Mali, neupadljiv, a čuva stan od poplava: Aktivira se sa prvim kapima, evo koliko košta i gde se postavlja
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborSenzor za curenje vode može da registruje prve kapi ispod veš-mašine, sudopere ili bojlera i upozori vlasnika pre nego što se voda proširi kroz stan. Međutim, mali uređaj koji stoji na podu najčešće samo aktivira alarm ili šalje obaveštenje. Da bi dovod bio automatski prekinut, potreban je i motorni ventil.
Razlika je važna kada se uređaj kupuje zbog zaštite praznog stana. Obaveštenje na telefonu nije dovoljno ako je vlasnik na poslu ili putovanju i nema ko da zatvori vodu.
Senzor za curenje vode nije isto što i automatski ventil
Najjednostavniji senzor za curenje vode ima kontakte na donjoj strani. Kada voda spoji kontakte, uređaj se oglašava, a pametni modeli šalju obaveštenje preko aplikacije. Pojedini rade direktno preko kućne Wi-Fi mreže.
Drugu kategoriju čine monitori koji prate protok i pritisak u cevima. Oni mogu da prepoznaju neuobičajeno dugu potrošnju ili nagli gubitak vode, ali ni svaki monitor nema mogućnost zatvaranja dovoda.
Treća kategorija je sistem sa motornim ventilom, koji može da prekine snabdevanje vodom kada povezani detektor registruje curenje. Treba znati i da senzori, monitori protoka i ventili predstavljaju različite komponente, iako se često oglašavaju kao jedinstven proizvod.
Gde treba postaviti senzore
Da bi senzor za curenje vode reagovao na vreme, mora da stoji na podu ili drugoj najnižoj tački do koje će voda prvo stići. Postavljanje na zid ili na vrh uređaja nema smisla ako voda može satima da se skuplja ispod njega.
U kupatilu ga treba postaviti ispod ili neposredno ispred veš-mašine, pored bojlera ili blizu priključka vodokotlića. U kuhinji je najkorisniji u ormariću ispod sudopere, uz ventile i spojeve, kao i ispod sudomašine. Dodatni senzor ima smisla iza frižidera sa dovodom vode ili pored kotla i drugih uređaja povezanih na vodovod.
Ako ispod uređaja nema dovoljno prostora, praktičniji su modeli sa kablom ili izdvojenom sondom koja se spušta do poda.
Kada se voda zatvara automatski
Senzor za curenje vode može da pokrene zatvaranje samo ako je povezan sa kompatibilnim motornim ventilom i ako je automatska reakcija pravilno podešena.
Ventil se ugrađuje na individualni dovod vode u stan, posle postojećeg ručnog ventila, a pre grananja instalacija prema slavinama i uređajima.
Kod pojedinih sistema opcija automatskog zatvaranja mora posebno da se uključi u aplikaciji. Bez toga vlasnik dobija upozorenje, ali ventil ostaje otvoren. Inače, više detektora se može povezati sa jednim glavnim ventilom.
Montažu treba poveriti vodoinstalateru, naročito ako se cev seče i ugrađuje novi kuglasti ventil. U zgradi se sistem postavlja na dovod konkretnog stana, a ne na zajedničku vertikalu.
Koliko sistem košta u Srbiji
Jedan senzor za curenje vode na domaćem tržištu košta približno 2.300 - 3.300 dinara. Centrala je još oko 3.600–5.000 dinara, pa tri detektora bez automatskog ventila ukupno koštaju približno 9.000–14.000 dinara. Motorni pogon koji se postavlja preko postojećeg kuglastog ventila košta oko 6.000 dinara. Kada se dodaju senzor, centrala i montaža, osnovni sistem izlazi približno 16.000 - 23.000 dinara. Za tri rizične tačke i automatsko zatvaranje realan budžet je 20.000 - 30.000 dinara.
Profesionalni sistemi sa namenskim ventilom, centralom i detektorima mogu koštati od 65.000 dinara naviše.
Šta sistem ipak ne može da zaustavi
Automatski ventil ne zaustavlja vodu iz susednog stana, povrat iz kanalizacije, prodor kroz krov niti curenje na delu cevi pre ventila. Kod pucanja bojlera može da spreči njegovo dalje punjenje, ali ne i isticanje vode koja se već nalazi u rezervoaru.
Zato senzor za curenje vode nije potpuna zaštita od svake poplave, ali na pravom mestu i u kombinaciji sa motornim ventilom može da ograniči štetu pre nego što mala havarija zahvati ceo stan.
Biznis Kurir/Nekretnine.rs