Struja jeftinija svakog meseca za 1.000 dinara: Otkrivamo kako, platite jednokratno oko 1.500-4.000
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborSa prvim ozbiljnim toplim talasima u Srbiji, domaćinstva ponovo ulaze u dobro poznatu letnju fazu u kojoj klima uređaji rade gotovo bez pauze, a računi za struju rastu brže nego temperatura napolju.
Meteorolozi već najavljuju da nas u drugoj polovini juna i tokom jula očekuju česti periodi sa temperaturama iznad 30 stepeni, dok se u julu i avgustu prognoziraju duži toplotni talasi sa tropskim noćima, što znači da će hlađenje stanova biti gotovo neizbežno danonoćno.
Kad dolazi do najveće potrošnje?
Upravo u takvim uslovima sve više pažnje privlače pametna rešenja za uštedu energije, među kojima se izdvajaju i takozvane WiFi utičnice. Reč je o uređajima koji omogućavaju daljinsko uključivanje i isključivanje električnih aparata putem mobilnog telefona, kao i programiranje rada po rasporedu, što u praksi znači da klima ne mora da radi dok nikoga nema u stanu.
Stručnjaci za energetsku efikasnost ističu da najveća potrošnja nastaje kada uređaji rade neprekidno bez kontrole, posebno tokom najtoplijih delova dana. WiFi utičnice u tom smislu pomažu korisnicima da ograniče rad klima uređaja, ventilatora i drugih potrošača, pa se potrošnja struje može racionalnije rasporediti tokom dana.
Tokom juna već se očekuju temperature koje će se u više navrata približavati ili prelaziti 30 stepeni Celzijusa, dok će se prvi ozbiljniji toplotni talasi, prema najavama, javiti krajem meseca i početkom jula. U julu i avgustu se, prema dugoročnim prognozama, očekuje stabilno toplo vreme sa čestim danima iznad 32 stepena i povremenim talasima vrućine koji će trajati po nekoliko dana zaredom.
U takvim uslovima klima uređaji postaju glavni potrošači električne energije u domaćinstvu, a upravo tu dolazi do izražaja potreba za boljom kontrolom rada. WiFi utičnice omogućavaju da se uređaji isključe kada nisu potrebni, na primer tokom noći kada se prostorija već ohladi ili kada niko nije kod kuće.
Izbegavajte takozvano prazno hlađenje
Na taj način korisnici mogu da izbegnu nepotrebno “prazno hlađenje” stanova, što je jedan od najčešćih razloga povećane potrošnje struje tokom leta. Dodatna prednost je i to što se uređaji mogu uključiti unapred, pa stan može biti rashlađen pre dolaska kući, bez potrebe da klima radi ceo dan.
Pored klima uređaja, WiFi utičnice se koriste i za druge potrošače poput bojlera, grejalica u prelaznim periodima i kućnih aparata koji često ostaju uključeni duže nego što je potrebno, čime se stvara dodatna kontrola nad potrošnjom i smanjuje rizik od nepotrebnog trošenja energije.
Stručnjaci navode da sama tehnologija ne donosi automatsku uštedu, već zavisi od načina korišćenja i navika domaćinstva. Međutim, kada se koristi planski, može doprineti smanjenju mesečnih računa i boljoj organizaciji potrošnje struje tokom letnjih meseci. Zanimljivo je da se sve više korisnika odlučuje za ovakva rešenja upravo u periodima kada kreću prvi toplotni talasi, jer tada i najviše osećaju razliku u potrošnji.
Koliko može da se uštedi?
U praksi se najčešće koriste za bojler, klimu i manje potrošače koji ostaju uključeni iz navike, pa se upravo tu pravi najveća razlika u potrošnji struje tokom meseca.
- Ušteda za blojler od 200-400 dinara
Ako se uzme prosečan bojler koji mesečno potroši oko 70 do 80 kWh električne energije, to je okvirno oko 800 do 1.000 dinara na računu, u zavisnosti od tarife. Kada se rad bojlera optimizuje tako da ne greje vodu tokom noći ili u periodima kada nema nikoga kod kuće, realno je smanjenje potrošnje od oko 20 do 40 odsto, što u novcu znači uštedu od približno 200 do 400 dinara mesečno.
- Ušteda za klimu od 200-500 dinara
Kod klima uređaja situacija je slična, ali još izraženija tokom jula i avgusta kada rade svakodnevno po više sati. Ako klima troši u proseku 60 kWh mesečno u intenzivnom korišćenju, to je oko 700 dinara, a ako se uz pametno upravljanje izbegne nekoliko sati nepotrebnog rada dnevno, ušteda može da ide od 200 do 500 dinara mesečno, u zavisnosti od navika i izolacije stana.
- Ušteda za manje uređaje od 100-150 dinara
Manji uređaji poput televizora, punjača i rutera imaju znatno manju potrošnju, ali kada se saberu svi standby gubici, to može biti dodatnih 100 do 150 dinara mesečno koji se mogu smanjiti isključivanjem kada nisu u upotrebi.
- Mesečna ušteda od 500 do 1.000 dinara
Kada se sve zajedno sabere, realna mesečna ušteda u prosečnom domaćinstvu može da se kreće između 500 i 1.000 dinara, a u letnjim mesecima i više ako se klima koristi intenzivno.
- Godišnja ušteda između 6.000 i 12.000 dinara
To znači da bi realna godišnja ušteda bila otprilike između 6.000 i 12.000 dinara po domaćinstvu, u zavisnosti od toga koliko se klima koristi leti, da li se bojler često ostavlja da radi bez potrebe i koliko ima uređaja koji troše struju u standby režimu. U domaćinstvima gde je potrošnja veća, posebno tokom vrelih letnjih meseci, ušteda može da ode i malo iznad ovog raspona, ali u proseku se ovo smatra realnim okvirom, što opet, priznaćete, nije malo.
Koliko koštaju pametne utičnice?
WiFi utičnice u Srbiji se najčešće kreću u rasponu od oko 1.500 do 4.000 dinara za osnovne modele, dok naprednije verzije sa jačim opterećenjem, merenjem potrošnje struje i boljim aplikacijama mogu da koštaju oko 4.000 do 7.000 dinara, a premium modeli i preko toga.
Najjeftiniji modeli obično nude samo daljinsko uključivanje i isključivanje preko telefona, što je dovoljno za uštedu, dok skuplji omogućavaju i praćenje potrošnje, tajmere i automatizaciju rada uređaja, što ih čini korisnijim za kontrolu bojlera, grejalica i klima uređaja.