Da je litijum ključno pitanje Evrope u ovoj deceniji, svedoči i skorašnja izjava francuskog ministra finansija Bruna le Mera, koji je naveo da će planirani rudnik litijuma doprineti ciljevima Francuske da do 2030. godine drastično smanji potrebu za uvozom litijuma.
U Srbiji se to očitava u projektu „Jadar“, koji istovremeno predstavlja ogromnu razvojnu šansu države, ali i izaziva zebnju u srcima mnogih, koji se pribojavaju velikih ekoloških katastrofa u zoni ovog projekta iako postoji nacrt studije koja preventivno pristupa rizicima.
Kristijan Veršuc, dopisnik austrijskog javnog servisa ORF s Balkana, u uključenju je izjavio:
- Ne verujem da postoji bilo koje drugo mesto u Evropi koje je analizirano u vezi s rudarstvom kao ovo, gde imate toliko pristupa informacijama o tome šta je planirano. To nije površinski kop, u pitanju je zaista podzemna eksploatacija kako bi se što više smanjila šteta po životnu sredinu.
Politizacija
On je takođe primetio ono na šta domaći stručnjaci mesecima ukazuju, a tiče se etra zaglušenog ispolitizovanim stavovima protivnika iskopavanja litijuma:
- Nepoverenje je toliko veliko da nije važno da li će tamo biti još jedan tim za procenu uticaja na zdravlje ili ne. To je zapravo osnovni problem u ovoj debati - postojanje tako velikog protivljenja i polarizacije.
Vlada Srbije napravila je veliki pomak kako bi građane učinila sigurnim i oformila zdravstveni tim s ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom na čelu. Ipak, neki i u tome pronalaze teoriju zavere i vide urotu, pa tako dok se na severu i istoku Francuske najavljuju projekti, manje perspektivni od projekta „Jadar“, u Srbiji se zagovaraju protesti na osnovu teorija rekla-kazala. Na opasnost takvog pristupa upozorava prof. dr Miroslav Bjegović, koji podvlači da postoje pojedinci koji žele da zloupotrebe normalnu i prirodnu ljudsku zabrinutost za zdravlje i životnu sredinu.
Zablude razvejava i izjava prof. dr Zorana Gligorića, redovnog profesora na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji govori baš o načinu funkcionisanja rudnika podzemnog kopa kakav je predviđen u projektu „Jadar“.
Zablude
- Što se tiče rudnika s podzemnom eksploatacijom, u najmanjoj mogućoj meri će biti uticaja na životnu okolinu. Podzemni rudnik je sistem projektovan za eksploataciju ležišta mineralnih sirovina, gde se celokupni tehnološki proces odvija ispod površine terena. Važno je napomenuti da u podzemnom rudniku ne postoji nikakav hemijski tretman. Sve se odvija fizičkim putem - razaranje stenskog masiva se obavlja kontrolisanom snagom eksploziva ili mehaničkom energijom - objasnio je Gligorić.
On je i apostrofirao da nije tačno da će doći do sleganja terena i površine u katastrofalnim razmerama jer savremene metode otkopavanja koriste napredne materijale za ispunu otkopanog prostora, što sprečava bilo kakvu deformaciju terena.
- Kada prođete pored podzemnog rudnika, nećete videti mnogo aktivnosti na površini. Većina objekata se nalazi pod zemljom, a površinski kompleks čine samo neophodne građevine kao što su magacini, menze i objekti za edukaciju - nedvosmileno je poručio prof. dr Zoran Gligorić.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
