Evropske berze u plusu: Nafta nastavila pad zbog smirivanja tenzija između SAD i Irana
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborCene nafte nastavile su pad i dostigle najniži nivo u nedelju dana, nakon što su investitori pozitivno reagovali na signale da bi sukob na Bliskom istoku mogao da se smiri, dok je istovremeno došlo i do poboljšanja globalnog snabdevanja sirovom naftom.
Cena severnomorske nafte Brent jutros je oko 9.30 časova pala za 1,84 odsto, na 86,325 dolara po barelu, dok je američka nafta WTI oslabila za 1,27 odsto, na 81,006 dolara po barelu. Dan ranije, u ponedeljak, Brent je zabeležio pad od gotovo 10 odsto, čime je nastavljen silazni trend cena, prenosi CNBC, pozivajući se i na podatke Trading Economics.
Optimizam na tržištu podstakle su informacije o smirivanju tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da Vašington vodi "dobre razgovore" sa Iranom i da postoji mogućnost postizanja sporazuma, ali je upozorio da bi američki vojni udari mogli biti nastavljeni ukoliko pregovori ne budu uspešni.
Sjedinjene Američke Države su od petka obustavile vojne udare na Iran, bez zvaničnog saopštenja, dok je Teheran saopštio da je suspendovao uzvratne vojne akcije i da je, uz posredovanje Omana, započeo razgovore o situaciji u Ormuskom moreuzu i bezbednosti plovidbe kroz ovu jednu od najvažnijih svetskih ruta za transport nafte.
Na pad cena uticalo je i poboljšanje ponude, nakon što je obnovljen utovar sirove nafte u terminalu Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC) na ruskoj obali Crnog mora. Reč je o ključnom izvoznom pravcu za kazahstansku naftu, čiji je rad prethodnih dana bio poremećen zbog napada ukrajinskih bespilotnih letelica.
U međuvremenu, jemenski pobunjenici Huti saopštili su da su gađali postrojenja povezana sa saudijskom naftnom kompanijom Aramko u gradovima Džizan i Janbu, ali ni vlasti Saudijske Arabije ni kompanija Aramko nisu potvrdili te navode.
Na evropskim berzama danas preovlađuje pozitivan trend. Nemački DAX porastao je za 0,46 odsto, francuski CAC 40 za 0,72 odsto, britanski FTSE za 0,31 odsto, dok je moskovski MOEX oslabio za 0,37 odsto.
Evropski fjučersi gasa za avgust na otvaranju amsterdamske berze TTF trgovali su se po ceni od 56,460 evra za megavat-sat, dok je vrednost evra prema dolaru na valutnoj berzi Foreks iznosila 1,13719 dolara.
Istovremeno, cena zlata pala je na 4.051,31 dolar za trojsku uncu, dok je pšenica pojeftinila na 6,5633 dolara za bušel, koji iznosi 27,216 kilograma.
Na Volstritu je trgovanje u ponedeljak završeno mešovito. Industrijski indeks Dau Džons porastao je za 0,51 odsto, na 52.210,08 poena, S&P 500 ojačao je za 0,02 odsto, na 7.413,18 poena, dok je tehnološki Nasdak pao za 0,18 odsto, na 24.932,08 poena.
Investitori će tokom ove nedelje pažljivo pratiti niz važnih ekonomskih pokazatelja i odluka centralnih banaka. U Evropi će fokus biti na preliminarnim podacima o bruto domaćem proizvodu evrozone i Nemačke, inflaciji u evrozoni, kao i odluci Banke Engleske o kamatnim stopama.
Najveća pažnja ipak će biti usmerena na Sjedinjene Američke Države, gde Federalne rezerve u sredu donose odluku o kamatnim stopama. Tržišta će analizirati svaku poruku centralne banke u potrazi za signalima o budućem pravcu monetarne politike. Tokom nedelje biće objavljeni i podaci o rastu američke privrede u drugom tromesečju 2026. godine, inflaciji merenoj PCE indeksom i poverenju potrošača, dok će svoje poslovne rezultate predstaviti tehnološki giganti Majkrosoft, Epl, Meta i Amazon.
Biznis Kurir