određeni poslovi iz Rumunije, odakle je 'Drekslmajer' i došao pre 18-19 godina u Srbiju, prebaciti i to je bio signal da neće svi zaposleni ostati bez posla. Ideja je bila da se donese jedan potpuno nov, vrlo atraktivan, sofisticiran nivo industrije. 'Drekslmajer' bi u Srbiju doveo nove tehnologije i mnogo kvalitetnije poslove, koji su vezani za elektro automobile - objašnjava Dragan Matić, predsednik Industrijskog sindikata Srbije.
Ipak, pre dve nedelje stigla je najava da će kompanija napustiti Srbiju.
- U Srbiji se, kao i svuda u svetu, sprovodi trend da investitori menjaju svoje lokacije. Razlog zašto 'Drekslmajer' to radi, nama kao sindikatu nije baš potpuno jasan, s obzirom na to da je pogon u Zrenjaninu bio jedan od najproduktivnijih u čitovoj grupaciji "Drekslmajera" koji obuhvata desetine hiljada radnika. Ono što nam se čini jeste da Evropa nekako želi da pokrije Ukrajinu, Moldaviju i neke druge zemlje koje su manje ili više, direktno ili indirektno uključene oko sukoba u Ukrajini. 'Drekslmajer' odlazi, ali to ne znači da se možda neće vratiti jednom u Srbiju - dodaje Dragan Matić.
Sindikat: Dobri uslovi za odlazak iz firme jedino što je moglo da se učini
Prema najavama menadžmenta, do kraja januara bez posla će ostati 85 odsto trenutno zaposlenih, dok će ostali biti angažovani na finalizaciji zatvaranja pogona u Zrenjaninu do kraja marta.
- U ovom trenutku u fabrici ljudi rade, sindikat je prisutan, prava iz kolektivnog ugovora se poštuju i primenjuju. U toku naredne nedelje se očekuje dogovor o povećanju zarade za januar od 9,1 odsto za radnike koji će tada još biti u fabrici. Mi smo pre mnogo godina ispregovarali da minimalna zarada u 'Drekslmajeru' ne bude ona početna koja je na republičkom nivou, već za 10 do 15 posto više - kaže Matić.
Sindikat pokušava da dovede nove investitore, jer Zrenjanin ima dobru infrastrukturu i ozbiljan industrijski kadar.
- Preko naših evropskih sindikalnih struktura poručujemo investitorima da u Srbiji postoje industrijski kapaciteti i radnici koji su obučeni, što znatno može da utiče na uštede u njihovim troškovima i početnom ulaganju na novom tržištu. Ono što me raduje jeste to što, prema najavama, u programu buduće vlasti postoje delovi koji tretiraju industriju Srbije na jedan inovativniji način nego što je to bilo do sada. U osnovi te paradigme jeste da se potrudimo da industrija koja dolazi u našu zemlju ne bude tzv. šrafciger industrija. Međutim, pitanje je koliko naše školstvo to može da isprati i imamo li kadrove za to - navodi Matić.
ASNS: Čim su subvencije potrošene, investitori su se povukli
U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) podsećaju da ovaj sindikat već godinama upozorava da ekonomski model davanja subvencija investitorima nije dobar.
- Ovih dana se uglavnom priča o kompaniji 'Vali' iz Valjeva u kojoj je zaposleno 713 radnika i ta fabrika je samo jedna u nizu fabrika koje su poslednjih dve godine otišle iz Srbije posle isteka 10 godina perioda u kojem su dobijali subvencije. Samo u prošloj godini otišla je gomila fabrika - Leoni, Beneton, Kentaur, Novares, Kajzen, Golden Lejdi, Džinsi, ne mogu više ni da se setim svih i samo na jugu Srbije je više od 5.000 radnika ostalo bez posla - ističe predsednica ASNS-a Ranka Savić.
U najavi je, kaže, pored "Drekslmajera", i odlazak "Aptiva" iz Zaječara, "Flendera" iz Subotice, "Grunera" iz Vlasotinca, "Jure" iz Leskovca, što nikako nije dobro ni za ekonomiju zemlje, niti za radnike tih kompanija.
