Svaki građanin Srbije može da investira i sa manje od 1.000 evra: Predsednik Komisije za hartije od vrednosti objasnio i kako
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Marko Janković poručuje da građanin Srbije može da počne da investira i sa manje od 1.000 evra, a kao najjednostavniju opciju izdvaja investicione fondove.
- Fondovi u Srbiji upravljaju sa 2,44 milijarde evra i imaju više od 95.000 klijenata, dok Janković upozorava da i neulaganje nosi rizik zbog inflacije.
Prema njegovim rečima, cilj regulatornog i investicionog okvira jeste da svakome omogući da pronađe ulaganje koje odgovara njegovim mogućnostima, bez obzira na iznos kojim raspolaže.
Janković će biti i učesnik konferencije "Kapital u pokretu", koja se održava sutra u Sava centru, gde će govoriti na uvodnom panelu "The Longevity of Capital".
Investitor može da postane i građanin sa manje od 1.000 evra
Na pitanje da li neko sa 1.000 evra ušteđevine može da postane investitor, Janković je odgovorio da je moguće početi i sa manjim iznosom.
- Može, i ako ima manje. Poenta je da smo pokušali da kreiramo takav investicioni okvir koji će svakome dozvoliti da pronađe adekvatnu investiciju za sebe, bez obzira na to koliko sredstava ima na raspolaganju - rekao je Janković.
Kao jedan od najjednostavnijih načina ulaganja za prosečnog građanina izdvojio je investicione fondove, posebno za ljude koji ne žele svakodnevno i aktivno da upravljaju svojim novcem.
- Najjednostavniji način za prosečnog investitora jeste da pronađe adekvatan investicioni fond koji ima investicionu politiku koja mu omogućava siguran prirast njegove investicije - naveo je predsednik Komisije za hartije od vrednosti.
Investicioni fondovi upravljaju sa 2,44 milijarde evra
Investicioni fondovi u Srbiji trenutno upravljaju imovinom vrednom 2,44 milijarde evra, dok je broj njihovih klijenata premašio 95.000.
- Naši građani investitori prepoznaju investicione fondove kao jednu sigurnu alternativu u svom investiranju i očekujemo da to poverenje građana i investitora i dalje raste - kazao je Janković.
On smatra da je razvoj investicionih fondova pokazao da i prosečan građanin, koji nema veliko znanje o tržištu kapitala ili ne želi aktivno da se bavi svojim portfoliom, može da pronađe sopstveni ekonomski interes.
- Ako gledamo zemlje koje su razvijenije od Srbije, istorijski posmatrano, glavni izvori bogatstva svakog građanina, odnosno investitora, bile su dve stvari. Jedno su nekretnine, a drugo investicije u različite finansijske instrumente, berze i investicione fondove - rekao je Janković.
Kako je dodao, u Srbiji još mnogo toga treba uraditi na razvoju kompletnog tržišta kapitala, ali su se investicioni fondovi poslednjih godina pokazali kao alternativa za prosečnog investitora.
Građani moraju da razmišljaju i o riziku od neulaganja
Jedno od ključnih pitanja za buduće investitore jeste rizik. Janković je ukazao da nije dovoljno posmatrati samo mogućnost gubitka uloženog novca, već i posledice odluke da se novac uopšte ne investira.
- Svaki investitor mora razmišljati ne samo o rizicima same investicije, nego i o rizicima toga da ne investira - naglasio je Janković.
On je ukazao na inflatorne, geopolitičke i druge ekonomske rizike koji mogu da umanje realnu vrednost novca koji građani čuvaju.
- Prinosi koji se ostvaruju na tržištu danas značajno prevazilaze stope inflacije i to je jedina sigurna garancija za svakog investitora da će očuvati vrednost novca kojom trenutno raspolaže. Nivo novca kojim neko raspolaže nije ključan za tu činjenicu - rekao je Janković.
O načinima na koje različiti ljudi doživljavaju rizik na konferenciji "Kapital u pokretu" govoriće Greg B. Davies, stručnjak za bihevioralne finansije i rukovodilac odseka u kompaniji Oxford Risk.
