ZA NJIH VAŽE DRUGAČIJI USLOVI ZA PENZIJU: Sve zavisi od jednog papira, ko ga nema ostaje bez primanja
Doprinose su nekada plaćali sami, a to je ličilo na današnje dobrovoljno osiguranje, sada je sve obavezno
Da bi najpre bili osigurani, a onda i primali penziju sveštenici i umetnici moraju da ispune jedan ključan uslov. I dok zaposlenima u kulturi udruženja moraju da priznaju status, dotle sveštenici moraju da poseduju dekret o postavljenju od strane verske zajednice.
Osobe koje rade u kulturi ili su sveštenici obavezno su osigurane promenama propisa kojima je bilo uređeno penzijsko i invalidsko osiguranje, počev od 1. jula 1983. godine. Na taj način proširen je krug osiguranika samostalnih delatnosti i uređeno je pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih umetnika, odnosno sveštenika i verskih službenika.
U ranijem periodu oni su bili osigurani samo po sopstvenom zahtevu, u skladu sa zaključenim ugovorima o sprovođenju osiguranja. Doprinose su plaćali sami, a to osiguranje je ličilo na današnje dobrovoljno osiguranje, osim što je bilo uslovljeno obavljanjem delatnosti. Po podnošenju zahteva donosilo se rešenje kojim se utvrđuje svojstvo osiguranika, a zatim je uplata doprinosa postajala obavezna.
Pitanje uslova za utvrđivanje obaveznog penzijskog osiguranja uređeno je odgovarajućim propisima. Zakonom o kulturi definisan je pojam samostalnog umetnika kao fizičkog lica koje stvara autorska dela iz oblasti umetničke delatnosti, ili izvodi umetnička i autorska dela. Potrebno je i da takvoj osobi reprezentativno udruženje u kulturi utvrdi status. Ukoliko ispunjava propisane uslove, odnosno ako ima poslovnu sposobnost, umetničku delatnost obavlja kao jedino ili glavno zanimanje i ima prebivalište u Srbiji, podnosi zahtev reprezentativnom udruženju za utvrđivanje statusa, odnosno upis u članstvo.
To znači da je jedan od uslova da umetnik glavni deo svojih prihoda ili sve svoje prihode ostvaruje upravo od te delatnosti. Naravno, ako je neko u penzijskom i invalidskom osiguranju po nekom drugom osnovu, onda ne može da uđe u osiguranje kao samostalac – umetnik. Кada reprezentativno udruženje prihvati zahtev umetnika i upiše ga u članstvo, upravo taj upis ima konstitutivno dejstvo. Dan kada je upis registrovan predstavlja i dan početka obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja za umetnika.
Po upisu u članstvo, umetnik sa potvrdama udruženja treba da ode u nadležnu organizacionu jedinicu RF PIO, gde će mu se registrovati prijava na osiguranje. Ova prijava istovremeno znači i prijavu na zdravstveno osiguranje, što umetniku omogućava i da koristi usluge iz zdravstvenog osiguranja.
Verski službenici i sveštenici delatnost obavljaju u skladu sa propisima verske organizacije, a dekretom te organizacije o postavljenju i razrešenju određuje se trajanje verske službe. Donošenjem dekreta o postavljenju, osobe koje obavljaju versku delatnost kao jedino zanimanje stiču svojstvo osiguranika pa im od dana postavljenja teče i obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i traje sve do dana razrešenja. Dakle, za njih je dekret o postavljenju ili razrešenju konstitutivni akt, poput upisa umetnika u članstvo reprezentativnog udruženja.
Doprinosi po opredeljenoj osnovici umetnici i verski službenici plaćaju doprinose prema osnovicama osiguranja koje ne moraju da odgovaraju njihovim realnim, ostvarenim zaradama. Za sveštenike i verske službenike uplata doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje ide iz budžeta Republike Srbije, u visini najniže mesečne osnovice. Osiguranik može da se opredeli i za neku višu osnovicu, a iznos razlike između najniže i opredeljene osnovice uplaćuje sam osiguranik, ili crkva, odnosno verska zajednica. O opredeljenoj osnovici obaveštava se Poreska uprava koja i vrši zaduženje doprinosima za PIO i ta osnovica ne može da se menja u toku godine. Umetnici takođe doprinose uplaćuju prema zaduženjima Poreske uprave, gde se vodi i evidencija o uplatama.
Lokalne samouprave mogu da učestvuju u uplati doprinosa. Na primer, grad Beograd uplaćuje doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje umetnicima sa prebivalištem na teritoriji grada koji ispunjavaju određene uslove. Slične odluke postoje u većini jedinica lokalne samouprave. Кao i za verske službenike, doprinosi se uplaćuju do visine najniže osnovice osiguranja, a broj umetnika za koji se uplata doprinosa vrši na ovaj način ograničen je budžetom lokalne samouprave. U slučaju da broj prijavljenih prelazi mogućnosti, prioritet imaju oni sa dužim stažom osiguranja.
U slučaju kada umetnik ostvaruje i u autorskom ugovoru, počev od 2006. godine prijave o ovim prihodima (M-UN) predaju se Poreskoj upravi, a ne Fondu PIO. Ovako predate prijave uračunavaju se u osnovicu osiguranja, odnosno Poreska uprava umanjuje zaduženje za uplatu doprinosa za iznos uplaćen po prijavljenoj ugovorenoj naknadi. Кao i verski službenici, umetnici mogu da se opredele za višu osnovicu osiguranja od najniže. Oni onda sami uplaćuju razliku iznosa doprinosa između najniže i izabrane osnovice osiguranja.Sve što smo do sada pisa li odno si se na lica koja pro fesionalnu delatnost obavljaju samostalno. To i jeste najčešća situacija, ali brojni umetnici i verski službenici su angažovani i na drugi način. Najčešće je to zaposlenje, i to u ustanovama kulture ili u obrazovnim institucijama.
Biznis.kurir.rs
