Hektar u ovom gradu košta 249.900 evra: Enorman skok cena građevinskog zemljišta, investitori se otimaju da ovde izliju temelj, Beograd više nije fokus
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Novi Sad je drugi u Srbiji po ceni građevinskog zemljišta, sa prosekom od 767.200 evra po hektaru i rastom od 18,63 odsto.
- Pančevo beleži skok od 75,69 odsto i dostiže 249.900 evra po hektaru, dok je Beograd pao na 289.400 evra.
Novi Sad je izbio na drugo mesto u Srbiji sa rekordnom prosečnom cenom građevinskog zemljišta od 767.200 evra po hektaru, pozicionirajući se odmah iza Beograda, gde pojedine premijum lokacije i dalje drže apsolutni vrh po tržišnoj vrednosti. Snažan tržišni skok doživljava i Pančevo, sa rekordnom prosečnom cenom od 249.900 evra po hektaru.
Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za prvu polovinu 2026. godine pokazuje da je medijalna vrednost u Srpskoj Atini premašila 536.600 evra po hektaru, uz godišnji rast od 18,63 posto. Za njim u stopu prati Vršac, u kome je prosečna cena dostigla 494.100 evra po hektaru, uz statistički zabeležen skok od čak 834,56 posto. Iz RGZ-a napominju da je ovaj enormni skok u Vršcu posledica specifične kupovine više od 200 parcela kroz samo dve velike transakcije na gradskom području, pa ga treba tumačiti sa oprezom.
Cene po gradovima
Hektar građevinskog zemljišta u Somboru košta 69.400 evra, Subotici 63.900, a u Zrenjaninu 56.800 evra.
Snažan tržišni bum beleži i Pančevo, gde je prosečna cena građevinskog zemljišta skočila za 75,69 posto i iznosi visokih 249.900 evra po hektaru.
Nasuprot ovom trojcu, ostali veći gradovi u Pokrajini beleže stabilnije ili čak opadajuće vrednosti. Tako hektar građevinskog zemljišta u Somboru prosečno košta 69.400 evra, uz primetan međugodišnji rast od 52,74 posto. S druge strane, cene u Subotici su u padu za 18,88 posto i iznose 63.900 evra po hektaru. U padu je i Zrenjanin (-7,50 posto), sa prosečnom cenom od 56.800 evra za hektar, dok je na samom začelju u Vojvodini Kikinda, gde hektar prosečno košta 19.300 evra, iako beleži značajan oporavak i rast od 46,29 posto.
Iako se najveći broj kupoprodajnih ugovora i dalje zaključuje na teritoriji Beograda (3.712 registrovanih transakcija), prestoničko tržište doživelo je ozbiljan preokret. Prosečna cena hektara građevinskog zemljišta u Beogradu pretrpela je dvocifreni pad od čak 20,12 posto, spustivši se na prosek od 289.400 evra.
Pored Beograda, najveći gubitnik u prvom delu godine je Niš, gde su cene građevinskih parcela pale za 28,42 posto i prosečno iznose 172.400 evra po hektaru.
Na Savskom vencu 18 miliona evra
Posmatrajući opštine u Beogradu, apsolutni šampion po skupoći je katastarska opština Savski venac, gde je prosečna cena građevinskog zemljišta dostigla neverovatnih 18.066.500 evra po hektaru (medijana iznosi čak 21.000.000 evra).
Na ovoj premijum lokaciji zabeležen je i najveći međugodišnji skok cena od čak 174,72 posto. Uzorak je ovde mali (devet evidentiranih prodaja), a pojedinačne ekstraluksuzne parcele drastično podižu prosek.
Iza njega se našla Stara Rakovica sa visokim prosekom od 6.944.000 evra po hektaru. Prosečna cena u Zemunu iznosi 2.752.800 evra po hektaru, uz snažan rast od 66,74 posto. I pored značajnog pada od 32,06 posto, prosečna cena hektara u Novom Beogradu drži se na visokih 1.884.800 evra (na uzorku od čak 60 velikih transakcija).
Novi Pazar je zadržao stabilnu poziciju pri samom vrhu sa prosečnom cenom od 245.600 evra po hektaru, uoči blagog pada od 2,39 posto, dok Požarevac beleži fantastičan tržišni skok od 75,08 posto, podigavši prosečnu vrednost hektara na visokih 216.500 evra.
18,63 odsto - toliko su porasle cene u Novom Sadu
U Kragujevcu beleže stabilan rast od 9,92 posto, te se ovaj grad pozicionirao na prosek od 151.300 evra za hektar. U Čačku je zabeležena umerena stabilnost sa prosečnom cenom od 129.600 evra po hektaru (+3,53 posto).
Na nivou cele Republike Srbije, građevinsko zemljište čini značajnih 18,3 posto ukupnog broja prometovanih nepokretnosti, dok njegova vrednost zauzima 6,8 posto ukupnog obima novca na tržištu. Prosečna cena hektara u državi iznosila je 143.200 evra, što je blagi pad od 2,8 posto u odnosu na isti period prošle godine.
Biznis Kurir/Dnevnik.rs