Đedović Handanović na forumu u Sankt Peterburgu: Srbija i Rusija ostaju pouzdani partneri, u planu energetski ciklus od 14,4 milijarde evra
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborMinistarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je u Sankt Peterburgu da Srbija i Rusija ostaju pouzdani partneri u energetskom sektoru i da veruje da će se u dijalogu pronaći model saradnje koji će u datim uslovima biti u najboljem interesu obe strane.
Ministarka je učestvovala na panelu u okviru Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (SPIEF), gde su učešće uzeli i Aleksandar Novak, zamenik predsednika Vlade Ruske Federacije, Princ Abdulaziz bin Salman Al Saud, ministar energetike Kraljevine Saudijske Arabije, Karim Badavi, ministar nafte i mineralnih resursa Egipta, Aleksandar Djukov, predsednik Upravnog odbora kompanije Gasprom njeft, predstavnici Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i Foruma zemalja izvoznica gasa (GECF).
Oni su potvrdili da Srbija i Rusija imaju dugogodišnje i stabilno partnerstvo u ovom sektoru.
Značaj gasa i geopolitički pritisci
- Snabdevanje gasom po konkurentnim cenama doprinelo je rastu naše ekonomije u poslednjoj deceniji i pomoglo da izbegnemo nagli rast cena energenata i smanjenje konkurentnosti, kao neke druge zemlje u Evropi. Svesni smo da se energetika koristi kao sredstvo u geopolitičkim sukobima, ali ćemo nastaviti da činimo sve što možemo da povećamo energetsku bezbednost Srbije, poboljšamo infrastrukturne veze sa susedima i održimo odnose sa tradicionalnim prijateljima - navela je ministarka.
Srbija je, kako je navela, zahvalna na podršci Rusije u teškim vremenima, kada je stabilnost snabdevanja bila ključna, kao tokom perioda energetske krize 2022. godine.
Govoreći o izazovima usled rata na Bliskom istoku, Đedović Handanović je rekla da je Srbija – kao zemlja bez izlaza na more, kandidat za EU i jedina iz Evrope koja nije uvela sankcije Rusiji – izložena velikim pritiscima, a pogotovu nakon uvođenja američkih sankcija Gasprom njeftu.
Plan "Srbija 2035" i pokretanje nuklearnog programa
Energetska bezbednost malih zemalja uglavnom se zasniva na sposobnosti prilagođavanja, većoj fleksibilnosti i diversifikaciji. U skladu sa tim, pokrenut je novi investicioni ciklus:
U okviru plana Srbija 2035 planiraju se ulaganja u energetski sektor vredna 14,4 milijarde evra.
Najveći deo investicija, oko 6,5 milijardi evra, biće usmeren na nove kapacitete za proizvodnju električne energije (reverzibilne hidroelektrane, gasne elektrane i nove kapacitete obnovljivih izvora energije).
Veliki deo ovih ulaganja biće opredeljen i za razvoj srpskog nuklearnog programa.
Prema rečima ministarke, prirodni gas će nastaviti da ima značajnu ulogu u narednim decenijama jer je obnovljivim izvorima energije neophodna bazna energija i balansiranje. Ona je dodala da živimo u eri elektrifikacije, gde rast potrošnje dodatno ubrzavaju nove tehnologije i veštačka inteligencija.
Sigurnost naftnog sektora i NIS
Kao ključni prioritet Srbije navedena je sigurnost naftnog sektora, stabilno snabdevanje i kontinuitet proizvodnje i rada rafinerije.
„Nadamo se pronalaženju dugoročnog rešenja i nastavljamo da vodimo aktivan dijalog sa partnerima“, poručila je ministarka.
Na marginama foruma, Đedović Handanović je razgovarala i sa zamenikom ministra energetike Ruske Federacije Pavelom Sorokinim o daljoj saradnji i pronalaženju održivog i dugoročnog rešenja za Naftnu industriju Srbije (NIS).
Biznis Kurir