Kako je Čarls Ponzi devalvaciju valuta iskoristio za bogaćenje? Njegove mahinacije istorija pamti kao "Ponzijevu šemu"
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Čarls Ponzi je posle Prvog svetskog rata iskoristio razlike u kursu poštanskih kupona i investitorima obećavao ogromnu zaradu, iako je novac novih ulagača koristio za isplatu starih. Njegova prevara iz 1920. godine postala je poznata kao 'Ponzijeva šema'.
- Krah je počeo kada su novinari i inspektori otkrili da za njegove ugovore nema dovoljno kupona, pa je usledila panika i povlačenje novca. Ponzi je osuđen za prevaru, a investitori su izgubili oko 20 miliona dolara.
Nakon Prvog svetskog rata, masovna devalvacija valuta širom Evrope stvorila je veliku pometnju u kursnim listama. Dok su mnogi u tome videli ekonomsku krizu, Čarls Ponzi (Charles Ponzi), italijanski doseljenik u Americi, uočio je priliku za bogaćenje. Njegova finansijska manipulacija iz 1920. godine postala je toliko ozloglašena da se sve slične obmane do danas nazivaju "Ponzijeva šema".
Ideja sa poštanskim kuponima i lažna obećanja
Sve je počelo kada je Svetski poštanski savez stvorio Međunarodne poštanske kupone za odgovor (International Reply Coupon). Ovi kuponi su kupovani u jednoj zemlji, a u drugoj su se mogli zameniti za poštanske marke u toj protivvrednosti. Ponzi je primetio da su, zbog posleratnih kursnih lista, kuponi kupljeni u Evropi vredeli znatno više kada se unovče u Sjedinjenim Američkim Državama.
Shvatio je da bi trgovinom ovih kupona na veliko mogao da se obogati. Ubedio je prve investitore da mu daju novac, obećavajući im neverovatnu zaradu - profit od 50% za samo 45 dana, ili 100% za 90 dana.
Međutim, Ponzi nije uveliko trgovao kuponima. Zbog inflacije u Italiji i razlike u kursu, tvrdio je da ostvaruje ogromnu zaradu od arbitraže, ali u stvarnosti nije ni postojalo dovoljno štampanih kupona na svetu da pokriju toliki obim poslovanja. Umesto toga, novcem novih investitora isplaćivao je stare ulagače. Kako je vest o velikoj zaradi počela da se širi, u njegovu firmu "Securities Exchange Company” slivale su se stotine hiljada, pa i milioni dolara dnevno. U šemu su ulagali svi - od običnih radnika i imigranata, preko bostonske policije, pa sve do bogatih pojedinaca.
Sumnje novinara i početak kraha
Ponzijev brzi uspon privukao je pažnju poštanskih inspektora, ali i novinara. Finansijski stručnjaci i list Boston Post počeli su da postavljaju teška pitanja. Preračunali su da bi za pokrivanje svih ugovora u opticaju moralo da bude čak 160 miliona poštanskih kupona, dok ih je u stvarnosti bilo svega oko 27.000.
Suočen sa napisima u novinama, Ponzi je pokušao da smiri situaciju. Sazvao je sastanak sa vlastima 26. jula 1920. godine i predložio da izvrše reviziju njegovih poslovnih knjiga. Da bi im olakšao posao, dobrovoljno je pristao da obustavi prijem novih investicija tokom trajanja provere.
Upravo taj potez izazvao je paniku. Već sutradan, uplašeni investitori preplavili su njegovu kancelariju zahtevajući svoj novac nazad. Ponzi je u prvih nekoliko dana uspeo da isplati milione dolara kako bi stvorio privid sigurnosti, ali je priliv novog novca stao.
Slom je bio neizbežan. Dana 9. avgusta 1920. godine, komesar za banke Masačusetsa zabranio je banci Hanover Trust da dalje isplaćuje Ponzijeve čekove, a grupa investitora je podnela zahtev za njegov bankrot. Zvanična revizija pokazala je da je Ponzi u dugu najmanje 7 miliona dolara.
Ponzi je optužen za finansijsku prevaru putem pošte. Priznao je krivicu i osuđen je na pet godina u federalnom zatvoru. Zbog ove prevare investitori su izgubili oko 20 miliona dolara u tadašnjoj vrednosti, a propalo je i pet banaka.
Nakon što je odslužio deo kazne, optužen je i na državnom nivou u Masačusetsu, gde je osuđen na dodatnih sedam do devet godina. Dok je bio na slobodi uz kauciju čekajući žalbu, Ponzi je pobegao u Floridu. Tamo je ponovo pokrenuo prevaru pod imenom "Charpon Land Syndicate”, prodajući investitorima bezvredna i močvarna zemljišta uz obećanje ogromnog profita. Ponovo je uhvaćen i osuđen na godinu dana zatvora.
Nakon neuspešnog pokušaja bekstva iz zemlje na jednom teretnom brodu pod lažnim identitetom, ponovo je uhapšen i vraćen u Masačusets da odsluži ostatak zatvorske kazne.
Život u izgnanstvu i tužan kraj
Nakon što je izišao iz zatvora 1934. godine, zvanično je deportovan u Italiju. Njegova supruga Roz ostala je u Americi i kasnije se razvela od njega.
U Italiji je ponovo pokušavao sa raznim poslovnim idejama, ali bez uspeha. Kasnije je otišao u Brazil, gde je jedno vreme radio za italijansku aviokompaniju Ala Littoria, sve dok ona nije zatvorena tokom Drugog svetskog rata.
Poslednje godine života proveo je u teškom siromaštvu u Rio de Žaneiru, radeći povremeno kao prevodilac. Oslepeo je na jedno oko i ostao delimično paralizovan. Čarls Ponzi je preminuo 18. januara 1949. godine u bolnici za siromašne. Iza sebe je ostavio svega 75 dolara - novac koji je jedva bio dovoljan da pokrije troškove njegove sahrane.
Biznis Kurir/Telegraf.rs