- On će pokušati da nam da odgovore na pitanja šta su rizici, kako različiti investitori percipiraju sam rizik i koji je rizik od nečinjenja. Dakle, šta su posledice ako ne uložimo novac, a svesni smo značajnih geopolitičkih, inflatornih i drugih rizika - objasnio je Janković.
Od prosečne zarade može da se izdvoji novac za ulaganje
Govoreći o mogućnostima građana da, pored redovne potrošnje i klasične štednje, odvoje deo novca za investicije, Janković je ocenio da to može da učini svako ko prima prosečnu zaradu u Srbiji.
- Mislim da je danas svako ko ima prosečnu zaradu u Republici Srbiji u stanju da odvoji neku svotu novca za neku vrstu investicije. Na svakome je da proceni kakva je investicija adekvatna za njega. Upravo zbog toga postoje različiti profesionalci koji mogu pomoći na tom putu - kazao je on.
Najvažnije je, prema njegovim rečima, da građani budu istrajni i da investicije posmatraju dugoročno.
- Kada se odluče za svoju investiciju, trebalo bi da pokušaju da budu konzistentni. Ako gledate uporedne analize značajno razvijenijih tržišta, recimo američkog, pravi efekti svake investicije vide se u dugom roku - rekao je Janković.
Brza zarada nosi ogroman rizik
Želja za brzom i lakom zaradom nije samo početnička greška, već deo psihologije svakog čoveka, smatra predsednik Komisije za hartije od vrednosti.
- Svi bismo voleli da brzo i lako zaradimo novac. Problem je u tome što svaka brza i potencijalno laka zarada sa sobom nosi ogroman rizik od gubitka kompletne investicije - upozorio je Janković.
On je dodao da je zadatak institucija tržišta kapitala da građanima pomognu da pronađu ulaganja koja će im omogućiti da tokom dužeg perioda uvećavaju vrednost svog novca.
- Ono što je na nama, kao ljudima koji žele da pomognu da se kompletno tržište kapitala u Republici Srbiji razvije, jeste da ih savetujemo da se odlučuju za investicije koje će im u dugom roku omogućiti da multiplikuju svoju investiciju - naveo je on.
Popušta strah građana od ulaganja
Iskustva iz devedesetih godina ostavila su dubok trag na odnos građana Srbije prema štednji i investiranju. Novac se dugo čuvao u kući ili na bankarskom računu, dok se tržište kapitala posmatralo kao mesto velikog rizika.
Janković, međutim, smatra da se odnos građana prema ulaganju postepeno menja.
- Sama problematika devedesetih je u jednom trenutku dovela do krize čak i bankarskih depozita, kao jednog od najsigurnijih oblika štednje. Ono što je vreme pokazalo jeste da depoziti ne mogu doprineti značajnom uvećanju vrednosti novca kojim ljudi raspolažu - rekao je on.
Prema njegovim rečima, institucije tržišta kapitala radile su na tome da građani promene način na koji posmatraju ulaganje.
- Cilj je da tržište ne posmatraju isključivo kao mesto brze i lake zarade, već kao mesto gde će dugoročno štedeti za neke svoje ciljeve - kazao je Janković.
Broj od više od 95.000 investitora u fondovima, kako je zaključio, pokazuje da je deo građana već promenio odnos prema investiranju.
Konferencija povezuje investitore, državu i privredu
Konferencija "Kapital u pokretu" biće, prema rečima Jankovića, jedan od prvih direktnih razgovora u Srbiji između investitora, predstavnika države, regulatornih institucija, Beogradske berze, investicionih stručnjaka i privrede kojoj je kapital potreban za dalji rast.
- Ovo će biti jedan od prvih direktnih razgovora između investitora, predstavnika države, različitih institucija poput Komisije za hartije od vrednosti i Beogradske berze, ali i onih koji investitorima pomažu da pronađu adekvatan način da plasiraju svoja sredstva. Sa druge strane biće privreda, kojoj su ta sredstva neophodna za dalji rast i razvoj ukupne srpske ekonomije - zaključio je Janković.
Biznis Kurir/Telegraf