ROLAND SCHLAGER / AFP / Profimedia, Shutterstock, Nenad Mihajlović
Proizvodnja u hidrosektoru pala na minimum, manjak se nadoknađuje iz termoelektrana i rezervi, a stručnjaci upozoravaju da će posledice osetiti energetika, privreda i poljoprivreda
Poskupljenje električne energije na berzi, koja sada košta više od 500 evra po megavat-času, zbog drastično smanjene proizvodnje prva je konkretna posledica ekstremne suše i niskog vodostaja reka u Srbiji i celoj Evropi.
Iako je, prema izjavama državnih zvaničnika, energetski sistem Srbije stabilan, posledice su neminovne, kako u energetici tako i u poljoprivredi i industrijskoj proizvodnji.
Zbog svega toga je, kako je juče istakla ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, neophodna posvećnost svih u energetskom sektoru kako bi se održala sigurnost snabdevanja u vanrednoj situaciji do koje je došlo zbog niskog vodostaja Dunava i pada proizvodnje električne energije iz hidrosektora.
- Zbog vodostaja Dunava situacija je vanredna u tri okolne zemlje. Hidroelektrane na Đerdapu rade s maksimalno četvrtinom kapaciteta, ali su svi agregati u pogonskoj spremnosti i svaka kap vode se pretvara u električnu energiju. Proizvodnja u RHE "Bajina Bašta" je u julu bila na 30 odsto iznad plana zahvaljujući kapitalnom remontu koji je urađen posle 42 godine. U rezervi u akumulacijama imamo 140 gigavat-časova, što je dovoljno da reagujemo u slučaju nepredviđenih okolnosti - rekla je Đedović Handanović, koja je juče razgovarala s direktorima "Elektroprivrede Srbije" zaduženim za proizvodnju uglja i energije u "Kolubari", "Kostolcu" i termoelektrani "Nikola Tesla", kao i u "Drinsko-limskim hidroelektranama" i "Đerdapu".
DOBAR TREND: PROIZVODNJA UGLJA STABILNA
Prema rečima ministarke Dubravke Đedović Handanović, u poslednja tri meseca proizvodnja uglja u "Kolubari" je stabilna i iznad prošlogodišnje.
- Taj trend dobre proizvodnje mora da se nastavi do kraja godine da bi se nadoknadio manjak s početka ove godine, nezavisno od vremenskih uslova i nepredviđenih okolnosti i da bismo održali količine uglja na najvišem mogućem nivou pred grejnu sezonu. "Kolubara" mora da nastavi da radi pomno i budno, bez opuštanja, uz jasno upravljanje rizicima - rekla je ministarka i dodala da su deponije uglja u "Kostolcu" pune i zbog toga se radi na njihovom proširenju da bi "Kostolac" mogao da nastavi da proizvodi ugalj prema planu.
Teška situacija
Prema njenim rečima, dotoci na "Đerdapu" se održavaju u koordinaciji s rumunskom stranom i u ponedeljak su bili na istorijski najnižem nivou od 1.450 kubika u sekundi. Kao posledica takve situacije porasla je cena struje na berzi.
Ministarka Dubravka Đedović Handanović na sastanku sa direktorima "Elektroprivrede Srbije" Foto: Ministarstvo rudarstvo i energetike
- Cene električne energije na berzi bile su veće od 500 evra po megavat-času, što nismo videli od energetske krize 2022. godine. Sve što se ne proizvede moraće da se plati, zbog čega je neophodno da se maksimalno planira i prati situacija uz nužnu posvećenost svih zaposlenih u energetskom sektoru - navela je ministarka.
BOJAN STANIĆ: TRPEĆE ENERGETSKI SEKTOR
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, ističe za Kurir Biznis da će zbog suše i niskog vodostaja na Dunavu i drugim rekama pre svega trpeti sektor energetike:
- Naša proizvodnja energije će pasti i samim tim to utiče na BDP, odnosno na manju privrednu aktivnost. Što se tiče samih cena, ovaj događaj u vezi sa sušom je ograničenog karaktera i za nekoliko nedelja će proći, pa nema potencijala da se formira inflatorni talas. Može doći do privremenog povećanja nabavne cene struje, ali naša privreda ima godišnje ugovore sa EPS, tako da će im on isporučivati energiju po ugovorenim cenama. Ukoliko EPS bude imao veće troškove zbog eventualnog uvoza struje, to će kasnije morati da se uskladi cenama - objašnjava Stanić.
