Da li ste primetili da su apoteke na svakom ćošku? Otkrivamo u čemu je tajna biznisa sa lekovima
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborDok mnogi posmatrači ovaj fenomen pripisuju isključivo starenju populacije i potražnji za lekovima, ekonomski pokazatelji govore da je reč o jednom od najstabilnijih i najprofitabilnijih maloprodajnih sektora. Statistički podaci ukazuju da privatni apotekarski lanci godinama unazad beleže stalan rast prihoda, što privlači kako domaće, tako i strane investitore.
Uprkos velikoj konkurenciji i strogoj državnoj regulativi cena lekova sa pozitivne liste, otvaranje apoteke i dalje važi za ulaganje sa relativno niskim rizikom od propadanja.
Početni kapital: Koliko je novca potrebno za otvaranje apoteke?
Početna investicija za otvaranje jedne prosečne apoteke u gradu (površine od 30 do 50 kvadratnih metara) kreće se u rasponu od 40.000 do 70.000 evra. Najveći deo ovog budžeta ode na nabavku prvog lagera lekova, dijetetskih suplemenata i kozmetike, za šta je u startu potrebno izdvojiti između 25.000 i 40.000 evra. Ostatak sredstava odlazi na opremanje prostora u skladu sa strogim propisima Ministarstva zdravlja, instalaciju specijalizovanih softvera i izradu bezbednosnih sistema.
Pored osnovnog kapitala za opremanje, osnivač mora računati i na operativne rezerve novca potrebne za pokrivanje troškova zakupa, plata zaposlenih i režija tokom prvih šest meseci poslovanja, dok se radnja ne razradi.
Gde leži zarada: Niske marže na lekovima i visoki profiti na suplementima
Uobičajena zabluda jeste da apoteke najviše zarađuju na lekovima koji se izdaju na recept. Zbog državnog ograničavanja cena i marži na lekove sa pozitivne liste (gde je marža često fiksirana na skromnih 6 do 10 procenata), osnovni lekovi služe prvenstveno za privlačenje stalnih kupaca i pravljenje velikog prometa. Pravi profit i stabilnost poslovanja kriju se u takozvanom "parafarmaceutskom" asortimanu.
Nemedicinski proizvodi poput vitamina, dijetetskih suplemenata, dermokozmetike, bebi opreme i medicinskih aparata, nose marže koje se kreću od 25 pa sve do 50 odsto. Upravo prodaja ovih artikala generiše glavnu maržu i omogućava visoku profitabilnost.
Kolike su mesečne marže i neto zarada?
Jedna dobro pozicionirana apoteka u gradskoj zoni sa prosečnom frekvencijom kupaca ostvaruje mesečni promet od 30.000 do 60.000 evra. Nakon odbitka svih nabavnih troškova robe, prosečna bruto marža apoteke iznosi oko 18 do 22 odsto na nivo ukupnog asortimana, što ostavlja iznos od oko 6.000 do 12.000 evra bruto prihoda pre pokrivanja fiksnih troškova.
Kada se od tog iznosa oduzmu plate farmaceuta i tehničara (koje u proseku čine najveći pojedinačni trošak od 3.000 do 5.000 evra), visoki zakupi lokala i režije, čista neto zarada vlasnika jedne apoteke kreće se između 2.000 i 5.000 evra mesečno.
Rok povrata investicije: Kada se uloženi novac vraća u džep?
U zavisnosti od lokacije, stručnosti osoblja i pregovaračke moći sa veletrgovinama, rok povrata uloženog kapitala u ovom sektoru iznosi u proseku od 2,5 do 4 godine. Ukoliko je lokal u vlasništvu investitora ili se nalazi na izuzetno frekventnom mestu (u blizini domova zdravlja, bolnica ili prometnih pešačkih zona), investicija se može otplatiti i znatno brže.
S druge strane, apoteke koje se oslanjaju isključivo na lokalno stanovništvo u manjim stambenim blokovima zahtevaju duži period razrađivanja i stabilizacije obrtnog kapitala.
Da li se otvaranje apoteke isplati?
Uprkos velikom zasićenju tržišta, otvaranje apoteke i dalje predstavlja izuzetno isplativ i stabilan biznis model u Srbiji. Lekovi i zdravstveni preparati spadaju u kategoriju neelastične tražnje, u prevodu ljudi na zdravlju i lečenju ne štede ni u periodima ekonomske krize.
Sa stabilnim mesečnim prilivom novca, relativno brzom otplatom investicije i rastućom potražnjom za dodacima ishrani, maloprodaja u farmaciji ostaje jedno od najsigurnijih utočišta za investiranje kapitala.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.