Svi prave istu grešku na fasadi: Ova debljina stiropora će vam duplo smanjiti račune za struju, majstori uvek prećute, a razlika u ceni je minimalna
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborKada je u pitanju izolacija spoljašnjih zidova, stiropor je materijal koji decenijama drži primat na našem tržištu. Njegova popularnost nije slučajna, jer nudi znatno pristupačniju cenu u poređenju sa mineralnom vunom, a sama montaža je daleko jednostavnija i brža. Iako struka često ističe da je kamena vuna superiornije rešenje, većina investitora i vlasnika kuća se i dalje opredeljuje za stiropor. U tom trenutku, pred njima se postavlja najvažnije pitanje od kojeg zavisi celokupna energetska efikasnost objekta, koja debljina stiropora je optimalna za fasadu u našem podneblju?
Previše tanak sloj izolacije neće ispuniti svoju osnovnu svrhu i pružiće nedovoljnu zaštitu, dok će predimenzioniran sloj predstavljati nepotreban finansijski izdatak. Da bismo došli do pravog odgovora, potrebno je razumeti kako izolacija funkcioniše i koje sve faktore treba uzeti u obzir.
Zašto je termoizolacija ključna
Stručnjaci sa pravom ističu da je termoizolacija jedna od najvažnijih i najisplativijih stavki prilikom izgradnje ili renoviranja kuće. Pravilno postavljena izolacija odgovarajuće debljine ima moć da smanji ukupnu potrošnju energije za grejanje i hlađenje za neverovatnih 40 do 60 procenata. Njena osnovna funkcija je sprečavanje toplotnih gubitaka tokom zime, kao i eliminacija takozvanih toplotnih mostova, preko kojih se gubi dragocena energija.
Međutim, energetska efikasnost nije jedini benefit. Kvalitetno izolovana fasada drastično unapređuje mikroklimu unutrašnjeg prostora. Tokom zimskih meseci prostorije ostaju prijatno tople, dok se tokom leta sprečava prekomerno pregrevanje zidova, čime se značajno redukuje potreba za korišćenjem klima uređaja. Pored toga, adekvatna izolacija je najefikasniji način za regulaciju vlage unutar objekta, jer direktno sprečava kondenzaciju i pojavu nezdrave buđi na zidovima.
Takođe, fasadni sistem pruža i značajnu zvučnu izolaciju, smanjujući uticaj spoljašnje buke, što je od neprocenjive važnosti u urbanim sredinama i u blizini prometnih saobraćajnica. Na samom kraju, termoizolacioni sloj fizički štiti samu konstrukciju kuće od propadanja usled nepovoljnih vremenskih uticaja.
U tu svrhu se na našim prostorima najmasovnije izvodi takozvana demit fasada, odnosno kontaktna fasada. Proces podrazumeva lepljenje ploča stiropora direktno na spoljašnji zid. Ploče se dodatno fiksiraju i mehanički povezuju specijalnim tiplovima, nakon čega se preko njih nanosi lepak i utiskuje zaštitna staklena mrežica koja ima zadatak da armira i ojača površinu. Završna faza obuhvata gletovanje i nanošenje fasadne boje ili završnog dekorativnog maltera.
Kao alternativa stiroporu, na raspolaganju je i kamena vuna, koja je po mnogim parametrima bolje rešenje. Zbog svoje guste strukture, kamena vuna pruža daleko bolju zvučnu izolaciju. Ono što je njena najveća prednost jeste visoka paropropusnost, koja omogućava zidovima da neometano "dišu", čime se savršeno reguliše vlaga. Pored toga, reč je o potpuno prirodnom materijalu mineralnog porekla, dok se stiropor dobija preradom nafte. Ipak, izolacija od kamene vune je u proseku za oko 30 procenata skuplja od stiropora. Upravo ta osetna razlika u ceni, kombinovana sa činjenicom da se stiropor znatno brže i jednostavnije ugrađuje, čini ga apsolutnim liderom na domaćem tržištu.
Sam stiropor odlikuje se odličnim termoizolacionim svojstvima, izuzetno malom apsorpcijom vode, te lakom i brzom ugradnjom. To je lagan materijal male zapreminske težine, koji poseduje dimenzionalnu stabilnost. Ukoliko se ugradi stručno, pravilno i u uslovima bez prisustva vlage u samom zidu, stiropor može trajati decenijama. Njegova primena je široka, pa se osim za fasade koristi i u izradi sendvič zidova, izolaciji potkrovlja, dok se tvrdo presovane varijante koriste za izolaciju podova i ravnih krovova.
Grafitni stiropor kao inovativno rešenje
Kako bi se unapredila termoizolaciona svojstva običnog belog stiropora, industrija je ponudila grafitni ili sivi stiropor, na tržištu poznat i pod nazivom neopor. Iako je sam proces njegove proizvodnje veoma sličan klasičnom ekspandiranom polistirenu, u toku izrade mu se dodaju čestice grafita, koje mu daju prepoznatljivu sivu boju.
Ove čestice grafita imaju sposobnost da reflektuju, odnosno odbijaju deo toplotnog zračenja, čime se direktno smanjuje toplotna provodljivost materijala. Rezultat ove inovacije je činjenica da grafitni stiropor ima za oko 20 procenata bolje termoizolacione karakteristike u odnosu na klasični beli stiropor iste debljine. Naravno, ova poboljšana svojstva prate i nešto višu tržišnu cenu materijala.
