Ugledali ste kameru i smanjili brzinu: Evo na kojoj udaljenosti radar može da vas snimi, sada znate da li vam stiže plava koverta
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborVideli ste kameru pored puta, naglo pustili papučicu gasa i odmah se zapitali da li je već prekasno? To je jedno od najčešćih pitanja među vozačima, a odgovor nije ni "da" ni "ne". Sve zavisi od toga kada vozilo uđe u zonu u kojoj kamera uopšte može da izmeri brzinu.
Suprotno uvreženom mišljenju, stacionarne kamere ne prate saobraćaj stotinama metara unapred. One imaju tačno određenu zonu merenja u kojoj beleže brzinu i fotografišu vozilo.
Na primer, jedan od najrasprostranjenijih sistema u Evropi, GATSO RT4, meri brzinu na udaljenosti od približno 10 do 100 metara. Tek kada vozilo uđe u taj raspon, uređaj može da evidentira prekršaj. Drugim rečima, činjenica da ste kameru uočili 300 ili 400 metara ranije ne znači da vas je ona već tada "uhvatila".
Naravno, to ne znači da se isplati kočiti u poslednjem trenutku. Ako u zonu merenja uđete brže od dozvoljene brzine, kamera će zabeležiti prekršaj bez obzira na to da li ste počeli da usporavate svega nekoliko metara pre nje.
Radari i laserski merači brzine hvataju i na mnogo većim udaljenostima
Dodatnu zabunu stvara činjenica da vozači često mešaju fiksne kamere sa policijskim radarima i laserskim meračima brzine.
Dok stacionarne kamere rade unutar unapred definisane zone, prenosni radari i laserski uređaji koje koristi policija mogu da mere brzinu na znatno većim udaljenostima. Zato pravilo koje važi za kameru postavljenu pored puta ne mora nužno da važi i za policijsku patrolu.
Koliko pre kamere mora da bude postavljen saobraćajni znak?
Još jedna česta nedoumica odnosi se na znak koji upozorava na kontrolu brzine. Mnogi veruju da postoji propisana udaljenost između znaka i kamere, ali takvo pravilo ne postoji.
Položaj znaka određuje se u zavisnosti od vrste puta, preglednosti i saobraćajnih uslova, pa razmak može da se razlikuje od jedne lokacije do druge. Njegova svrha je da upozori vozače na kontrolu brzine i podstakne ih da na vreme prilagode vožnju, a ne da ih iznenadi neposredno pred kamerom.
Na kraju, odgovor na pitanje koje zanima većinu vozača prilično je jednostavan. Kamera vas neće snimiti čim je ugledate u daljini, ali vam neće ni "progledati kroz prste" ako u njenu zonu merenja uđete prebrzo. Zato je jedino sigurno rešenje da vozite u skladu sa ograničenjem brzine, umesto da računate na kočenje u poslednjem trenutku.
Biznis Kurir/Jutarnji.hr