Kako se obogatila porodica Kanački: Decenijama zarađuju od popularnog biznisa, evo u čemu je tajna
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborPrema podacima iz juna 2026, u Srbiji se godišnje proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se oko 70 odsto domaće potrošnje podmiruje uvozom, pre svega iz Kine i Španije. Prema istoj proceni, proizvodnja se odvija na oko 1.300 hektara, uglavnom na manjim porodičnim gazdinstvima.
To na prvi pogled zvuči kao odlična poslovna prilika: tržište postoji, proizvod je tražen, a domaći proizvođač ne mora da se bori za svakog kupca. Međutim, uvoz je istovremeno i upozorenje. Domaći beli luk mora cenom i kvalitetom da se izbori sa proizvodom iz zemalja u kojima su radna snaga, proizvodnja i logistika često jeftiniji.
Koliko novca treba za jedan hektar?
Procena ulaganja dosta zavisi od načina proizvodnje, ali se u domaćim stručnim izvorima pojavljuje iznos od oko 5.000 evra po hektaru za ozbiljniju proizvodnju.
Najveća stavka je sadni materijal, a zatim dolaze priprema zemlje, đubrivo, zaštita useva, navodnjavanje, radna snaga i vađenje i priprema luka za prodaju. Drugim rečima, ko kreće od nule i nema mehanizaciju, sistem za navodnjavanje ili sopstveni sadni materijal, mora da računa na veći početni kapital od onoga koji ima gazdinstvo koje već poseduje deo opreme.
Može da se zaradi više od milion dinara po hektaru
Da ovaj biznis može biti više nego unosan, svedoči porodica Kanački iz Sakula koja se bavi proizvodnjom belog luka više od 30 godina, a RTS je 2025. objavio da su te godine imali prinos od 4,5 tona po hektaru i otkupnu cenu od 450 do 500 dinara po kilogramu, što znači da je na 4.500 kilograma, po gornjoj ceni od 500 dinara, prihod iznosio 2,25 miliona dinara po hektaru.
Troškovi njihove proizvodnje bili su između 700.000 i milion dinara, pa je u toj konkretnoj sezoni moglo da ostane više od milion dinara po hektaru.
Nije svaki hektar isti
Ipak, slučaj porodice Kanački nije garant da će svaki proizvođač zaraditi milion dinara. Prinosi se mogu kretati od oko 4 do 6 tona po hektaru u tradicionalnoj proizvodnji, dok intenzivnija proizvodnja uz navodnjavanje može doneti oko 8 do 12 tona, a u najboljim uslovima i do 15 tona.
Zato nije dovoljno pomnožiti 10 tona sa, recimo, 500 dinara i zaključiti da je posao završen. Ako cena padne, deo roda bude lošijeg kvaliteta, proizvodnja bude slabija ili se pojave dodatni troškovi rada i navodnjavanja, računica se vrlo brzo menja. U poljoprivredi prihod nije isto što i zarada, a baš tu mnogi početnici naprave prvu grešku.
Sadni materijal pravi veliku razliku
Kanački su u prednosti jer sopstveni sadni materijal proizvode i selektuju više od 30 godina. Kako su objasnili, dugogodišnjom selekcijom dobili su krupne i kvalitetne glavice, što im omogućava da kontrolišu jedan od najvažnijih delova proizvodnje.
Za novog proizvođača situacija je drugačija. Ako nema sopstveni kvalitetan materijal, mora da ga kupi, a količina potrebna za hektar nije mala. Jedna domaća procena navodi da je potrebno približno 800 do 1.200 kilograma sadnog materijala po hektaru, što pokazuje zašto ova stavka može ozbiljno da optereti početni budžet.
Najveća zarada dolazi tek posle njive
Takođe, još jedna stvar često promakne kada se priča o ovom biznisu: nije dovoljno proizvesti dobar beli luk, već ga treba dobro prodati.Proizvođač koji odmah nakon vađenja mora da proda celu količinu otkupljivaču nema istu računicu kao onaj koji ima mogućnost skladištenja i može da sačeka povoljniju cenu.
Još bolje mogu proći oni koji imaju direktan kanal do kupca, restorana, prodavnica ili pijaca, jer tada mogu da izbegnu deo posredničkih marži. Domaće analize upravo kvalitet sadnog materijala, navodnjavanje, skladištenje i direktnu prodaju izdvajaju kao faktore koji mogu značajno da utiču na konačnu zaradu.
Da li se onda isplati?
Ako već imate zemlju, deo mehanizacije, vodu za navodnjavanje i iskustvo u povrtarstvu, beli luk definitivno može biti zanimljiv biznis. Ako, međutim, treba da kupite ili iznajmite zemljište, nabavite kompletnu mehanizaciju, postavite navodnjavanje i angažujete radnike, početni račun postaje mnogo veći i period povraćaja ulaganja duži.
Milion jeste moguć, ali nije zagarantovan
Iako je milion koji je zaradila porodica Kanački dostižan, mnogo je poštenije reći da je milion dinara potencijalna zarada u dobroj godini i uz dobro vođen posao, a ne obećanje svakome ko zasadi hektar.
Vremenske prilike, prinos, cena, kvalitet robe, troškovi rada i način prodaje mogu napraviti ogromnu razliku. Beli luk zato može da bude ozbiljan biznis, ali nije „laka para“ i ko u njega ulazi kao u investiciju, mora da napravi računicu za lošu, prosečnu i odličnu godinu pre nego što uloži prvi dinar.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.