Mislite da vam pripada više nego što ste nasledili? Evo kako možete da ostvarite pravo na više imovine
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Zakon u Srbiji štiti nužni deo: pravo na deo nasledstva imaju deca, bračni partner, roditelji i druga zakonom određena lica, bez obzira na testament.
- Nužni deo iznosi polovinu zakonskog dela za decu i supružnika, a trećinu za roditelje, braću, sestre i određene pretke; povreda se utvrđuje sabiranjem imovine i poklona.
- Pravo se traži u ostavinskom postupku ili tužbom u roku od 3 godine, a nužni naslednik ne odgovara za dugove ostavioca preko svog zagarantovanog dela.
Kada premine član porodice, podela imovine često postaje predmet rasprave, naročito ako je ostavilac napisao testament koji nije po volji najbližih srodnika. Međutim, zakon u Srbiji je vrlo jasan, sloboda raspolaganja imovinom ima svoja ograničenja kako bi se zaštitila osnovna prava najuže porodice. Taj zakonski zaštitni mehanizam naziva se nužni deo.
Čak i ako vam u testamentu nije ostavljeno apsolutno ništa, zakon vam garantuje minimalnu imovinu koju ne možete izgubiti, osim u vrlo specifičnim slučajevima. Evo ko sve ima pravo na nužni deo, kako se on računa i kako možete zaštititi svoja prava.
Ko su nužni naslednici?
Nužni naslednici su lica koja imaju zakonom zagarantovano pravo na deo nasledstva, potpuno nezavisno od toga šta piše u testamentu. Prema Zakonu o nasleđivanju, u ovu grupu spadaju:
- Deca ostavioca i njegovi ostali potomci (unuci, praunuci)
- Usvojenici i njihovi potomci
- Bračni drug
- Roditelji
- Usvojilac iz potpunog usvojenja
U specifičnim slučajevima, nužni naslednici mogu biti i usvojilac iz nepotpunog usvojenja, braća i sestre ostavioca, dedovi, babe i ostali preci, ali samo pod uslovom da su trajno nesposobni za privređivanje i nemaju sredstava za život.
Važno je napomenuti da se i ovde primenjuje princip naslednih redova. Da biste tražili nužni deo, morate biti zakonski naslednik u tom trenutku. Ako postoji naslednik iz prvog reda (npr. deca i supružnik), lica iz drugog reda (roditelji) nemaju pravo na nasledstvo, pa samim tim ni na nužni deo.
Koliki deo imovine vam zapravo pripada?
Visina nužnog dela zavisi od toga u koju grupu srodnika spadate, a računa se u odnosu na deo koji biste dobili da nema testamenta (zakonski nasledni deo).
Prva grupa (deca, usvojenici i bračni partner): Imaju pravo na polovinu (1/2) svog zakonskog naslednog dela. (Primer: Ako po zakonu detetu pripada 1/2 ukupne imovine, njegov nužni deo iznosi 1/4 celokupne imovine).
Druga grupa (roditelji, braća, sestre i preci koji ispunjavaju uslove): Imaju pravo na trećinu (1/3) svog zakonskog naslednog dela.
Do povrede vašeg prava dolazi ukoliko je ono što ste dobili (kroz testament ili poklone za života) manje od zakonom zagarantovanog minimuma. Da bi se to utvrdilo, sabira se sva imovina iz testamenta i vrednost poklona koje je ostavilac dao za života. Napomena: U ovu računicu ne ulaze uobičajeni sitni pokloni, troškovi redovnog školovanja i izdržavanja, donacije u dobrotvorne svrhe, kao ni imovina preneta Ugovorom o doživotnom izdržavanju.
Kako tražiti svoj deo i da li se nasleđuju dugovi?
Najbolji i najbrži način da ostvarite svoje pravo jeste da ga zvanično zatražite tokom samog ostavinskog postupka. Ukoliko to sud odbije ili se prekasno setite, moraćete da pokrenete parnični postupak.
U parnici možete tražiti novčanu isplatu (obligaciona zaštita) ili prenos konkretne imovine, poput stana ili zemlje (stvarnopravna zaštita). Ukoliko nužni naslednik premine pre nego što ostvari svoje pravo, to pravo ne propada, već prelazi na njegove potomke.
Ono što mnoge brine jesu dugovi preminulog. Dobra vest je da nužni naslednik ne odgovara za dugove ostavioca do iznosa svog nužnog dela. Ipak, ako primite više od tog zagarantovanog minimuma, za taj višak odgovarate poveriocima kao i svi ostali naslednici.
Rokovi su strogi: Ne čekajte predugo
Zakon ne prašta kašnjenje, te su rokovi za podnošenje tužbe izuzetno strogi:
- Ako je vaš deo povređen testamentom, tužbu morate podneti u roku od 3 godine od dana proglašenja testamenta.
- Ako je povreda učinjena poklonima koje je ostavilac davao za života, rok je 3 godine od dana smrti ostavioca.
Kada vas ipak mogu ostaviti bez dinara?
Zakon štiti naslednike, ali štiti i ostavioca od nezahvalnih srodnika. Ostavilac vas može potpuno isključiti iz testamenta ukoliko ste prema njemu počinili umišljajno krivično delo, ako ste se prema njemu ponašali grubo i uvredljivo, ili ako vodite "očigledno nepošten i neradan život". Ovo isključenje mora biti jasno obrazloženo u testamentu.
Takođe, postoji i institut lišenja prava na nužni deo. On se primenjuje kada je potomak prezadužen ili je rasipnik. Međutim, u ovom slučaju država štiti njegovu porodicu, deo se ne gubi, već automatski prelazi na maloletnu decu tog rasipnog naslednika.
Biznis Kurir