Da zbog suše i rasta kotacija nafte Srbija ima ogromne probleme u energetici, izjavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali je istakao da građani ne moraju da brinu zbog toga.
- U Srbiji u ovom trenutku nema opasnosti, pre svega od nestanka električne energije, ali ne možete da znate sa sigurnošću šta će biti za desetak dana, jer je situacija izrazito teška - rekao je Vučić tokom posete Republici Srpskoj.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić Foto: Pink
On je naveo da je razlog za zabrinutost činjenica da je Srbija deo jedinstvenog evropskog sistema trgovine električnom energijom, zbog čega dešavanja u Rumuniji i Mađarskoj imaju direktan uticaj i na domaće tržište.
Zabranjen izvoz derivata
Istakao je i da dodatni izazov predstavlja snabdevanje naftnim derivatima, posebno dizelom, ali je poručio da veruje da će država uspeti da prevaziđe aktuelne teškoće.
- Kotacije rastu, nema nafte, a posebno nema dizela, i mi idemo sad s dodatnim operativnim rezervama. Nismo dozvolili Naftnoj industriji Srbije, koja je zbog keša tražila izvoz dizela nekoliko miliona tona u region. Čuvamo sve za sebe i za naše građane i sasvim sam siguran da ćemo, uprkos svim teškoćama, a one su i finansijske i vezane za elementarne nepogode i vezane za bezbroj drugih problema na globalnom tržištu, to izdržati - istakao je predsednik Srbije i dodao da "za dva-tri dana nećemo imati plovan Dunav".
EKOLOŠKA OGRANIČENJA: NUKLEARKA KRŠKO PRED ZATVARANJEM
Nuklearna elektrana "Krško" (NEK) obavestila je nadležne institucije da se približava situaciji u kojoj će, zbog ekoloških ograničenja vezanih uz reku Savu, biti potrebno smanjiti snagu reaktora i, u najgorem slučaju, postupno zatvoriti elektranu.
NEK je napisao na svojoj veb-stranici da nastavlja s radom punom snagom reaktora, koristeći sistem rashladnih tornjeva kako bi se osiguralo poštovanje ekoloških ograničenja. Rad elektrane prilagođen je trenutnim hidrološkim uslovima na reci Savi, gde su protoci niski zbog nedostatka padavina. - Zbog povećane vlastite potrošnje električne energije za rad rashladnih tornjeva i smanjenja termodinamičke efikasnosti sekundarnog kruga, koja zavisi od temperature rashladne vode trećeg kruga, smanjuje se efikasnost i izlazna snaga elektrane, a posledično i količina proizvedene električne energije - objasnili su u NEK.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević takođe je potvrdila da je situacija ozbiljna, ali je istakla da država preduzima sve neophodne mere kako bi očuvala bezbednost plovidbe i obezbedili nesmetano funkcionisanje rečnog saobraćaja.
- Nažalost, posledice niskog vodostaja već su vidljive na terenu. Kod luke Bogojevo nasukala su se tri broda, dok je još jedan brod nasukan kod Bezdana - izjavila je Sofronijević tokom obilaska Lučke kapetanije Bezdan i Luke Bogojevo.
