Saopštenje za javnost Foruma ua strateške studije (FORST)

U argumentovanoj i kvalitetnoj diskusiji, učesnici su se saglasili da je proširenje EU na Zapadni Balkan geopolitički prioritet, koji je od značaja ne samo sa političkog aspekta, već i u kontekstu bezbednosti i konkurentnosti.
Proširenje EU je prepoznato kao temelj za jačanje stabilnosti i unutrašnje kohezije EU, a Srbija kao važan partner u tom procesu. Napredak Srbije u reformama i evropskim integracijama postavljen je kao ambiciozan, ali ostvariv cilj do 2026. godine, uz mogućnost članstva krajem ove ili početkom naredne decenije.

Zaključeno je da EU mora nastaviti da bude spremna za dalji napredak u ovom procesu, sa naglaskom na stvaranje jače i otpornije unutrašnje i spoljne politike. Takođe, potrebno je da ojača svoju konkurentnost i smanji tehnološki jaz u odnosu na SAD i Kinu, kako bi opstala kao globalni akter.
Konferencija “Strateški tokovi 2024” održana je 11. decembra u organizacji Foruma za strateške studije (FORST) a na njoj su učestvovali su ugledni govornici i panelisti.

U uvodnom delu, Dr. Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, istakao je značaj ovog skupa u trenutku ubrzanih geopolitičkih promena i potrebe za konstruktivnim dijalogom. U prvom panelu, koji je moderirao diskutovali su Emanuel Žiofre, šef misije Evropske unije u Srbiji, Prof. Dr Zlatko Šabič, savetnik predsednice Republike Slovenije, Jozef Mađar, ambasador Mađarske u Beogradu, v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova Miloš Todorović, i Matjaž Nemec, član Evropskog parlamenta (putem Zoom-a). Drugi panel moderirao je Dr. Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, a učestvovali su Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji, Dr. Stiven Blokmans iz Centra za studije evropskih politika u Briselu (putem Zoom-a), Luka Gori, ambasador Italije u Srbiji, Elvira Kovač, predsednica Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije i Prof. Dr Predrag Bjelić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Emanuel Žiofre, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, govorio je o značaju proširenja EU kao geopolitičkog imperativa, ističući da proširenje nije samo pitanje veličine Unije, već i njenog osnaživanja kroz integraciju novih članica. „Moramo da učinimo EU ne samo većom, već i snažnijom. Novi članovi moraju biti spremni da doprinesu, a Srbija ima značajan potencijal u tom procesu”, poručio je Žiofre.

Žiofre je naglasio da su reforme u Srbiji, predložene za period do 2026. godine, ambiciozne, ali izvodljive, te da su u Briselu postavljeni novi kriterijumi koji su otvorili novi momentum za proširenje EU na Zapadni Balkan. Iako je Klaster 3 tehnički spreman za otvaranje, napredak u procesu pregovora zavisi od dijaloga sa Prištinom i reformi u oblasti vladavine prava.

Govoreći o dinamici odnosa između Srbije i EU, Žiofre je ukazao na značaj institucionalnog dijaloga, naročito u kontekstu izveštaja evropskog poslanika Tonina Picule, naglašavajući da je važno održati institucionalnu vezu između Srbije i EU, što je ključno za uspešan nastavak pregovora.

Miloš Todorović, v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova za EU je izrazio optimizam u pogledu mogućnosti za brži napredak u procesu pristupanja, naglašavajući da je sada prava šansa za Srbiju da se pridruži EU do kraja ove decenije.
Značajnu pažnju privukla je i diskusija o ulozi Slovenije i Mađarske u procesu proširenja, pri čemu su se istakli Zlatko Šabič, savetnik predsednice Slovenije, i Jozef Mađar, ambasador Mađarske, koji su se složili da je proširenje na Zapadni Balkan ključni prioritet za kompletiranje EU.

Završna ocena učesnika konferencije je da je potreban ubrzan proces integracije Zapadnog Balkana u EU, kroz reforme, saradnju i međusobno poverenje. Poruka sa skupa je da EU i Zapadni Balkan imaju zajednički put ka boljoj budućnosti, koja se temelji na stabilnosti, konkurentnosti i regionalnoj saradnji.

Učesnici konferencije su naglasili potrebu za nastavkom dijaloga i sprovođenjem neophodnih reformi, koje će omogućiti Srbiji da postane punopravna članica EU. Zaključak je i da je proširenje EU na Zapadni Balkan viđeno kao jedan od ključnih pokretača za ekonomski rast, bezbednost i političku stabilnost u regionu, kao i za jačanje međunarodne pozicije Unije.

Kako bi EU bila konkurentna na globalnom nivou, mora biti spremna da se suoči sa novim izazovima, ali i da unapredi unutrašnje procese u cilju daljeg ujedinjenja i stabilnosti.

Očekuje se da će EU u narednim godinama biti suočena sa teškim pregovorima, naročito u kontekstu odnosa sa novom američkom administracijom Donalda Trampa, jer prema prema mišljenju govornika konferencije Evropa neće biti Trampu prioritet, što će verovatno biti odnosi sa Kinom, što pred Evropsku uniju stavlja prioritet sopstvenog geopolitičkog pozicioniranja.
Izbor Donalda Trampa za predsednika SAD-a vidi se kao poziv za buđenje Evropi, koja mora da se pripremi za teške pregovore, naročito u pogledu trgovinskih odnosa, klimatskih politika i evropske bezbednosti. U tom smislu, EU mora smanjiti tehnološki jaz u odnosu na SAD i Kinu i ojačati unutrašnju konkurentnost kako bi opstala kao globalni akter.

Konferencija „Strateški Tokovi 2024: Budućnost Evropske unije nakon novog institucionalnog sastava“ imala je izuzetnu posećenost, kako medija, tako i publike, što je potvrda njenog značaja i interesovanja za ključne teme koje su bile u fokusu diskusije.

FORST i partneri očekuju dalji nastavak konstruktivnog dijaloga o ključnim strateškim pitanjima i pozivaju na zajednički rad, na izgradnji bolje i stabilnije budućnosti Srbije, Balkana i Evrope.

Zahvaljujemo ovom prilikom i našim partnerima u organizaciji ove konferencije: Evropskoj kući, novinskoj agenciji FONET i Adria Media Grupi.

Promo