Kako se isključiti sa toplane? Da li se to zaista isplati i kako izgleda računica za stan od 60 kvadrata
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Isključenje sa toplane je moguće, ali pravila, rokovi i troškovi zavise od grada, a delimično isključenje nije dozvoljeno.
- Za stan od 60 kvadrata grejanje preko toplana može da košta oko 8.000 do 9.000 dinara mesečno, pa je među skupljim opcijama.
- Ušteda nakon prelaska na klime zavisi od izolacije, stolarije i uređaja, a u nekim gradovima i dalje može da postoji fiksni deo računa.
Račun za daljinsko preko toplane mnogim domaćinstvima stiže tokom cele godine, čak i kada radijatori ne rade. Ipak, moguće je isključiti se sa sistema daljinskog grejanja, a neki građani tvrde da su prelaskom na klime uspeli značajno da smanje troškove. Međutim, procedura, uslovi i iznos koji se plaća nakon isključenja razlikuju se od grada do grada.
Nema čoveka koji bar jednom nije pogledao račun za Infostan i zapitao se da li postoji način da smanji trošak grejanja. Za domaćinstva koja su priključena na toplanu račun stiže tokom cele godine, dok se način obračuna i cena razlikuju od grada do grada.
Centralno grejanje skuplja opcija
Za stan od 60 kvadrata, na primer, domaćinstvo u Beogradu za grejanje može da izdvoji oko 9.000 dinara mesečno, odnosno približno 110.000 dinara godišnje. U Novom Sadu trošak za istu kvadraturu je oko 8.000 dinara mesečno, dok su slični iznosi i u Nišu. Kada se trošak daljinskog grejanja uporedi sa drugim energentima, ono je među skupljim opcijama.
Prema računici Agencije za energetiku godišnji trošak grejanja na drva kreće se od oko 60.000 do 100.000 dinara, gas je oko 60.000 dinara, dok se za ugalj izdvaja između 81.000 i 102.000 dinara. Pelet je nešto skuplji od grejanja iz toplana.
Ipak, daljinsko grejanje ima jednu veliku prednost - komfor. Građani ne moraju da nabavljaju ogrev, lože, održavaju kotao ili razmišljaju o tome koliko će energenta potrošiti tokom zime. Ali šta ako toplota koju plaćate nije dovoljna ili jednostavno želite da pređete na drugi način grejanja? Da li je moguće potpuno se isključiti sa toplane i koliko to košta? Moguće je, ali ne svuda pod istim uslovima.
Ni udobno i toplo, a ni jeftino, nije bilo Beograđaninu Ivanu S, koji se nekoliko zima sa porodicom grejao preko gradske toplane.
- Kada smo se uselili u novi stan, ispostavilo se da je grejanje katastrofa - priča Ivan za "Vreme“.
- Utvrdili smo da se naša zgrada greje preko druge dve podstanice iz susednih zgrada, što je verovatno bio uzrok jako lošeg grejanja. Nakon nekoliko žalbi Beogradskim elektranama, jer nam se beba smrzavala i morali smo da palimo klimu cele zime, odlučili smo da se isključimo sa ove usluge.
Nema delimičnog isključenja
Kako kaže, sistem funkcioniše, ali prilično sporo i uz kašnjenja u odnosu na rokove predviđene propisima. Ivan je zahtev za isključenje podneo preko sajta, ali je želeo da se samo delimično isključi - da neke prostorije i dalje greje toplana, a druge ne. To se, međutim, ispostavilo kao nemoguće.
- Toplane kažu - ili sve ili ništa - navodi on.
Nakon podnošenja zahteva, iz nadležne službe došli su da prebroje grejna tela u stanu.
- Razvlačili su se, ali su ipak došli. Ako rokovi govore da ceo proces treba da bude završen za nekoliko dana ili nedelja, oni su ga završili za nekoliko meseci - kaže Ivan.
Na kraju se sa sistema isključio sredinom decembra, iako je zahtev podneo pre početka grejne sezone. Za postupak je platio 1.000 dinara po grejnom telu, kojih je imao oko sedam, plus dodatnih 8.000 dinara. Samo isključenje bilo je besplatno.
Kolika je ušteda Ivanovo domaćinstvo se isključilo prošlog decembra, a već je, kako kaže, primetilo značajnu razliku u troškovima.
- Ranije mi je Infostan za grejanje bio 11.000 dinara, a plaćao sam i struju dodatno da bih se dogrevao, oko 7.000 dinara. U mesecu kada smo se isključili, a to je bio januar koji je bio značajno hladniji od uobičajenog, platio sam samo struju 13.000 dinara - priča on.
Za grejanje je kupio tri kvalitetne klime, koje su ga ukupno koštale oko 3.000 evra. Iako je početna investicija bila velika, njegova računica je da će se uređaji kroz nekoliko godina isplatiti kroz niže račune za struju.
Kolika će stvarna ušteda biti zavisi od više faktora - površine stana, izolacije, kvaliteta stolarije, spoljne temperature, ali i samog uređaja i načina na koji se koristi. Zato prelazak sa daljinskog grejanja na struju ne znači automatski i manji račun. Posebno može biti skupo ukoliko se stan greje klasičnim električnim grejalicama ili kotlovima, dok su inverter klime energetski efikasnije rešenje.
Kako se isključiti sa daljinskog grejanja
Problem je, međutim, što u Srbiji ne postoji potpuno ujednačena procedura za isključenje sa sistema daljinskog grejanja. Pravila zavise od lokalne samouprave, odnosno odluka kojima se uređuju uslovi za isporuku toplotne energije. Na to godinama ukazuje i Udruženje za zaštitu prava potrošača "Prosperitet“. Predsednik tog udruženja Radomir Ćirilović ističe da bi uslovi za isključenje trebalo jasnije da budu uređeni na državnom nivou, kako građani ne bi u različitim gradovima imali potpuno različita prava i obaveze.
Primer Niša pokazuje koliko odnos građana prema daljinskom grejanju može da bude komplikovan. Tamo su se građani pre desetak godina masovno bunili zbog visokih računa, organizovali proteste i tražili mogućnost da napuste sistem daljinskog grejanja. Zbog pritiska građana i brojnih sporova, gradske vlasti menjale su pravila koja uređuju ovu oblast.
Zato se uslovi za isključenje, kao i obaveze nakon njega, moraju proveriti prema važećim lokalnim propisima.
Građani koji razmišljaju o isključenju zato bi pre svega trebalo da provere šta ih tačno čeka nakon prekida korišćenja usluge. U pojedinim gradovima postoji fiksni deo troška koji korisnik može biti u obavezi da plaća i nakon isključenja, dok se u drugim slučajevima pravila razlikuju. Visina tog iznosa takođe nije ista svuda. Zato računica nije jednostavna: nije dovoljno samo uporediti cenu daljinskog grejanja sa cenom struje. Treba uračunati trošak eventualne kupovine klima-uređaja, njihovu potrošnju, održavanje, kao i eventualne obaveze prema toplani nakon isključenja.
Za nekoga ko već ima dobro izolovan stan i efikasne inverter klime, prelazak može biti finansijski isplativ. Za druge, posebno u stanovima sa lošom izolacijom ili velikim toplotnim gubicima, ušteda može biti znatno manja. Zato je pre konačne odluke najvažnije proveriti da li je isključenje uopšte moguće u konkretnom gradu i zgradi, koliko košta procedura i da li nakon nje ostaje obaveza plaćanja dela računa.
Kurir Biznis/Kamatica