ENERGETSKA KRIZA I U REGIONU
Mađarska
Nuklearku "Pakš" delili milimetri od gašenja Premijer Mađarske Peter Mađar izjavio je da je ta zemlja u ponedeljak uveče bila nekoliko milimetara udaljena od potpunog zatvaranja nuklearne elektrane "Pakš", ali da je do utorka ujutru nivo vode porastao za 1,5 cm, tako da poslednja turbina i dalje radi. Zbog niskog vodostaja Dunava i otežane proizvodnje struje mađarska vlada je: - pozvala fabrike, najveće potrošače električne energije, da dobrovoljno smanje potrošnju struje - najavila moguća isključenja u kritičnim intervalima - naređena je obustava železničkog teretnog saobraćaja između 17 i 22 sata - naređen je rad od kuće zaposlenima u državnoj upravi za prva tri dana - isključena je dekorativna rasveta - zabranjeno je zalivanje sportskih terena i stadiona, bašta, pranje ukrasnih površina, punjenje bazena. Rumunija Rekordno nizak nivo Dunava u Rumuniji Protok Dunava na ulazu u Rumuniju (deonica Bazijaš) blago će opasti na 1.350 kubnih metara u sekundi, što je ispod istorijskog minimuma od 1.400 kubnih metara u sekundi zabeleženog 1985. godine, pokazuju podaci rumunskog Nacionalnog instituta za hidrologiju i upravljanje vodama (INHGA) koji su objavljeni juče. Ističe se da će se protok Dunava nizvodno od Đerdapa uglavnom i dalje smanjivati. Nacionalna uprava "Rumunske vode" (ANAR) saopštila je u ponedeljak da je uspešno uklonjena stena Paržoaja u blizini rukavca Bala, a svrha te intervencije je sprečavanje pada vodostaja Dunava u području Černavode, s ciljem da se nivo vode podigne za 10 do 12 centimetara. Zbog smanjenog protoka Dunava blok 1 nuklearne elektrane "Černavoda" kontrolisano je isključen 28. jula.
Suša obara rast BDP
Da će ova vremenska nepogoda ostaviti i direktne i indirektne posledice po srpsku privedu, ističe i profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- Ovo je prirodna katastrofa i sve zemlje u Evropskoj uniji će imati velike probleme. Plovidba Dunavom neće stati, ali zbog toga što je ona smanjena Srbija će imati direktnu štetu jer ne možemo da uvozimo derivate nafte iz Mađarske. Indirektnu štetu ima naša privreda, koja je naslonjena na EU i ako u EU stane plovidba rekama, u problemu su mnoge fabrike koje se oslanjaju na uvoz sirovina i isporuku gotovih proizvoda rečnim putem. Najveći broj nemačkih fabrika će biti u problemu jer su Dunav i Rajna na istorijskom minimumu, pa će opasti nivo proizvodnje. A to znači da će i naše fabrike koje proizvode komponente za te nemačke fabrike raditi manje - kaže Savić.
RHMZ: NIZAK VODOSTAJ NA REKAMA
Na Dunavu, Savi i na Tisi kod Titela vodostaj će se narednih dana kretati ispod niskih plovidbenih nivoa, objavio je Republički hidrometeorološki zavod.
Na Kolubari s pritokama, na Toplici i Vlasini, kao i na Crnom i Belom Timoku proticaj se približio minimalnim srednjim mesečnim vrednostima 95% - neobezbeđenosti (biološkom minimumu). - Vodostaj Dunava je u manjem opadanju i stagnaciji sa tendencijom manjeg opadanja i stagnacije naredna četiri dana. Vodostaj Tise i Save je u stagnaciji s tendencijom stagnacije i manjeg kolebanja naredna četiri dana. Vodostaj Velike Morave je u stagnaciji s tendencijom stagnacije i manjeg kolebanja naredna dva dana. Vodostaji na Dunavu, Savi i Velikoj Moravi su u domenu niskih, a na Tisi u domenu srednje niskih vrednosti za ovo doba godine - objavio je RHMZ.
Prema njegovim rečima, i poljoprivreda je ugrožena zbog toga što neće moći da koristi zalivne sisteme.
Profesor Ljubodrag Savić Foto: Kurir Televizija
- Ovo je elementarna nepogoda koja se dešava jednom u 50 godina i ako ovo potraje do jeseni, verovatno će podbaciti poljoprivredna proizvodnja, pre svega žitarica. To će imati veći ili manji uticaj na rast BDP. Samo je pitanje vremena i gde će biti restrikcija, neke fabrike će raditi manje, a sve je povezano jedno s drugim - kaže Savić.