PENZIONI FOND SE MENJA, A EVO I NA KOJI NAČIN ĆE FUNKCIONISATI! Stručnjaci objašnjavaju: Novac se ne odvaja od plate, već od sedme godine života!

Sistemi penzionih fondova u velikoj meri zavise od ekonomije jeden države i uglavnom se oslanjaju na broj zaposlenih i visinu plate zaposlenih, od toga zavisi kako penzioneri žive danas, ali i kako će to biti u budućnosti. Nemačka je prodložila novi zakon penzionog fonda, pri kom, nećete odvajati od plate, već ćete penzioni fond trebati da odvajate od sedme godine života. Ako neko krene da plaća kao manje dete, taj iznos bi bio 10 evra. 

- Zašto bih se bojala nečega što je dobro i pozitivno. Jedna od tačaka za koju se mi borimo jeste ukidanje kaznenih poena, jer ja smatram da su ljudi kažnjeni ako su počeli mladi da rade, što je van pameti. Što se tiče uplata od rane mladosti, zašto da ne? To je nešto što je nama strano. Ako bi to zaista zaživelo to bi bio iznos od nekih 10 evra, zašto da ne? To sutra može da bude neka lepa svota. Slušala sam pre neki dan neku ženu, kojoj je svoja baka uplaćivala novac na fond, što je ona totalno zaboravila i to joj je uplaćivala po jednu funtu. U međuvremenu gospođa je umrla i unuka je našla karticu od te banke. U svakom slučaju, za dvadeset, trideset godina uplaćivanja, na tom računu je bilo 259 funti, što nije malo. Nadam se da su naše banke, koje su uglavnom strane, da li mi imamo dovoljno poverenja u njih da će opstajati? 

Milan Grujić je objasnio kako izgleda "kazna" ukoliko radite preko 40 godina, a želite da odete u penziju kada je zakonodavac predvideo za sve.

- Pitanje prevremene penzije je jako složensko pitanje, sistemsko pitanje, zašto sistemsko? Vi danom stupanja, sa devetnest godina, kad napunite 40 godina radnog staža, vi imate pedeset devet godina. Znači vi ste predordređeni da radite gornju granicu, da imate penzijskog staža da imate dobru penziju. Kod nas su se mnoge stvari desile u ovom turbulentnom periodu, da su neki ljudi u vreme tranzicije, kad su preko noći u procesu privaizacije, ljudi ostali na ulici, da nisu imali nikakvog izbora nalaska novog zaposlenja. Već je neko rešenje bio odlazak u prevremenu penziju - kaže Grujićeva i dodaje:

 - Penzijski sistem je deset puta reformisan, ja više i ne pamtim koliko je puta reformisan.Posledica svih tih reformi je to da je svako novo rešenje bilo manje povoljnije za panzionere. To sistemsko pitanje može da se uredi na pravni način. Mi imamo ogromnu grupaciju ljudi, na primer neko je radio godinu dana, nema ništa iz penzije, neko deset godina pa nema ništa. Neko radi 14 godina i ne stekne pravo za penziju, ja sam pre neki dan proverio za svoje prijatelje, ženu koja je radila u trgovini trideset sedam godina, njoj je penzija bila 23.500 i država treba da doda do 27.000. Mi te nepravde moramo da učinimo nevidljivim i pravičnim na način da će svi znati unapred šta će se desiti.

Nadežda Satarić je objasnila na koji način će funkcionisati Nemački penzioni fond, te naglasila da će država biti ta koja će novac uplaćivati maloletnom detetu.

- Oni će za svako dete školskog uzrasta od 6 do 18 godina, država će mu otvoriti namenski račun i država će uplaćivati. On će sa osamnaest godina imati 1500 evra, on ne može da podigne ni jedan euro do 67. godine. Moćiće da podigne i ono što je on uplaćivao i država, ali tek kad stekne penziju i to je kod njih odlično. Oni kažu ako bi se dobro upravljalo tim novcem da bi on imao na kraju 67.000 eura, to je onda solidan novac i o tako nečemu treba da razmišlja naša država - kaće Satarićeva i dodaje:

 - Penzija je jedna od većih problema i u Evropi. Kada se uvodi penzioni sistem, mi smo po nemačkom modelu uveli sistem i to je spas za mnoge radnike bio. Veštačka intaligencija će smanjiti broj radne snage, jer će ih zameniti roboti. Sećam se kada sam bila mala, mene su moji roditelji otvorili štednu knjižicu i u kasicu smo ubacivali novac. Tada sam naučila vrednost novca, današnja deca nemaju tu naviku. U Americi svako ima finansijskog savetnika, a mi ni ne znamo o tome.

Smiljana Stanković se pre nekog vremena vratila iz Nemačke, a za Kurir televiziju je i podelila svoje iskustvo da li postoji razlika između našeg i nemačkog penzionera.

 - Ne postoji razlika, mi imamo predrasude. Nemačka ima 21 milion penzionera, od toga je polovina na granici siromaštva, to su zvanični podaci. Kod njih je 990 evra granica siromaštva, oni takvih imaju 10 miliona. Nas je mnogo manje, pa se verovatno više vidi, ali imaju i oni iste probleme. Ovo udruženje njihovo, to podeća na našu porodičnu štednju. Ovo kod njih će biti kao neki dodatak uz buduću penziju. Taj podatak da ćete vi sa 67 godina imati 67.000 evra, to ne pije vodu. Činjenica je da vi morate da imate veliku platu, kako bi dosegli to. Oni što oni rade, to je tkzv. trinaesta penzija, kontrola nad kompletnim prihodima i potrošnjom, gde vam se na kraju godine vraća povraćaj poreza. Oni će vama vratitit to što ste išli autom na posao - kaže Stankovićeva.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs