Koliko keša smete da nosite preko granice: Ovo pravilo morate da ispoštujete, kazne su astronomske
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Prilikom ulaska u EU se prijavljuje svaka gotovina od 10.000 evra naviše, a obaveza važi po osobi i odnosi se i na čekove i određene oblike zlata.
- Za građane Srbije važi i posebno pravilo: rezident sme da iznese do protivvrednosti 10.000 evra, dok se veći iznos mora prijaviti
Putnik koji je u Hrvatsku ušao sa 20.700 evra gotovine, a novac nije prijavio, kažnjen je sa 6.105 evra. Njegov slučaj ponovo je otvorio pitanje koje mnogi postave tek kada se nađu pred carinikom - koliko novca zapravo možete da nosite preko granice, kada morate da ga prijavite i zašto pravila Srbije i Evropske unije nisu potpuno ista.
Veći iznos gotovine u torbi sam po sebi nije zabranjen, ali prelazak granice sa nekoliko hiljada evra više od dozvoljenog ili neprijavljivanje novca može vrlo brzo da pretvori putovanje u ozbiljan finansijski problem.
To je početkom oktobra na skup način saznao državljanin Holandije koji je autobusom ulazio u Evropsku uniju preko Hrvatske. Hrvatska Carinska uprava saopštila je da je putnik 3. oktobra na graničnom prelazu Gornji Varoš kod sebe imao 20.700 evra, a da novac nije prijavio ni carinskom ni policijskom službeniku. Zbog prekršaja izrečena mu je kazna od čak 6.105 evra.
Takvi slučajevi obično izazovu isto pitanje: ako je novac legalno zarađen i moj, zašto uopšte moram da ga prijavim?
Odgovor je u pravilima o kontroli gotovine koja služe sprečavanju pranja novca i finansiranja kriminalnih aktivnosti. Evropska unija propisuje da svaki putnik koji ulazi u EU ili iz nje izlazi sa 10.000 evra ili više, odnosno protivvrednošću tog iznosa u drugoj valuti, mora novac da prijavi carinskim organima zemlje kroz koju prelazi spoljnu granicu Unije.
To praktično znači da putnik koji iz Srbije kreće, recimo, ka Hrvatskoj sa 12.000 ili 15.000 evra ne treba da čeka da ga carinik pita koliko novca ima. Obaveza prijave postoji samim tim što je dostignut prag od 10.000 evra. Pravilo se odnosi na svaku osobu pojedinačno, pa nije isto da li 20.000 evra nosi jedan putnik ili dve osobe od kojih svaka ima po 10.000. Evropska komisija navodi i da se obaveza odnosi i na maloletnike preko njihovih roditelja ili zakonskih zastupnika.
Međutim, ovde postoji detalj koji je posebno važan građanima Srbije, pravilo EU o prijavljivanju novca nije isto što i pravilo o iznošenju novca iz Srbije.
Uprava carina Srbije navodi da rezident, odnosno osoba koja živi i radi u Srbiji, može da iznese efektivni strani novac ili čekove čiji zbir ne prelazi protivvrednost od 10.000 evra. Ako istovremeno nosi dinare, devize i čekove, ukupan iznos takođe ne može preći tu granicu. Za rezidente je iznošenje većeg iznosa predviđeno u posebnim situacijama, poput iseljenja, uz odgovarajući dokaz.
Zbog toga nije dovoljno razmišljati samo o tome šta ćete prijaviti kada stignete na granicu Hrvatske ili neke druge članice EU. Pre toga treba proveriti da li iznos koji nosite možete legalno da iznesete iz Srbije.
Nije samo novac u novčaniku
Još jedna zabluda je da se pravilo odnosi isključivo na novčanice.
Evropska pravila pojam gotovine definišu šire. Osim novčanica i kovanica, u određene slučajeve ulaze putnički čekovi i drugi prenosivi instrumenti na donosioca, kao i investiciono zlato određenog stepena čistoće. Zlatne kovanice sa najmanje 90 odsto zlata, kao i poluge i drugi oblici zlata sa najmanje 99,5 odsto sadržaja zlata, mogu da se računaju u prag za prijavljivanje.
Platna kartica nije isto što i nošenje gotovine, jer novac nije fizički kod putnika. Ali kada preko granice nosite veliku sumu u novčanicama, onda je stvar mnogo jednostavnija: prag od 10.000 evra mora da vam bude prva asocijacija.
Važno je i da prijavljivanje ne znači automatski da će vam država uzeti deo novca ili naplatiti porez zato što ga nosite. Suština je da carinski organ zna koliko novca prelazi granicu, kome pripada, odakle potiče i čemu je namenjen. EU obrazac upravo traži informacije o vlasniku gotovine, poreklu i planiranoj upotrebi.
Ako se novac ne prijavi, posledice više nisu iste u svakoj državi. Evropska unija propisuje obavezu kontrole, ali svaka članica određuje sopstvene sankcije. Zato kazna od 6.105 evra iz hrvatskog slučaja nije univerzalni iznos koji bi vas čekao bilo gde u Evropi. Ono što jeste zajedničko jeste da neprijavljeni novac može biti zadržan, a putniku mogu biti izrečene ozbiljne novčane sankcije.
Zanimljivo je i da carinici mogu da reaguju čak i kada je kod putnika manje od 10.000 evra ukoliko postoje razlozi za sumnju da je novac povezan sa kriminalnom aktivnošću. Dakle, granica od 10.000 nije „zaštitni zid“ ispod kojeg carina nema nikakva ovlašćenja.
Kada ulazite u Srbiju, pravilo izgleda drugačije
Za ljude koji se vraćaju iz inostranstva važna je i obrnuta situacija.
U Srbiju je moguće uneti i više od 10.000 evra, ali iznos iznad tog praga treba prijaviti nadležnom carinskom organu. Potvrda koju putnik dobije može kasnije biti važna ako želi isti novac ponovo da iznese iz zemlje. Uprava carina upravo zato savetuje prijavu većih suma na ulasku.
I tu se vidi koliko lako nastaje problem kada se putnik osloni samo na rečenicu "do 10.000 evra je dozvoljeno“.
Nije isto da li novac unosite ili iznosite, da li ste rezident Srbije ili nerezident, niti da li ulazite u EU ili putujete između država koje imaju sopstvena dodatna pravila. Zato kod većih suma ne treba improvizovati niti pokušavati da se novac „rasporedi po torbama“ u nadi da niko neće pitati.
Slučaj putnika koji je zbog neprijavljenih 20.700 evra ostao bez više od 6.000 evra na ime kazne upravo pokazuje koliko jedna formalnost može da bude skupa kada je preskočite.
Ako putujete sa većom količinom gotovine, pravilo je jednostavno, pre polaska proverite i propise Srbije i propise države u koju ulazite, a tamo gde postoji obaveza prijave, prijavite novac pre nego što carinik pronađe njega umesto vas.
Biznis Kurir/Direktno