"Peglanje" duga od 28,5 milijardi dinara: Srbijagas preuzeo Novi Sad-Gas, imovinu i svih 94 zaposlenih
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Vlada je povećala osnovni kapital Srbijagasa na 76,42 milijarde dinara, uz pripajanje Novog Sad-Gasa i preuzimanje njegove imovine i obaveza.
- Srbijagas je time preuzeo i dug od 28,56 milijardi dinara prema novosadskom distributeru, koji je godinama rastao.
- U matičnu kompaniju prelazi i svih 94 zaposlenih iz Novog Sad-Gasa, uz nastavak rada i distribucione mreže.
Vlada Republike Srbije usvojila je prošle nedelje novu Odluku o izmeni Odluke o usklađivanju poslovanja Javnog preduzeća "Srbijagas” sa Zakonom o javnim preduzećima, koja je mnogo više od uobičajenog administrativnog ažuriranja jer je reč o strateškom koraku ka temeljnoj korporativnoj reorganizaciji preduzeća i nove finansijske snage.
Ta snaga kroz cifre ukupnog kapitala je uvećana sa dosadašnjih 72.051.555.909,16 dinara na 76.422.696.900, čime je imovinska karta značajno izmenjena uslovljena integracionim procesom, formalizovanim kroz Nacrt ugovora o pripajanju preduzeća "Novi Sad-Gas” “ Srbijagasu” .
Novčana i nenovčana vrednost
Ova nova, višemilijarderska kapitalna osnova, prema Odluci Vlade, podeljena je na vrednost novčanog i nenovčanog kapitala.
- Ukupan registrovani kapital Javnog preduzeća (u daljem tekstu: osnovni kapital) iznosi 76.422.696.900,77 dinara, od čega novčani upisani i uplaćeni kapital iznosi 391.248.760,00 dinara, a nenovčani upisani i uneti kapital iznosi 76.031.448.140,77 dinara. Osnovni kapital iz stava 1. ovog člana čini jedan udeo Osnivača, kao jedinog člana sa 100% učešća u osnovnom kapitalu Javnog preduzeća. Nenovčani ulog se sastoji od pokretnih i nepokretnih stvari, hartija od vrednosti, imovinskih prava i drugih stvari i prava u vlasništvu ili sa pravom korišćenja Javnog preduzeća - piše u Odluci Vlade.
Prevedeno na razumljiviji jezik jedini i stoprocentni vlasnik ovog kapitala je Republika Srbija, što potvrđuje nameru države da zadrži čvrstu kontrolu nad energetskom bezbednošću, ali i uz prelazak na modernije ekonomske modele poslovanja.
Treba da se zna da je ovo novo pravno usklađivanje uslovljeno višegodišnjim dugovanjima kompanije “Novi Sad -Gas” . Naime, potraživanja Srbijagasa od ovog novosadskog distributera rasla su godinama,pa su sa 13,38 milijardi dinara, koliko su iznosila krajem 2018. godine,došlo na čak 28,56 milijardi, koliko je zabeleženo na kraju 2025. godine. Kako bi se ovaj finansijski čvor presekao, osiguralo nesmetano snabdevanje i sačuvala vredna distributivna imovina, država se odlučila da sprovede integraciju.
Srbijagas je preuzeo kompletan finansijski udeo, poslovne obaveze, ali i celokupnu materijalnu imovinu "Novi Sad-Gasa“. Pored prenošenja distributivnih gasnih mreža, licenci, merno-regulacionih stanica i bankovnih računa, u svoj portfolio uvrstio je i vredne nepokretnosti, uključujući I akcije u Sportsko-poslovnom centru "Millennium“ u Vršcu. Takođe, u okviru ove integracije, svi zaposleni “Novi Sada -Gasa”, njih 94, prešlo je u sastav matične kompanije, čime je obezbeđen potpuni kontinuitet rada na terenu.
Tačka na višegodišnje dugovanje
Čini se da pripajanjem "Novi Sad-Gasa“ i podizanjem osnovnog kapitala na preko 76 milijardi dinara, Srbijagas je formalno stavio tačku na višegodišnje unutrašnje dugove, ali i da je finansijska konsolidacija iz ove nove Odluke Vlade i preuzimanje imovine zapravo državno "peglanje“ masivnog duga od čak 28,56 milijardi dinara koji je godinama tolerisan.
Ipak, nova pravna i finansijska struktura, kojom je osnovni kapital podignut na preko 76 milijardi dinara, ne mora da predstavlja samo administrativna kozmetika već i odskočnu dasku za konačnu transformaciju Srbijagasa iz javnog preduzeća u moderno akcionarsko društvo.
Prelazak u akcionarsko društvo, koje je predviđeno u Zakonu o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, nosi i ogroman teret i ne sme ostati samo promena natpisa na tabli preduzeća.
Jer, prelazak na korporativni model upravljanja postavlja ozbiljan test pred državu, da li će novi status zaista doneti profesionalizaciju menadžmenta, depolitizaciju i eliminisanje glomaznih birokratskih kočnica, ili će se stari model poslovanja nastaviti pod novim pravnim imenom.
Jer, stvarni uspeh ovog preobražaja neće se meriti ciframa na papiru, već spremnošću sistema da funkcioniše po strogo ekonomskim principima, kako bi se privredi i građanima garantovala održiva energetska sigurnost bez novih poreskih opterećenja.
Kurir Biznis/Blic