ZA ISTU PLATU ŽENE MORAJU DA RADE 35 DANA DUŽE OD KOLEGA: Zastupljenije u uslužnim delatnostima - Kakvo je stanje u Srbiji?
Rodni jaz u platama je jedan od najizraženijih oblika nejednakosti na radnom mestu.
Žene u Srbiji zarađuju 8,8% manje od muškaraca, u Hrvatskoj 11,2, a u EU u proseku 13%, što znači da za istu zaradu moraju da rade bar 35 dana duže od kolega na istom radnom mestu.
Rodna nejednakost u platama je fenomen koji ima dalekosežne posledice po ekonomsku bezbednost žena, njihovih porodica i društvo u celini, navodi AFA, koja je u okviru projekta "WE Empower" pripremila besplatan onlajn priručnik za osnaživanje žena u borbi za jednakost plata. Obrazovanje i podizanje svesti o ovom pitanju su važni koraci ka istinskoj jednakosti i upravo to je ono na čemu AFA – All for All kao koordinator i MODE 1 partner iz Hrvatske i traje od 1. aprila 2024. do 31. marta 2025. godine.
Tokom terenskih aktivnosti sprovedena je mini-anketa zahvaljujući kojoj je dobijen osnovni uvid u opštu upoznatost mladih žena iz Srbije i Hrvatske sa temom jednakosti plata i u lično iskustvo vezano za diskriminaciju na radnom mestu. Čak 69% njih iz Srbije, odnosno 83% iz Hrvatske je reklo da znaju za pravo na jednake zarade za isti rad ili rad iste vrednosti, ali zakone koji štite ovo pravo zna svega 22, odnosno 25% ispitanica.
– Istraživanja su pokazala da, što se tiče profesije, najveću diskriminaciju doživljavaju žene tehničari i profesori. Još jedna interesantna činjenica je da što je veći poslodavac, to je veći udeo zaposlenih koji su diskriminisani – istakla je Dragana Radošević ispred koordinatora projekta organizacije AFA.
Rodni jaz u zaradama jedan je od najvidljivijih oblika nejednakosti na radnom mestu. Žene su većinom u niže plaćenim poslovima i to se naziva terminizacija profesije. U profesijama u koje ulazi sve više žena dolazi do snižavanja vrednosti tih poslova i plata. To se dešava zato što su žene kada su tokom 20. veka ulazile na tržište rada, ulazile pretežno u uslužne delatnosti. Muškarci su nastavili da se bave naukom, inženjerstvom...
U poslednjih 10 godina, fakultet ima završen svaki četvrti muškarac i svaka druga žena starosti između 25 i 30 godina. To je svetski trend, sve više žena završava fakultete, sve ih je više na univerzitetima, postaju sve obrazovanije, a opet smo u situaciji da imaju niže plate, izneto je na jednoj od sesija Konsultativnog sastanka.
– Razlika u platama počinje da se primećuje i raste onog momenta kada prelazimo na mesečni sistem plata. Poslodavac ima očekivanja da ima zaposlenog koji će dugoročno biti tu, i njih će mesečno plaćati više. Kod muškaraca i žena u mlađem uzrastu kada tek počinju da izlaze na tržište rada razlika u platama je skoro neprimetna. Međutim, dolaskom prvog deteta prihodi žena i njihov kapital za dalji razvoj nepovratno opadaju u odnosu na muške vršnjake. Razlika se sve više povećava sa svakim sledećim detetom. Kod muškaraca više prednosti imaju oni koji postanu roditelji – istakla je predstavnica MODE 1 u projektnom timu Dora Dekorti.
Kada je u pitanju diskriminacija na radnom mestu, u proseku je jedna trećina ispitanica bila izložena nekoj vrsti diskriminacije na radnom mestu u toku svoje karijere, uključujući i druge vidove diskriminacije pored rodne. Ukoliko se osvrnemo na stanje u Evropi, postoje značajne razlike u nivou svesti o pravima na rodnu ravnopravnost između različitih delova Evrope.
U nordijskim zemljama, poput Švedske, Danske i Finske, više od 80% građana poznaje zakonske regulative koje garantuju jednake zarade za isti rad. Ovaj visok nivo svesti rezultat je sveobuhvatnih politika, snažnog društvenog dijaloga i aktivnih javnih kampanja. Zapadna Evropa, uključujući Nemačku, Francusku i Belgiju, prati ovaj trend s nivoom svesti od 60–70%, zahvaljujući aktivnom delovanju sindikata i regulatornih tela. Nasuprot tome, u centralnoj i istočnoj Evropi, uključujući Srbiju i Hrvatsku, svest je znatno niža, sa prosekom od oko 35%.
biznis.kurir.rs/Politika