- Asocijacija već nekoliko godina govori da Vlada Srbije vodi pogrešnu ekonomsku politiku. Privlačenje niskoproduktivnih i slaboplaćenih radnih mesta, odnosno takvih fabrika u Srbiju, bilo je potrebno u periodu prve dve ili tri godine kada je vlast smenjena, jer je stopa nezaposlenosti bila velika. Međutim, pre dosta godina država je morala da prekine takvu ekonomsku politiku i da u fokusu bude pomeranje sa slaboplaćenih manuelnih poslova na tehnološki razvoj i bolje plaćana radna mesta - objašnjava Ranka Savić.
Kapital ide za profitom
Kapital, dodaje Ranka Savić, traži sve veći profit. Zbog toga fabrike masovno napuštaju Srbiju.
- Kada prestanu subvencije, kada poraste cena radne snage, kapital se seli na druga tržišta gde traži slične uslove koje je imao u našoj zemlji. Mi smo dovodili niskoprofitabilne fabrike, dok su domaći privrednici bili potpuno skrajnuti. Njima su dolazile inspekcije, oni su maltretirani. Nismo posvećivali nikakvu pažnju ni razvoju malih i srednjih preduzeća, a činjenica je da su mala i srednja preduzeća okosnica privrednog rasta svih zemalja Evropske unije - rekla je Savić.
Veliki kritičar davanja subvencija za otvaranje radnih mesta stranim investitorima, još u vreme kada je ovaj program usvojen i promovisan, bio je Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije.
- Kada je doneta, ovo je bila politička odluka. Da se privuku investicije iz inostranstva tako što ćete vi državne pare pokloniti nekome ko će ovde doći i na neki način poremetiti tržište. Ako investitor dobije novac, a ne mora da ga vraća, on smanjuje svoj ulog u investiciju i onda su naši investitori u lošijoj poziciji. Oduvek sam govorio da davanje novca nije opravdano ni u jednom sektoru, osim u poljoprivredi, jer nigde u svetu poljoprivreda ne može da opstane bez subvencija - objašnjava Bušatlija.
Srbija je sama kreirala imidž zemlje sa jefitnom radnom snagom
Ovakva ekonomska politika, kaže Bušatlija, privlačila je spekulativni tj. nestabilni, a ne razvojni kapital. Jer uspešnim kompanijama subvencije nisu potrebne.
- Ti koji su uzimali subvencije su lagodno dolazili ovde, jer su praktično subvencije pokrivale radnu snagu našu i to se sad vidi. Mi smo zemlja koja je gradila imidž zemlje jeftine radne snage. Umesto subvencije, država može da uđe u partnerstvo sa bilo kojim investitorom i tada bi to bila investicija države. Kod nas se kapitalom uglavnom smatra novac. Međutim, kapital su i fabrika i znanje i nove tehnologije - navodi Bušatlija.
Ono što Srbiji nedostaje jeste dugoročno planiranje, jer samo tako je moguć napredak. Podseća da je nekada u Jugoslaviji postojao Zavod za planiranje.
- Tada su se donosili planovi na 25 ili 30 godina i oni su bili obaveza za svaku sledeću vladu. To se već dugo ovde ne dešava. Podsetiću vas da, kada se rekonstruisala bilo koja vlada od Đinđića do sada, odmah su se menjale i neke dotadašnje ideje, a kada dođe nova vlada ona potpuno radi sve novo iz početka. To tako ne može. Vidimo šta je cena toga već duže vreme - upozorava Bušatlija.
Oči javnosti u narednom periodu biće usmerene na poteze i programe buduće vlade. Mnogo je bitno, kažu stručnjaci, kako će ona upravljati zemljom, pa samim tim i ekonomijom. Akcenat je, ističu, na upravljanju, a ne na vladanju, jer upravljanje donosi boljitak svim stanovnicima, dok vlast radi samo za sebe i svoju oligarhiju.
Biznis Kurir/RTS