Prvi izveštaj RGZ-a po metodologiji EU: Prosečna cena hektara obradive zemlje u Srbiji 9.583 evra
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborTime je po prvi put javnosti stavljen na raspolaganje zvaničan statistički indikator o vrednosti poljoprivrednog zemljišta izrađen u skladu sa metodologijom Evropske unije. Podaci iz izveštaja odnose se na prosečne cene obradivog zemljišta i trajnih pašnjaka za period od 2023. do 2025. godine i predstavljaju važan korak u unapređenju transparentnosti tržišta.
Prema novom indikatoru RGZ-a, prosečne cene na nivou države tokom 2025. godine iznosile su:
Obradivo zemljište: 9.583 evra po hektaru
Trajni pašnjaci: 9.235 evra po hektaru
Regionalne razlike u cenama obradivog zemljišta
Kada je reč o obradivom zemljištu, vrednost hektara značajno varira u zavisnosti od regiona:
Beogradski region: 14.274 evra po hektaru (najviša zabeležena cena)
Vojvodina: 12.023 evra po hektaru
Šumadija i zapadna Srbija: 7.172 evra po hektaru
Južna i istočna Srbija: 4.419 evra po hektaru
Vojvodina se izdvaja kao najstabilnije i najkonzistentnije tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Kontinuirani rast vrednosti i jasna povezanost cene zemljišta sa njegovom poljoprivrednom produktivnošću potvrđuju njen značaj kao nosioca razvoja agrarnog sektora.
Dinamično tržište pašnjaka i stabilnost obradive zemlje
Za razliku od obradivog zemljišta, tržište trajnih pašnjaka pokazuje znatno dinamičnija kretanja. Najveći rast cena zabeležen je u južnoj i istočnoj Srbiji, gde su cene u odnosu na 2024. godinu porasle za čak 48,8%, što ukazuje na sve veće interesovanje i promene u strukturi potražnje.
Sa druge strane, obradivo poljoprivredno zemljište i dalje je najstabilniji segment tržišta nepokretnosti u Srbiji. Tokom 2025. godine promene cena po regionima bile su minimalne i kretale su se od pada od 1,3 odsto do rasta od 1,2 odsto, što potvrđuje dugoročnu sigurnost i otpornost ovog vida ulaganja.
Iako je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje oko 37% niža od proseka Evropske unije, podaci pokazuju da se domaće tržište postepeno približava nivou zemalja centralne i istočne Evrope. Ova razlika ukazuje ne samo na konkurentnost srpskog poljoprivrednog zemljišta, već i na značajan potencijal za njegov dalji rast i razvoj.
Poljoprivrednici, investitori, donosioci odluka i stručna javnost po prvi put dobijaju jasan i međunarodno uporediv uvid u kretanje vrednosti poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Upravo takvi podaci predstavljaju osnovu za kvalitetnije planiranje razvoja poljoprivrede, efikasnije upravljanje resursima i jačanje investicionog potencijala srpskog agrara.
Biznis Kurir