Zaboravite na ciglu i beton: U Srbiji se ponovo zida ovim jeftinim materijalom, useljenje je za par meseci, a u kući vam leti klima uopšte ne treba
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborKlimatske promene sve češće stavljaju na test naše domove. Letnje temperature obaraju rekorde, oluje postaju sve snažnije, a ekstremne vremenske prilike više nisu izuzetak već pravilo. Zato se često pitanje kako graditi kuće koje mogu da izdrže takve uslove, ali i da troše manje energije.
Jedno od rešenja koje se sve češće pominje, iako mnogima na prvi pogled deluje neuobičajeno, jeste gradnja kuća od slame i drugih prirodnih materijala.
Kuća od slame može da bude završena za jednu sezonu
Graditelj prirodnih kuća Zoran Horvat uključio se direktno sa gradilišta objekta čiji će zidovi biti ispunjeni balama slame, a potom obloženi slojem blata.
Prema njegovim rečima, ukoliko investitor obezbedi sva potrebna sredstva na vreme, izgradnja može biti završena tokom jedne građevinske sezone.
- Temelji i drvena konstrukcija rade se tokom proleća, krov se završava do kraja juna, a zatim dolazi nova slama koja se odmah ugrađuje. Važno je koristiti sveže, čvrsto presovane bale koje dolaze direktno sa njive.
On dodaje da najveći problem predstavlja pronalazak majstora koji poznaju tradicionalne tehnike rada sa slamom i blatom.
- Drvenu konstrukciju zna da napravi svaki dobar tesar, ali slamarenje i blatisanje su gotovo zaboravljeni zanati.
Koliko su ovakve kuće otporne?
Govoreći o otpornosti na oluje i zemljotrese, Horvat ističe da upravo elastičnost ovih objekata predstavlja jednu od njihovih najvećih prednosti.
- Kada se ugradi slama, nanese blato i postave ukrućenja, kuća postaje veoma stabilna. Zbog male mase mnogo bolje podnosi zemljotrese nego masivne betonske konstrukcije.
Kako navodi, nakon završetka zidova vetar praktično ne može da ugrozi ovakav objekat.
- Blato daje veliku težinu, slama nije izložena spoljnim uticajima i takva kuća je veoma čvrsta.
Koliko dugo može da traje slama?
Jedna od najčešćih predrasuda jeste da slama nije dugotrajan građevinski materijal.
Horvat objašnjava da najveću opasnost za slamu predstavlja vlaga, dok u suvim uslovima njen vek trajanja može biti izuzetno dug.
- U egipatskim piramidama pronađena je slamka stara oko 3.500 godina. Ako nema vlage i požara, slama može da traje veoma dugo.
Zbog čega slama ima odlična izolaciona svojstva?
Profesor Dušan Ignjatović istakao je da su odlične termoizolacione karakteristike slame rezultat velike količine vazduha koji ostaje zarobljen unutar bala.
- Bale slame već svojom debljinom pružaju veoma dobru zaštitu od gubitaka toplote zimi i pregrevanja leti.
On naglašava da se slama danas ne koristi isključivo u tradicionalnoj gradnji.
- Postoje industrijski proizvedeni paneli od slame koji se ugrađuju kao prefabrikovani elementi, pa ovaj materijal postaje deo savremene gradnje.
Materijal nije jedini važan faktor
Stručnjaci ističu da otpornost objekta na klimatske promene ne zavisi samo od materijala od kojeg su izgrađeni zidovi.
Podjednako su važni način projektovanja kuće, njena orijentacija i uređenje prostora koji je okružuje.
- Moramo razmišljati o orijentaciji objekta, zasenčenju, zelenim površinama, prirodnom provetravanju i rasporedu naselja. Sve to utiče na temperaturu u kući.
Podsećaju da su ljudi vekovima gradili kuće koristeći materijale dostupne u svom okruženju i na taj način ih prilagođavali lokalnim klimatskim uslovima.
- Metodom pokušaja i greške razvijali su tipove kuća koji su najbolje odgovarali određenom podneblju. Danas se širom zemlje grade gotovo identični objekti, iako klimatski uslovi nisu isti.
Šta određuje energetsku efikasnost kuće?
Ignjatović objašnjava da energetska efikasnost ne zavisi isključivo od debljine zidova.
Ključnu ulogu imaju termička masa objekta i način na koji je ona zaštićena.
- Zimi ona čuva toplotu, leti hladnoću. Zato je važno koristiti kvalitetnu izolaciju, ali i sprečiti da sunčevo zračenje uopšte uđe u objekat.
Upravo iz tog razloga zemlje poput Španije i Portugala već decenijama primenjuju duboke senke, uske ulice, roletne i različite sisteme zasenčenja koji značajno smanjuju zagrevanje objekata.
Zašto su gradovi sve topliji?
Jedan od najvećih izazova savremenih urbanih sredina predstavlja efekat urbanog toplotnog ostrva.
Beton, asfalt i drugi masivni građevinski materijali tokom dana akumuliraju velike količine toplote, koju zatim postepeno oslobađaju tokom večernjih i noćnih sati.
Zbog toga su temperature u gradovima često nekoliko stepeni više nego u prigradskim i ruralnim područjima.
Stručnjaci ocenjuju da će upravo zbog sve učestalijih toplotnih talasa budućnost gradnje biti zasnovana na kombinaciji prirodnih materijala, kvalitetne termoizolacije, zelenih površina i pažljivo projektovanih objekata, a ne isključivo na izboru jednog građevinskog materijala.
Biznis Kurir/Blic