Koja je optimalna debljina izolacije
Odabir prave debljine zavisi od tri ključna faktora. Prvi su klimatske prilike u regionu u kom se objekat nalazi, jer je logično da područja sa oštrijim zimama zahtevaju masivniju izolaciju. Drugi faktor je tip objekta, s obzirom na to da standardi za porodičnu kuću u kojoj se boravi svakodnevno nisu isti kao za povremene ili pomoćne objekte. Treći faktor su građevinski propisi i standardi energetske efikasnosti, koji su postali izuzetno strogi, posebno ukoliko se teži izgradnji niskoenergetskih ili pasivnih kuća.
Koliko debljina stiropora zapravo utiče na uštedu govori podatak da povećanje debljine stiropora za samo 5 centimetara može smanjiti troškove grejanja i hlađenja za više desetina procenata. To znači da će se neznatno viša početna investicija u deblji stiropor veoma brzo isplatiti kroz znatno niže mesečne račune.
Decenijama unazad, u našoj građevinskoj praksi dominirao je termin "fasadna petica", koji je označavao ugradnju stiropora debljine svega 5 centimetara. U prošlosti se ovo smatralo standardom i mnogi su verovali da je to idealna debljina. Međutim, uzimajući u obzir klimatsku zonu u kojoj se naša zemlja nalazi, stiropor od 5 centimetara je sve samo ne optimalan i stručnjaci ga više ne preporučuju jer ne može da pruži adekvatnu termičku zaštitu.
Vremenom je "peticu" zamenio stiropor debljine 8 centimetara. Iako je to bio napredak, praksa je pokazala da ni "osmica" nije najbolje rešenje za naše podneblje, jer je ta debljina zapravo predviđena za toplije mediteranske klime gde zimske temperature retko padaju znatno ispod nule.
Danas je struka apsolutno saglasna, optimalna debljina izolacije za fasadne zidove, prilagođena našim klimatskim uslovima i savremenim standardima, iznosi tačno 12 centimetara.
Gušći stiropor ne greje bolje
Važno je razjasniti, veća gramaža, odnosno gušći stiropor, ne znači bolje termoizolacione karakteristike, već isključivo veću mehaničku otpornost i nosivost. Tvrdo presovani stiropori su dizajnirani za podove koji trpe pritisak i za prohodne krovne površine, a ne za fasade. Bolja termoizolaciona svojstva na fasadi postižu se isključivo i samo uvećanjem debljine same ploče, a ne njenom gustinom.
Koliko deblji stiropor zaista menja cenu
Kada se uporede cene ugradnje sistema sa različitim debljinama, jasno se vidi da ušteda na debljini stiropora nije finansijski opravdana. Izrada klasične kontaktne (demit) fasade sa prevaziđenim stiroporom debljine 8 centimetara trenutno košta od 15 evra po kvadratnom metru pa naviše. Sa druge strane, ista fasada sa preporučenim stiroporom debljine 12 centimetara košta od 17 evra po kvadratu. Jasno je da razlika u proseku iznosi svega oko 2 evra po kvadratnom metru, što je na ukupnu kvadraturu kuće minimalan trošak u poređenju sa energetskim benefitima koje donosi deblji sloj.
Ukoliko se investitor odluči za napredniji, grafitni stiropor, ukupna cena po kvadratu raste za približno 1 evro u odnosu na navedene cene belog stiropora. Za one koji žele vrhunsku zaštitu i približavanje standardima pasivnih kuća, fasada sa stiroporom debljine 16 centimetara košta od 20 evra po kvadratu, dok će ekstremna izolacija od 20 centimetara debljine preći cenu od 21 evra po kvadratnom metru.
Ugradnja i važnost adekvatne stolarije
Čak i najdeblji i najkvalitetniji grafitni stiropor neće obaviti svoj posao ukoliko montaža izolacije nije stručno i pedantno izvedena. Angažovanje proverenih i iskusnih fasadera je od presudnog značaja kako bi se izbeglo stvaranje termoprekida i pucanje fasade. Danas je pronalaženje pravih majstora olakšano zahvaljujući specijalizovanim digitalnim platformama, gde se slanjem besplatnog upita brzo i lako može stupiti u kontakt sa proverenim izvođačima radova u svakom regionu.
Pored stručno postavljene fasade, izuzetno je važno napomenuti da toplotna zaštita objekta nije potpuna ukoliko stolarija nije u savršenom stanju. Kroz dotrajale prozore i vrata može se izgubiti i do neverovatnih 40 procenata toplotne energije kojom se zagreva objekat. Ukoliko je vaša stolarija izgubila prvobitnu funkciju, ukoliko se stvara kondenzacija na staklima, a na spojevima prozorskih okvira i zidova se pojavljuje buđ, to je jasan signal da nijedna fasada neće moći da nadoknadi te gubitke i da je vreme za zamenu prozora.
Kao najsigurniji izbor koji nudi najbolji odnos cene i kvaliteta ističu se PVC prozori. Oni poseduju izvanredne termoizolacione karakteristike, veoma se lako održavaju i, suprotno uvreženom mišljenju, više nisu dostupni isključivo u beloj boji, već dolaze u mnoštvu dezena i tekstura. Pritom, PVC stolarija je cenovno najpristupačnija opcija na tržištu, pa je za standardan PVC prozor sa dvostrukim staklom potrebno izdvojiti između 85 i 160 evra. Tek sinergijom kvalitetne fasadne izolacije i moderne stolarije, dom postaje zaista energetski efikasan, komforan i zaštićen od svih spoljašnjih uticaja.
Biznis Kurir